Građanski bunt u Srbiji – nasilan čin u provladinim medijima

U fokusu nekolicine nezavisnih medija bila je blokada Starog savskog mosta u Beogradu, koja je počela prethodne večeri i bila pokušaj lokalnih aktivista da most sačuvaju od rušenja koje je naumila vlast. Novosadski list Dnevnik na naslovnoj strani tog dana donosi priču o tome kako je sve spremno da 24. novembra bude u saobraćaj puštena brza pruga do Subotice do koje će se iz Novog Sada putovati samo 40 minuta.

Već dve godine, brza pruga spaja Novi Sad i sa Beogradom, a brzi vozovi Soko povezuju dva grada za samo 36 minuta. Približavalo se podne, a na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kroz koju svakog dana prođe oko osam hiljada putnika, sve je bilo uobičajeno. Pred stanicom su putnici sedeli na klupama, u holu kupovali karte za sledeći polazak voza. A onda je “grunulo kao bomba”, opisao je za novosadski portal 021 očevidac. On se u 11:52 našao kao pretposlednji u redu za karte pred blagajnom velelepne stanice sagrađene 1964. godine, a nakon trogodišnje rekonstrukcije ponovo svečano otvorene 5. jula 2024.

Početna tačka manipulacije

„U medijima su informacije bile haotične“, priseća se profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić nakon što su mediji objavili informaciju da je pala nadstrešica Železničke stanice u Novom Sadu. Iz sata u sat objavljivan je veći broj mrtvih. Prvobitno su se pojavile informacije o većem broju povređenih koji su prevezeni u novosadske bolnice, da bi se na kraju dana ispostavilo da je povređenih samo troje, dok su svi ostali bili mrtvi, njih četrnaestoro, kaže Krstić.

Prvo čega se sa sigurnošću seća od tog dana jesu reči resornog ministra Gorana Vesića koji je pred stanicu stigao popodne. Posle izjava saučešća rekao je da je stanica rekonstruisana, ali da to nije bio slučaj i sa nadstrešnicom koja je pala.

„Delovala je tada zbunjujuće ta informacija, čiju ćemo važnost ubrzo shvatiti“, kaže profesorka Krstić.

Ta informacija bila je „nulta tačka“ manipulacija vlasti, kanalisana pre svega kroz medije nad kojima vlast ima potpunu kontrolu, kaže novinarka beogradske televizije N1 Maja Nikolić.

Svi mediji su tog dana ostali van policijske trake, a samo jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom i jedna novinska agencija su imale pristup svim informacijama i funkcionerima, objašnjava profesorka Krstić.

U 20 sati na svim ekranima bilo je jedno lice -lice predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Posle izjava saučešća i pozivanja na odgovornost svih koji bi mogli biti odgovorni, Vučić je ponovio da nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije i dodao: „Znam samo da 60 godina tu nadstrešnicu nismo renovirali, kada smo sve renovirali, samo nju nismo.“

Krstić kaže da je jasno da je kontrola narativa počela odmah nakon nesreće i da je već bila uspostavljena pre popodnevnog dolaska ministara u Novi Sad i večernjeg obraćanja predsednika.

Iste večeri na društvenim mrežama pojavljuje se veliki broj fotografija stanice i nadstrešnice pre i posle rekonstrukcije koja je trajala od 2021. do leta 2024. i koja je u međuvremenu dvaput otvarana. Sa snimaka i fotografija jasno je da je u međuvremenu promenjen izgled nadstrešnice.

„To već sutradan u našem jutarnjem programu N1 potvrđuje geolog Zoran Đajić koji je bio konsultant za kamen tokom rekonstrukcije stanice i koji odgovorno tvrdi da nadstrešnica jeste rekonstruisana“, podseća Maja Nikolić.

Retorika podele

Sve što je vlast radila u prvim danima nakon tragedije, direktorka Građanskih inicijativa, jedne od najstarijih i najuticajnijih nevladinih organizacija u Srbiji, Maja Stojanović vidi kao doslednu zloupotrebu medija nad kojima vlast ima skoro apsolutnu kontrolu.

„Društvo u Srbiji je teško ranjeno nakon 12 godina naprednjačke vladavine. Imamo neku vrstu povratka politike iz 1990-ih, naravno, prilagođene 21. veku i novim okolnostima. Tragedije se gomilaju u poslednjih nekoliko godina, od kojih su najviše odjeknule one iz maja 2023. i ova sada iz Novog Sada. Takve tragedije nisu prirodna nepogoda, već su odraz situacije u društvu koje je ophrvano agresijom, kulturom nasilja i zaglušujućom retorikom sa medija pod kontrolom vlasti“, navodi Stojanović.

Ta retorika igra na kartu podele, koju vlast već godinama koristi, kaže Nikolić.

„Sa jedne strane su oni koji vole Srbiju – vlast i svi njoj bliski, a sa druge su neprijatelji Srbije u koje spadaju svi oni koji ne podržavaju aktuelnu vlast“, govori ona.

Tabloidno spinovanje, govor mržnje i negativne kampanje su bili osnovni alati koje je vlast koristila u mesec i nešto dana nakon novosadske tragedije da bi postigla kontrolu štete po vlastiti rejting, smatra profesorka Krstić.

„Svaka autokratska vlast trudi se da produbi podele u društvu i da spreči razvoj solidarnosti među ljudima, kako bi mogla da uspostavi nekontrolisanu vlast. To radi i Vučićeva vlast, promovišući ideju o tome da deo aktera na javnoj sceni ne voli dovoljno svoju zemlju ili čak radi protiv nje. Koliko god bila besmislena, ova retorika daje rezultate i deo ljudi je ubeđen da opozicija i svi koji kritikuju vlast ustvari mrze Srbiju“, kaže Maja Stojanović.

Ona podseća na jedan od, kako kaže, najdrastičnijih primera zloupotrebe medija, kada je predsednik republike 21. novembra gostujući na RTS-u propitivao voditeljku i iznosio primedbe na uređivačku politiku javnog servisa.

„On je iskoristio gostovanje i da još jednom pokaže ko je gospodar svega u Srbiji, pa smo tako imali prilike da uživo gledamo uređivanje programa javnog servisa od strane predsednika. Uplašena voditeljka nijednog trenutka nije se usudila da reaguje na uvrede i besmislene optužbe koje je predsednik uputio njenoj kući, uključujući i one da namerno podstiču nasilje time što izveštavaju o protestima građana“, kaže Stojanović.

U prilog tvrdnjama da vlast često direktno utiče na medijske sadržaje, Maja Nikolić ukazuje na činjenicu da su naslovi, često i naslovne strane medija, kada je reč o temama bitnim vlasti, u medijima koje ona kontroliše, gotovo identični, kao da ih uređuje jedan čovek.

„Slika je apsolutno crno-bela. Dok je u malom broju nezavisnih medija, tema bila pitanja odgovornosti za smrt ljudi u Novom Sadu, u medijima pod kontrolom režima bavili su se svim drugim temama osim pitanja odgovornosti. Provladini mediji direktno su učestvovali u provlačenju svega što se događa kroz matricu nasilja. Pažljivo su birani termini poput hibridnog rata, terora manjine, građanskog rata koje navodno žele oni koji na ulicama traže odgovornost, a tu su i parole poput ’oni bi rat, a mi rad’“, govori Krstić.

Ko god traži odgovornost predstavljen je kao nasilan, smatra ona.

Promene se moraju desiti

A na ulicama Srbije, tokom novembra i decembra sve su češće blokade saobračaja koje traju 15 minuta i uvek počinju tačno u 11:52h. Prvobitno petkom, sada i češće, građani, studenti, aktivisti i funkcioneri opozicionih stranaka zastaju na ulicama i raskrsnicama, odajući počast stradalima u novosadskoj tragediji i tražeći odgovornost. Mediji pod kontrolom vlasti te proteste ili ignorišu ili pokušavaju da predstave kao nasilne, ali za to već nema ko da traži odgovorne jer je članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije istekao mandat, a novi nisu izabrani.

Novi članovi Saveta nisu izabrani jer proceduru njihovog izbora nije na vreme pokrenuo Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije. Prema reformskoj agendi koju je Vlada Srbije usvojila ove jeseni, novi članovi Saveta trebalo bi da budu izabrani do kraja godine, ali se to sasvim izvesno neće dogoditi.

„Ne zaboravite da REM ne radi od 4. novembra, iako je i pre toga bio zarobljen godinama. Mi više nemamo nikakvu regulatornu kontrolu radijskih i televizijskih programa. A ko će onda da reaguje kada televizija sa nacionalnom frekvencijom emituje neki nedozvoljeni sadržaj? Ono što je dobro, jeste što se mladi informišu putem interneta i društvenih mreža gde vlast ne može da uspostavi kontrolu kakvu je uspela da ostvari nad velikom većinom tradicionalnih medija. Međutim, velikoj većini građana i dalje su dostupni samo mediji koje vlast direktno kontroliše“, kaže profesorka Krstić.

Da bi ovog puta nešto zaista moglo da se promeni u Srbiji, vlast i njen odnos prema medijima, nada se direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović.

„Ostavke i hapšenja ministara i drugih funkcionera došle su kao iznuđen čin i pokušaj saniranja štete. To je u društvu jasno prepoznato i zato nije došlo do smirivanja situacije nakon svega ovoga. To daje nadu da se na rezultatima građanskog bunta koji se trenutno javlja širom Srbije može graditi platforma za buduće promene koje moraju biti duboke i sistemske kako bi se izbeglo vraćanje na status quo“, smatra Stojanović.

Te promene morale bi da se odnose i na medije koji u poslednjih 12 godina u Srbiji igraju ulogu koju su igrali i devedesetih pod kontrolom Slobodana Miloševića, samo što sada umesto ratnohuškačke, imaju ulogu opravdavanja stradanja ljudi u miru. Skoro mesec i po od novosadske tragedije broj žrtava je 15, dvoje teško povređenih još je u teškom stanju u Kliničkom centru Vojvodine, u pritvoru ili kućnom pritvoru je 12 ljudi, traje saslušavanje svedoka, dok se podizanje optužnica još čeka.

„Oporavak medija urušenih tokom 12 godina kontrole i manipulacija trajaće verovatno duže nego sve kazne koje će za novosadsku tragediju biti izrečene“, zaključuje novinarka N1 Maja Nikolić.

Umesto zaključka, podatak koji ilustruje trenutak u medijima u Srbiji, trenutak koji traje već 12 godina, je sledeći: nakon što se u prošloj 2023. godini javnosti putem televizija za nacionalnom frekvencijom uživo obratio 304 puta, zaključno sa 5. decembrom, taj je broj u 2024. godini iznosi čak 330, navodi Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta).