Ministar oktroisao izmene, a Vlada obesmislila proces: Kako su „zbrzane“ radne grupe za izmene medijskih zakona?

To je razumljivo, ukoliko se uzme u obzir kolika novčana sredstva Srbija može da povuče ukoliko, između ostalog, do kraja godine završi i usvoji nacrte izmena i dopuna Zakona o javnim medijskim servisima, Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima.

S druge strane, za te zahteve znalo se još pre godinu dana, pa nije jasno zašto je aktivnosti čak tri radne grupe za pomenute izmene nadležno Ministarstvo sabilo u manje od dva meseca pred kraj godine, dok sada, i pre očekivanog roka i završenog posla, faktički prekida njihov rad, kažu sagovornici Danasa.

Juče je održan poslednji sastanak RG za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju, dok je par dana ranije, na veoma čudan način, završen posao i istog tela zaduženog za Zakon o javnim servisima.

Kako kažu sagovornici Danasa, okončao ga je sam ministar, tako što se pojavio sa svojom verzijom nacrta zakona i stavio je na glasanje, a da članovi rg nisu ni znali da li je išta od njihovog dvomesečnog rada ušlo u, tog dana izglasan tekst.

Koalicija za slobodu medija, čiji su članovi reprezentativna udruženja koja su učestvovala u radu Radne grupe, prekjuče je saopštilo da je ministar Dejan Ristić „oktroisao izmene Zakona o javnim medijskim servisima“, a da je Vlada „još jednom obesmislila proces izmene medijskih zakona, kada je, nakon dva meseca intenzivnog rada RG, ministar nametnuo nacrt koji izlazi van okvira na kojem je radna grupa radila, i koji je u suprotnosti s Medijskom strategijom“.

„Imajući u vidu proces koji je na izneđenje članova radne grupe prekinut pre nego što je rad na izradi nacrta zakona zaista okončan, smatramo ovaj nacrt zakona oktroisanim od strane ministra i izražavamo bojazan da će on dodatno potkopati poverenje građana u javne medijske servise“, piše u saopštenju Koalicije, koju čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost.

Takav nacrt zakona, navode, sadrži ozbiljne nedostatke i propuste, direktno protiv ključnih smernica definisanih Medijskom strategijom.

Na prvom mestu, finansiranje javnih servisa je ostalo neizmenjeno.

„Strategija predviđa obezbeđivanje stabilnog finansiranja javnih servisa tako da taksa bude primarni izvor finansiranja, i radna grupa je posvetila dužnu pažnju kreiranju modela koji bi javnim servisima osigurali nezavisnost. Međutim, svi predlozi su odbačeni. Osim toga, ovim nacrtom, RTS i RTV ostaju ustanove koje raspolažu državnim kapitalom, čime se obesmišljava i institucionalna autonomija javnih medijskih servisa“, kažu iz Koalicije.

Rade Veljanovski, član Radne grupe kao samostalni stručnjak, potvrdio je da se rad tog tela završio „na veoma čudan način“, iako je bio ubeđen da predstoji bar još par sastanaka.

– Od tri jako bitne oblasti koje predviđa Medijska strategija, pored rukovođenja i javne kontrole, najviše smo se bavili finansiranje, izneto je mnogo ideja i predloga, da bi na kraju ministar odlučio da se tu ništa ne menja, što je debakl celog procesa. Dva sastanka su nam otkazana u poslednje dve nedelje, jer je očigledno bilo nekih dogovora, a i sam ministar je rekao da su se sastajali sa predstavnicima oba javna servisa, uz čiju saglasnost su odlučili da ne bude izmena u delu finansiranja, kaže profesor Veljanovski i napominje da je učešće ljudi iz javnih servisa u pisanju zakona sukob interesa, te da oni nikako ne bi smeli da učestvuju u odlučivanju o tome.

On dodaje da su izmene koje se odnose na rukovođenje dale „nažalost više ingerencija generalnim direktorima“, dok su unete i novine koje se tiču izbora Programskog saveta, koji će od sada biti biran eksterno, ne od strane upravnih odbora samih javnih servisa.

Novim odredbama uvedena je i institucija Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca, od koje se mnogo očekivalo, ali je ona, kaže naš sagovornik, svedena na minimum, odbijanjem velikog broja razumnih predloga, što je delimična i nedovoljna promena“.

– Mi koji smo imali drugačije ideje, preglasani smo, s obzirom na sastav RG, u koji je vlast već ubacila više svojih ljudi, smatra Veljanovski.

Ideja Poverenika je, isto smatra i medijska Koalicija, obesmišljena rešenjem gde se on postavlja iz redova zaposlenih, a bira ga i razrešava generalni direktor, što ga „svodi na administrativnog radnika koji neće imati suštinsku nezavisnost“

Veljanovski podseća da je Srbija obavezna da unese i određene izmene u ostala dva zakona, predviđene Aktom o slobodi medija (Midija fridom akt) koji je donet u aprilu ove godine.

To je još jedan razlog, kako kaže, zašto je država „na brzinu“ ušla u izmene medijskih zakona. Pritom, iako je prvobitni zahtev bio da se piše potpuno novi Zakon o javnim servisima, verovatno je zbog manjka vremena odlučeno da se on samo izmeni i prilagodi.

– Međutim, taj akt ništa radikalno ne predlaže, samo neke stvari zaoštrava. Iako nisam član ostale dve RG, znam da je iz Evrope traženo da se, uz one odredbe kojima je omogućeno da Telekom kao državna firma bude vlasnik i osnivač medija, usvoje i odredbe koje će pojačati kontrolu da ti mediji ne budu sredstvo preko kojeg će se se sprovoditi uticaj vlasti i onih koji imaju moć. O tome smo džabe govorili prošle godine prilikom javne rasprave pre donošenja zakona, to nije prihvaćeno. Da, ima u Evropi izvesnih primera, ali su tamo kontrolni mehanizmi neuporedivo jači i sprovode se. Imamo i mi kontrolne mehanizme, imali bismo i efikasan REM da se radilo čak i po prethodnom zakonu, ali je to ostalo slovo na papiru, kaže Veljanovski o mogućim izmenama Zakona o javnom informisanju.

Veljko Milić, član pomenute RG ispred Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) ističe da do danas nije došao do teksta nacrta koji je na poslednju sednicu doneo ministar Ristić.

– Na sastanku koji nije trebalo da bude poslednji pojavio se ministar sa nekim svojim tekstom zakona, koji je izglasan većinom glasova RG, članova koji dolaze iz državnih institucija i GONGO udruženja (tzv. vladinih nevladinih organizacija). Šta je tačno u tom tekstu, da li je to ono što je RG radila ili nije i kakva su rešenja preuzeta, ne znam. Pre sastanka nikom od članova nije predočeno šta se nalazi u tom tekstu predloga, da bi znali da li je to ono o čemu smo razgovarali ili nešto potpuno drugo. Nova praksa Ministarstva je da u radne grupe ne poziva reprezentativna novinarska udruženja, tek po koje, već da ministar sam bira ko će činiti većinu i zove organizacije sa sumnjivog delovanja, navodi Milić.

Na Zakonu o javnom informisanju radi Grupa u čijem sastavu su tek tri predstavnika Koalicije medija, dok u radu RG za Zakon o elektronskim medijima ne učestvuje ni jedan predstavnik reprezentativnih udruženja.
„Ako je suština Reformske agende da se zakoni praktično oktroišu kako bi se samo ispunile neke obaveze prema EU, tu onda ne vidim bilo kakvu reformu“, zaključuje Milić.

Od sekretara Ministarstva informisanja, Miloša Garića koji je i član ovih radnih grupa, pokušali smo da dobijemo komentar na kritike medijskih udruženja i navode o nacrtu koji je doneo ministar, a koji anulira sve o čemu je RG razgovarala.

Pitali smo i da li je i šta tačno Ministarstvo dogovaralo sa rukovodstvom javnih servisa, ali odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili.

Fingiranje reformi zbog pristupnih fondova

Inače, Reformskom agendom, strateškim dokumentom koji je usvojen početkom oktobra, Vlada Srbije se obavezala da, između ostalog, do kraja decembra donese potpuno novi Zakon o javnim medijskim servisima usklađen sa pravnim tekovinama EU i standardima Saveta Evrope, te da postojeći Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju izmeni kako bi ih u potpunosti uskladila sa pomenutim evropskim standardima.

Takođe, očekuje se i izbor novog sastava Saveta REM-a, kroz transparentan i inkluzivan postupak. Ispunjenjem tih, ali i još nekih zahteva koje je EU definisala kroz Plan rasta za Zapadni Balkan, zemlje u procesu pridruživanja dobile bi pristup sredstvima od čak šest milijardi evra, dve milijarde bespovratnih i četiri u formi povoljnih kredita. Od toga, Srbiji bi pripalo skoro 1,6 milijardi evra do kraja 2027. godine.