Besplatno uvaljivanje problema: Zaposleni će dobiti sve akcije medija koje niko neće

Uredba o podeli besplatnih akcija zaposlenima u medijima onemogućila je veliki broj njih da uopšte zatraži te deonice. Pošto se u Uredbi pominju „akcije koje preostanu posle prenosa zaposlenima“, u javnosti se pojavilo više tumačenja kako će se, zapravo, deliti besplatne akcije

 

Bez obzira na to koliko se zaposlenih u javnim medijima koji ostanu neprodati u aktuelnoj privatizaciji javi za besplatne akcije, oni koji se jave postaće vlasnici 100 odsto preduzeća, suština je tumačenja koje je Cenzolovka dobila u Ministarstvu kulture i informisanja.

Već sada je poznato da će podela besplatnih akcija zaposlenima biti pokušana u 20 medija koji nisu ušli u proces privatizacije. Isti proces čeka i sve one, među 50 medija čija je privatizacija u toku, koje niko ne bude kupio.

Novom verzijom Uredbe o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija, koju je Vlada donela krajem jula, posle izmene Zakona o javnom informisanju kojom su produženi rokovi za privatizaciju, preciznije je uređena podela deonica zaposlenima u medijima za koje nije objavljen poziv za prodaju do 1. jula, kao i u onim medijima koji ne budu prodati do 31. oktobra ove godine.

Ipak je ostala odredba iz stare verzije Uredbe, koja je onemogućila veliki broj zaposlenih, onih koji su ranije dobili besplatne akcije bilo kojeg državnog preduzeća (a takvih je većina), da uopšte zatraži deonice.

S druge strane, u obe verzije pominju se „akcije koje preostanu posle prenosa zaposlenima“. U javnosti se pojavilo više tumačenja kako će se, zapravo, deliti besplatne akcije.

Duži staž, više akcija

„Ukoliko neko preduzeće ima, na primer, dvoje zaposlenih koji imaju prava i žele da preuzmu besplatne akcije, onda će sve akcije biti podeljene tim zainteresovanim radnicima. Isto tako, ukoliko samo jedan zaposleni ima prava i želi da preuzme akcije preduzeća, sve će biti prenete samo na to lice“, objašnjava za Cenzolovku savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja Dejan Stojanović, koji je i učestvovao u izradi Uredbe.

„Insistirali smo da nam razjasne situaciju, ali nismo još dobili uputstvo od Agencije za privatizaciju. Mi smo u nezgodnom položaju jer naši zaposleni rade, a ne dobijaju platu, ali nisu mogli da nam objasne kako to da rešimo“, tvrdi direktor RTV Preševo Rešat Neziri

Podsećamo, reč je o medijima koji su ostali bez većeg dela prihoda, a pri tom uglavnom imaju previše zaposlenih, pa je pitanje kome će mogućnost da besplatno dobije glavobolju izgledati primamljivo.

Prema Uredbi, pravo na prenos besplatnih deonica imaju svi trenutno i ranije zaposleni u medijskoj kući čije se akcije dele, srazmerno za svaku punu godinu provedenu u radnom odnosu u tom mediju.

„Pri podeli akcija neće biti privilegovanih, trenutno i ranije zaposleni i penzioneri tih preduzeća biće podjednako tretirani i svi će imati ista prava“, objasnili su za Cenzolovku nadležni u Ministarstvu.

„Ukoliko nakon podele ostane izvestan broj akcija – jedna, tri, pet i slično – koje se ne mogu podeliti, jer je nemoguće jednu akciju podeliti između više lica, one će biti prenete Akcijskom fondu od kojeg će zainteresovani subjekti imati mogućnost otkupa“, kaže Stojanović.

Mediji opet neobavešteni

Dejan Stojanović kaže da će svi mediji od Agencije za privatizaciju dobiti uputstvo kako da sprovedu postupak besplatne podele akcija ili udela, kao i da će konačno rešenje o podeli akcija doneti Agencija za privatizaciju, nakon provere ispunjavanja uslova.

Zoran Pavić, predstavnik za medije Agencije za privatizaciju, objasnio je za Cenzolovku da će odluke o daljem postupku podele deonica biti dostavljane lokalnim samoupravama, i dodao da, „koliko je upoznat“, one još nisu poslate zbog velikog posla koji Agencija trenutno obavlja u procesu privatizacije medija.

Da i dalje čekaju da saznaju kako će se proces podele akcija odvijati, potvrdili su u razgovoru za Cenzolovku i predstavnici nekih od medija za koje nije raspisan javni poziv za prodaju i u kojima su se radnici odlučili da uzmu akcije, poput RTV Preševo. Inače, lokalne samouprave više ne smeju da finansiraju svoje medije za koje do 31. jula nije objavljen poziv za privatizaciju.

„Ukoliko neki medij ima, na primer, dvoje zaposlenih koji imaju prava i žele da preuzmu besplatne akcije, onda će sve akcije biti podeljene njima. Ako preduzeće ima samo jednog takvog zaposlenog, sve akcije će biti prenete tom zaposlenom“, kaže savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja Dejan Stojanović

„Insistirali smo da nam razjasne situaciju, ali nismo još dobili uputstvo od Agencije za privatizaciju. Mi smo u nezgodnom položaju jer naši zaposleni rade, a ne dobijaju platu, ali nisu mogli da nam objasne kako to da rešimo. Slali smo dopise Ministarstvu kulture i informisanja, i rekli su nam da opština nema prava da nas finansira. Usmeno nam je objašnjeno da možemo da konkurišemo za projektna sredstva sa sadašnjim neodređenim statusom, dok ne dobijemo neko uputstvo od Agencije za privatizaciju. Kad će to biti, ne znamo“, rekao je direktor te kuće Rešat Neziri.

Konkursi za sufinansiranje medijskih projekata su, uz oglašavanje državnih organa u medijima, sada jedini način da država ili lokalne samouprave daju neki novac medijima.

I Ninoslav Smiljković, direktor RTV Vranje, preduzeća koje je takođe odmah prešlo na postupak prenosa besplatnih akcija, za koje je zainteresovano oko 20 radnika, kaže da se još čeka odluka Agencije za privatizaciju.

„Ništa nismo dobili i čekamo odluku. Očekivali smo da ona stigne ranije, ali nam je u Agenciji objašnjeno da, zbog gužve koju imaju i velikog obima posla, još nisu stigli da uputstva pošalju“, kazao je Smiljković.

Uredba propisuje da, ukoliko ni postupak podele besplatnih akcija ne bude uspešan (ako se ne javi nijedan zainteresovani zaposleni kome bi ovo bile prve besplatne državne akcije), osnivač preduzeća (republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava) donosi odluku da li će preduzeće promeniti delatnost ili će biti ugašeno.

Država je dobra, ako ne može drugačije

Nadležni u Ministarstvu kulture i informisanja objašnjavaju da je Zakonom o javnom informisanju i medijima „učinjen izuzetak u odnosu na druge privredne delatnosti u postupku privatizacije, s obzirom na to da mediji imaju veliku i odgovornu ulogu u informisanju stanovništva“.

Zato je omogućeno da se, ukoliko preduzeće ne bude prodato, celokupan kapital medija podeli zaposlenima, dok se u drugim privrednim oblastima besplatno deli samo 15 odsto kapitala preduzeća.

Treba, međutim, imati u vidu da je informisanje jedina privredna delatnost u kojoj je zabranjeno državno vlasništvo, pa država i nema drugu mogućnost nego da sve akcije ili proda ili podeli.