On je ocenio da je medijima koji se trude da rade profesionalno to izuzetno teško, jer je situacija u državi takva da uglavnom nemaju pristup odgovorima druge strane.
Cvejić je ukazao da nepristrasni mediji imaju problem da dobiju izjave političara koji pripadaju vladajućoj koaliciji i da oni uglavnom ekskluzivne informacije daju medijima koji su im naklonjeni i koji ih promovišu u javnosti.
Govoreći o 13 smernica Saveta za štampu o profesionalnom izveštavanju, Cvejić je objasnio da su one medijima najbitnije kada izveštavaju o deci, nasilju prema ženama i kriznim situacijama, poput masovnih ubistava iz maja 2023. godine ili tragedije u Novom Sadu, kada se često prelazi granica „dobrog ukusa“.
Upitan da li je moguće smernicama i neobavezujućim preporukama regulisati medijsku scenu, Cvejić je odgovorio da nije siguran da je to moguće, ali misli da to nije moguće učiniti ni zakonima.
Neophodno je da se društvo promeni da bi se na bolje promenili i mediji, objasnio je on i dodao da bi tu značajnu ulogu trebalo da odigraju i oglašivači kako bi smanjili protok reklama u medijima koji najviše krše Kodeks novinara Srbije.
Cvejić smatra da upravo takvi mediji imaju najviše plaćenog reklamnog prostora i najveći deo „marketinškog kolača“.
On je uveren da publika traži prave infrmacije i vesti i predviđa da će upravo to u narednom periodu doći do izražaja, jer je ljudima „preko glave da čitaju senzacionalističke vesti i propagandu“.
„Mislim da publika sve više traži prave informacije. To se vidi u kriznim situacijama, kao u slučajevima korone, masovnih protesta ili velikih pucnjava, kada se publika više okreće ovim medijima koji se trude da budu profesionalni, ali su u manjini“, zaključio je Cvejić.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.