Tramp pocepao zastavu Kosova? Ne, i evo kako da prepoznate AI fotografiju

Izbori u SAD su nedavno završeni a na čelo ove države će, nakon inauguracije u januaru, ponovo doći Donald Tramp. Deo srpske javnosti – od prorežimskih tabloida do pojedinih naloga na društvenim mrežama – pozdravio je rezultate američkih izbora budući da je Tramp viđen kao zastupnik srpskih interesa. Tokom njegovog prvog mandata, naime, spominjala se podela Kosova kao moguće rešenje tog pitanja protiv koga su bile i kosovska vlast i EU. Pojedini u Srbiji se sada nadaju da će ovaj predlog ponovo biti vraćen na pregovarački sto.

Upravo taj „slavljenički” narativ je kontekst u kome se ovih dana na TikToku pojavila fotografija Trampa u čijim se rukama nalazi pocepana kosovska zastava. Navodno je Tramp zastavu pocepao na konferenciji za novinare nakon što ga je prištinski novinar pitao hoće li SAD i dalje podržavati Kosovo.

Fotografija je ponovo vaskrsla nakon američkih izbora, a iako su mnogi korisnici TikToka shvatili da se radi o manipulaciji, bilo je i nekih koji po svemu sudeći nisu bili sigurni.

1. Šta mogu da zaključim iz detalja?

Veštačka inteligencija (poput MidJourney, Dall-E, itd) se veoma brzo usavršava tako da će, u perspektivi, biti sve teže golim okom razlikovati pravu od lažne fotografije. Iako one deluju sve realističnije, važno je pažljivo ih razgledati jer detalji mogu da otkriju mnogo toga.

U slučaju ove fotografije ti detalji se kriju na zastavi koja bi svakako trebalo da odmah upadne u oči.

Vidljive su i druge greške. Recimo, nejasna mrlja na Trampovom sakou (ljubičasto) ili sumnjiva distorzija u delu gde su prsti (žuta boja) pa domali prst deluje „progutano”.

Inače, kod sumnjivih fotografija ljudi naročitu pažnju treba obratiti na njihove prste jer se tamo možda i najčešće kriju greške.

Zašto veštačka inteligencija još uvek ima poteškoća da kreira realistične šake? Kako je objašnjeno u videu ispod, veštačka inteligencija uči iz postojećih fotografija na internetu. Međutim, ljudske šake i prsti su delovi dela sa puno detalja, pokretljivosti i mogu se naći u nebrojeno mnogo različitih pozicija i biti prikazani iz mnogo različitih uglova, što veštačkoj inteligenciji otežava učenje. Asimetrični, savijeni, ispravljeni, prekršteni, a svakako sitniji od drugih delova tela, šake i prsti ostavljaju mnogo prostora za grešku koja će biti lako uočljiva golim okom. Zato se, na primer, još uvek često dešava da prsti na AI fotografijama budu slepljeni, ili ih bude manje ili više od pet, nekada su presečeni na pola, nekada nemaju nokte, nekada su „zamrljani” ili jednostavno iz bilo kog drugog razloga ne podsećaju na ljudske.

Kada je o detaljima reč, obratite pažnju i na to da li fotografija možda deluje suviše savršeno. Recimo, ukoliko su teksture i površine kao „ispeglane”, ljudska koža glatka kao da je obrađena u Fotošopu, a pejzaž suviše bajkovit – to su dobri indikatori da je možda reč o AI.

Na sajtu enciklopedije Britanika kroz interesantne primere možete testirati svoje „oko” i proveriti da li možete lako da prepoznate AI fotografiju kroz kviz na ovom linku.

2. Da li fotografija još negde postoji na internetu?

To što neko lice deluje realistično, ne znači više ništa – softveri su već dugo dovoljno napredni da mogu gotovo savršeno generisati ljudska lica sa svim detaljima poput pora, bora, kovrdža ili neravnih zuba. Setimo se samo platforme This Person Does Not Exist gde je godinama unazad moguće kreirati realistična lica ljudi koji zapravo ne postoje. Ipak, kako smo ranije pisali, čak i na njima ponekad postoje detalji koji mogu da probude sumnju – na primer, dve različite minđuše, zamagljeni prelazi između zuba, „distorzije” na naočarima i druge sitne greške koje su uočljive pažljivom posmatraču.

Zato je dobro uvek proguglati kako biste videli da li se fotografija za koju sumnjate da je AI veštački generisana. Može se desiti da je nađete upravo na AI platformama, ili u tekstovima koji se bave ovom temom. Ukoliko je nigde drugde nema na internetu, velike su šanse da je veštački generisana.

3. Kakav je kontekst i poruka?

U borbi protiv dezinformacija i manipulacija bilo koje vrste, bazični zdrav razum je uvek dobra polazna osnova. Kako se i AI se sve više koristi u političke svrhe, dobro je pitati se ko je izvor ove fotografije i koju poruku želi da prenese. U ovom slučaju, izvor je anonimni nalog na mrežama, a zaključak koji nam se podmeće jeste da je budući američki predsednik veliki saveznik Srbije koji će okrenuti stvari u korist Srbije kada je reč o Kosovu.

Sve i da Tramp jeste najveći saveznik koga je Srbija ikada imala, teško je poverovati da bi to ovako pokazao – cepanje državnog simbola bi bilo iskazivanje otvorenog neprijateljstva prema kosovskim vlastima i nezapamćeni diplomatski skandal. O takvom događaju bi svakako izvestili i svetski i domaći mediji, što ovde nije slučaj.

4. Kakav rezultat daju softveri za prepoznavanje AI fotografija?

Nema magičnih softvera koji mogu nepogrešivo u svim situacijama oceniti da li se radi o AI snimku, ali ima nekih koji mogu dati solidne indicije.

Recimo, sajt True Media za detekciju AI ocenio je da je ova fotografija Trampa veštački generisana. U analizi fotografije navodi se da zastava izgleda nerealistično, ali i da cela fotografija ima politički sporan kontekst.

„Kompozicija slike i kontekst sugerišu da je manipulacija iskorišćena da plasira specifičnu poruku ili narativ”, navodi se na sajtu True Media.

Osim True Media koje Raskrikavanje često koristi, zgodni za korišćenje su i platforme poput Is It AI, AI or Not, Sight Engine.

Inače, veštačka inteligencija se koristi i u kreiranju video-snimaka, a o tome kako da njih prepoznate pisali smo ovde.