Sama protiv Putinove fabrike botova

Ljudmila Savčuk iz Sankt Peterburga umešala se među takozvane botove na internetu – zadatak joj je bio da za račun Kremlja na mreži širi plaćene i propisane komentare o određenim temama. Od tada strahuje za život.

Ljudmila Savčuk je preko oglasa u novinama došla do preduzeća koje nudi posao – da se na internetu šire unapred određena mišljenja. Savčukova nikada nije dobila ugovor o radu i dva meseca nije dobila platu. To je ovoj novinarki bio povod da tuži preduzeće, koje zapravo zvanično nikada nije postojalo. Ona je dobila proces, a svet je na taj način saznao o postojanju ruske fabrike trolova ili botova – kako se u Srbiji češće kaže za ovu pojavu.

DW: Vi ste dva meseca radili u preduzeću koje se zvanično zvalo „Agencija za internet-istraživanje“, nezvanično se to zove fabrika botova. Šta ste tamo doživeli?

Ljudmila Savčuk: Ne znam ko je pronašao termin fabrika botova, ali to je zaista fabrika koja proizvodi sadržaje. Tamo radi mnoštvo ljudi, koji zapanjujućim tempom proizvode komentare, postove, slike i video snimke. Oni neguju svoje grupe na socijalnim mrežama, pišu blogove, četuju. To je gigantski posao! Oni su smešteni u Ulici Savuškina u Sankt Peterburgu, u ogromnoj poslovnoj zgradi na četiri sprata. Sve kancelarije su pune, ne postoji ni jedna jedina prazna prostorija.

Ko Vam je govorio šta da radite i određivao teme?

Kada radiš za njih nikada se ne zna ko je dao radni nalog. Oni idu od računara do računara i dobija se „tehnički zadatak“. On se sastoji u tome da se napiše vest. Najčešće su to vesti sa ruske državne televizije. A onda se dobije uputstvo kako tu vest treba preraditi, koje akcente treba staviti. Tebi je dakle tvoje mišljenje propisano – tvoje plaćeno mišljenje. Struktura te organizacije je veoma komplikovana. Tamo postoji posebno odeljenje za analizu koje se bavi vestima dana.

Ko radi tamo?

To su mladi ljudi, studenti ili apsolventi bez posla. Ljudi, koji rade kao botovi, ne poznaju granice i nemaju odgovornost. Oni se skrivaju iza maski, iza lažnih profila i misle da imaju pravo da napišu sve. Za mene je to čisti ekstremizam i podsticanje na rasizam.

Biraju li se samo određene teme?

Da, to je desetak tema koje su posebno važne. Broj jedan je Ukrajina, a onda Sjedinjene Američke Države. Najčešće je reč o mržnji prema SAD. Obama treba da bude predstavljen kao jedini krivac za sve probleme. Sigurno poznajete izraz Gayeurope, koji su sigurno izmislili botovi. Time se sugeriše da se svuda u Evropi aktivno propagira homoseksualnost. I naravno radi se i o ruskoj političkoj opoziciji koju botovi kritikuju na internetu. Nasuprot tome hvaljene su dve osobe: predsednik Putin i ministar odbrane Šojgu.

Vi ste tužili agenciju jer dva meseca niste primili platu. Sud je doneo presudu u Vašu korist i naložio isplatu ovih zarada. Da li je time Vaš cilj postignut?

Isplate, koje su izostale, bile su samo povod za mene da zvanično skrenem pažnju na preduzeće, da ga izložim javnosti. To mi je pošlo za rukom. Htela sam da pred sudom priznaju da postoje. Oni su došli i priznali to. Još više: U mojoj optužnici je stajalo da sam bila angažovana da pišem naručene komentare. I to su priznali.

Je li Vas bilo strah?

Od početka sam strahovala za moj život. Taj strah, nažalost, još nije prošao. Pokušavam da se zaštitim koliko se može, ali svakog dana mislim na to.

Kako da se zaštitite?

Ne odgovaram na upite ruskih televizija za intervju. Moje kretanje po gradu pažljivo planiram. Bilo je neobičnih poziva od strane bivših kolega koji su hteli da me privole na bilo kakav susret. Ne verujem da neko želi da me ubije, ali iza svega stoje uticajni ljudi. Moj cilj je da te ljude raskrinkam.

 Foto: DW