Srbija među zemljama u kojima je pokrenut značajan broj SLAPP tužbi

Prema izveštaju Koalicije protiv SLAPP u Evropi (CASE) i Fondacije Dafne Karuana Galicija, samo u 2023. pokrenuto je 166 SLAPP tužbi, pri čemu je Srbija jedna od zemalja u kojima je pokrenut značajan broj.

Ukupno je u periodu 2010-2023. predato 1.049 takvih tužbi, saopštila je Koalicija.

„Izveštaj predstavlja najsveobuhvatnije istraživanje slučajeva strateških tužbi protiv učešća javnosti u Evropi… iako donosi loše vesti novinarima i aktivistima“, rekla je članica Upravnog odbora Koalicije Flutura Kusari.

Kako je dodala, izveštaj pokazuje kako se zakoni i procedure i dalje zloupotrebljavaju da bi se gušilo učešće javnosti. Ona je istakla potrebu da vlade i parlamenti širom Evrope preduzmu hitne mere da zaustave te tužbe.

Izveštaj je pokazao da su strateške tužbe problem širom Evrope ali i da je u 2023. značajn broj tih tužbi pokrenut u Italiji, Rumuniji, Srbiji i Turskoj.

Strateške tužbe protiv učešća javnosti uočene su i u zemljama u kojima ih pre nije bilo, uključujući Monako, Litvaniju, Azerbejdžan i Dansku.

Koalicija je identifikovala Strateške tužbe protiv učešća javnosti u 41 zemlji širom Evrope.

U 2023. te tužbe su pokrivale širok spektar pitanja od javnog interesa pri čemu se 36 odsto odnosilo na korupciju a 16 odsto na zaštitu životne sredine.

Najčešća meta tih tužbi bili su, kao i ranije, novinari a slede mediji, urednici, aktivisti i nevladine organizacije.

Takođe, pokazao je izveštaj, tužbe protiv učešća javnosti najčešće iniciraju bogati i moćni i u 2023. gotovo polovinu tužbi podnela su preduzeća i poslovni ljudi a više od trećine političari.

U saopštenju Koalicije dalje se navodi da je u 2024. zabeleženo i nešto pozitivno – EU je usvojila Anti SLAPP direktivu a Savet Evrope Preporuke o borbi protiv tih tužbi.

Istovremeno se ukazuje na neke nedostatke direktive EU.

Martina Urso iz Fondacije Dafne Karuana Galicija rekla je da strateške tužbe protiv javnog učešća predstavljaju značajnu pretnju slobodi izražavanja u Evropi i istakla da je imperativ članica da izrade nacionalne zakone kako bi efikasno zaštitili novinare i aktiviste.

Prema njenim rečima, Dafne Karuana Galicija, istraživačka novinarka koja je optuživala vladu Malte za korupciju i koja je ubijena 2017, gotovo da uopšte ne bi bila zaštićena važećim zakonima Malte.

Ema Bergmans iz organizacije Fri pres anlimitid (Free Press Unlimited), takođe članice Koalicije, rekla je da strateške tužbe ne štete samo njihovim metama, već i demokratiji tako što ugrožavaju pravo na pouzdane informacije.

„Evropske vlade moraju odmah da reaguju i uspostave zaštitne mere kako bi odvratile moćne aktere od podnošenja tih tužbi“, istakla je Bergmans.

U izveštaju se kreatori politike, civilno drutvo i medijske orgranizacije pozivaju da se zalažu za snažnu primenu mera protiv tužbi protiv javnog učešća širom Evrope jer će bez snažnije zaštite od onih koji žele da ućutkaju neslaganje učešće javnosti i dalje biti narušeno.