Dok najveći mediji ćute, manipulišu informacijama ili ne pružaju potpune odgovore o izbeglicama u Srbiji, građani i društvene mreže preuzimaju njihovu ulogu. Postovi Ivane Karalejić na Fejsbuk profilu o nekim aspektima izbegličke krize, bez obzira na to što ona nije novinarka, ne samo što su postali čitani i šerovani već nas informišu kvalitetnije nego što to rade pojedine redakcije najvećih medija. Karalejićeva za Cenzolovku piše o tome šta ju je motivisalo da tako ozbiljno pristupi ovim temama
Poslednjih nekoliko nedelja otkako su moji tekstovi „Provela sam noć na Keleti stanici i shvatila zašto je važno biti čovek” i „Pre nego što počneš suditi o meni i mom životu, obuj moje cipele i koračaj mojim putem” postali prilično čitani na društvenim mrežama, dobijam brojne poruke i od poznatih i od nepoznatih ljudi.
Neki pišu sa željom da mi se zahvale i daju mi podršku, drugi da me upozore: „možeš da se zameriš bitnim ljudima”, treći da me vređaju i pokušaju da me zastraše ne bih li prestala sa „izdajničkim tekstovima i aktivnostima”.
Dok pišem ovaj tekst, u Beogradu seva i lije kiša. Pitam se da li će neko od novinara postaviti pitanje na nekoj konferenciji ili pozvati nekog ko bi trebalo da ima plan i pitati: „Izvinite, da li znate da su juče stotine izbeglica sa malom decom spavale pod kišnim nebom Beograda?”
Ja znam da hoću.
A strah i odbojnost jednog dela našeg naroda od izbeglica sa Bliskog istoka upravo i jesu razlog mojih tekstova na Fejsbuku. Ljudi se plaše nepoznatog i stranog, boje se da to strano ne postane dominantno i sruši utvrđeni poredak i vrednosti.
Jedini način da se razbiju strah i predrasude jesu tačne informacije. Mediji treba da budu odgovorni za prenošenje tih tačnih informacija, odabirom relevantnih sagovornika i izvora, ali i odabirom pravih pitanja, a ne pitanja koja odgovaraju nečijim interesima.
Možda mi je promaklo, ali nisam videla nijednu emisiju ili tekst u srpskim medijima u kojima su sagovornici bili politikolozi koji bi objasnili zašto je uspostavljena upravo ova ruta Turska–Grčka–Makedonija–Srbija–Mađarska i zašto se baš ove godine očekuje vrh talasa izbeglica.
Nisam videla ni kulturologe koji bi pojasnili da li će i kako novi stanovnici Evrope uticati na evropsku kulturu i vrednosti, nigde mišljenja i pojašnjenja sociologa i drugih stručnjaka zašto viđamo „arapske mladiće i muškarce u najboljim godinama” koji nekim ljudima tako bodu oči.
A objašnjenja postoje, ali je neko nemaran da nam ih pruži.
U današnje vreme mnogobrojnih izvora informacija, što proverenih, što, sve više, neproverenih, ljudi su zbunjeni i skloni da poveruju u najcrnje moguće verzije pojedinih priča i informacija.
Sve češće mi se čini da pojedini mediji upravo i podgrevaju ovakve stavove naslovima kao što je „Težak život migranata u Britaniji: voze se taksijem, spavaju u hotelima i imaju i džeparac”.
Ili tekstovima u kojima se navodi da u Srbiji izbeglice dnevno potroše oko šest miliona evra jer im trostruko naplaćuju hranu, što opet sugeriše da su to ljudi koji imaju prilično novca, da podmićuju policiju sa 30 evra, i sve je to podgrejano rečima „skandalozno”, „šokiraće vas”, „rasplakaće vas”…
Da li se neko od naših novinara maskirao u izbeglicu i pokušao da kupi neki proizvod, pozvao tržišnu inspekciju da pita kontroliše li neko objekte za prodaju hrane i pića u blizini mesta gde se okupljaju izbeglice?
I dobro, kada nas sve to šokira, zaprepasti, rasplače… šta ostaje, osim brojnih klikova?
Da li se neko od naših novinara maskirao u izbeglicu i pokušao da kupi neki proizvod, pozvao tržišnu inspekciju da pita kontroliše li neko objekte za prodaju hrane i pića u blizini mesta gde se okupljaju izbeglice?
Da li je neko pozvao Ministarstvo unutrašnjih poslova i raspitao se o insinuacijama da policajci primaju mito?
Ljudi su iznenađeni što ja kao obična građanka zovem ministarstva, Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC), Mešihat, Islamsku zajednicu Srbije, a meni to nije čudno jer to vidim kao svoju ljudsku dužnost – da pozovem sve one koji mogu, treba i moraju da pomognu i imaju plan za ove unesrećene ljude.
Smatram da je to dužnost i svakog novinara, jer to jesu neke od mnogobrojnih adresa na koje treba da se uputi pitanje: „Koji je plan pomoći i zbrinjavanja ovih ljudi?”
Jer, novinari su ti koji imaju broj telefona muftije Zukorlića, muftije Jusufspahića, članova Vlade Republike Srbije, članova Sinoda SPC-a.
Često viđam te ljude kada gostuju na televizijama ili daju izjave u medijima, samo sada ne čujem toliko često novinarsko pitanje: „Izvinite, a šta je urađeno i šta planirate da uradite za izbeglice?”
Neka odgovor i bude „nemam komentar”, ali hajde da ga čujemo, jer na osnovu njega ćemo moći da sudimo o prošlim i budućim postupcima i rečima ljudi koji su na čelu svojih organizacija ili državnih organa.
Jedini način da se razbiju strah i predrasude jesu tačne informacije. Mediji treba da budu odgovorni za prenošenje tih tačnih informacija
Ali hajde da ne osuđujem u potpunosti novinare što ne postavljaju ova pitanja uticajnim ljudima. Novinarska plata je teško zarađena i najčešće mala. To su ljudi koji hrane svoje porodice i opravdano strahuju da ne dođu na „uredničku crnu listu” i zatvore sebi vrata za neki budući honorar.
Ipak, ono za šta nemam opravdanje jeste manipulacija i želja za senzacionalizmom koju nameću pojedini portali. Zvala sam svaki portal koji je objavio moj prvi tekst i pitala da li je dobio dozvolu za to (a nijedan nije, osim jedne organizacije i jednog portala o putovanjima) i čemu objavljivanje izmišljenih i pogrešnih informacija.
I svi do jednog su preneli isti tekst sa istim greškama, jer se nijedan novinar i urednik nisu potrudili da pročitaju moj izvorni tekst.
Ali najviše me je u vezi sa odnosom medija prema izbeglicama pogodilo to što su i novine koje su predstavljale stub odbrane građanskih prava i sloboda objavile tekst u kome se izbeglice predstavljaju kao bogataši koji su zaposeli Vračar i kao potencijalna pretnja po bezbednost građana Beograda, bez bilo kakve sredine.
Ljudi su iznenađeni što ja kao obična građanka zovem ministarstva, Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC), Mešihat, Islamsku zajednicu Srbije, a meni to nije čudno jer to vidim kao svoju ljudsku dužnost – da pozovem sve one koji mogu, treba i moraju da pomognu i imaju plan za ove unesrećene ljude
Ili si bogati Arapin, ili si neka zatucana sirotinja koja je peške prešla pola sveta da bi uznemiravala vračarske gospođe i njihove kučiće.
I nemam opravdanja za izvinjenja tipa „mi nemamo veze s ovim, ona tako tu piše, mi to objavimo, i tako” i „izvinite što ste me zlonamerno protumačili”.
Da, ljudi imaju pravo na svoj stav, koliko god se meni taj stav ne sviđao, ali novinarstvo treba i mora da bude odgovoran posao, posao od javnog značaja.
I baš zato što verujem da je ovo tema od javnog značaja, rešila sam da koristim društvene mreže, i koristiću ih i dalje, za sva pitanja koje smatram važnim.
Jer, ljudi su željni naslova bez reči „skandalozno”, „oduševiće vas”, „šokiraće vas”… Ljudi samo žele činjenice i tačne informacije, i nema potrebe da im mediji nameću reakciju.
Dok pišem ovaj tekst, u Beogradu seva i lije kiša. Pitam se da li će neko od novinara postaviti pitanje na nekoj konferenciji ili pozvati nekog ko bi trebalo da ima plan i pitati: „Izvinite, da li znate da su juče na stotine izbeglica sa malom decom spavale pod kišnim nebom Beograda?”
Ja znam da hoću.
Napomena: Autorka teksta nije profesionalni novinar i ne radi ni u jednom mediju, ali su njeni tekstovi o izbeglicama izazvali veliku pažnju na društvenim mrežama zbog njenih stavova, ali i zbog izrazito profesionalnog pristupa ovako složenoj temi.
Foto: Snežana Nikolić
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Svaka cast!
„Ljudi su iznenađeni što ja kao obična građanka zovem ministarstva, Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC), Mešihat, Islamsku zajednicu Srbije, a meni to nije čudno jer to vidim kao svoju ljudsku dužnost“ Tako jednostavno receno nesto sto se jako tesko ucini. Obaviti ljudsku duznost.
Postovana gospodjo,vasi tekstovi bazirani na jeftinoj patetici i nekom,blogerskom kvazi-sentimentu opskurni su upravo u onom delu na koji svo vreme ukazujete:na bitnim,konkretnim odgovorima na pitanja koja se neumitno,sama po sebi postavljaju.Interesantno-dramite o nedostatku cinjenica a ni sami ne nudite odgovore vec samo konstatujete deo stanja na terenu i kukate.Etiketirate ljude sa razlicitim stavom od vaseg kao afilantrope,pisete o ksenofobiji(koje verovatno zaista i ima) a ne nudite konkretne odgovore na konkretna pitanja istovremeno se zaleci na slican modus operandi kod drugih.Dakle ponavljate greske drugih iz jednog razlicitog ugla pri cemu sustina i dalje ostaje ista,odgovora-NEMA!
Kako mozete od autorke da ocekujete da ona da odgovore, kada lepo pise da zena nije novinarka i vise nego ocigledno ovu pricu prati sa jedne divne ljudske steane. Ona samo pita zasto nas i nju kao obicne gradjane, oni koji su duzni i obavezni npr. novinari, sociolozi i Vlada ne obaveste o tacnim cinjenicama i konkregnim planovima. Ne znam po kojoj logici ocekujete odgovore na ta pitanja od ove zene.
ona upravo i govori o tome kako odgovore na ta pitanja niko i ne pokušava ni da traži ni da da. sama autorka nije ni novinar, ni sociolog, ni politikolog, ni političar. a ako ste i u pravu da je „etiketirala“, rekla bih da su etikete zalepljene na prava mesta!
Ako autorka nema kompetencije da ovaj,moram naglasiti,globalni problem sagleda na pravi nacin onda neka se ne bavi temama u kojima je,ocigledno laik i nestrucna.Sto se etiketiranja tice ono nikada nikome nista dobro nije donelo i predstavlja neobjektivno artikulisanje predrasuda i licnih frustracija a nikako objektivnu istinu.Osoba koja je clan FB grupe kojoj je glavni cilj da na najprimitivniji nacin vredja sportistu kao sto je Novak Djokovic mislim da zaista ne mozemo imati dovoljno ozbiljan i validan stav o bilo cemu a pogotovo ne o ovako slozenom i viseslojnom,globalnom problemu.Za iole ozbiljniji stav i diskusiju koja nas nece odvesti u iskljucivost u ma kom pravcu potrebno je prilocno poznavanje istorije,politicko-demografskih prilika te aktuelne situacije na globalnom nivou.
Onda hajde svi da ćutimo i čekamo stručnjake da se sami oglase i daju nam informacije (što se očigledno neće desiti bez pritiska nas ostalih koji nismo stručnjaci). Objasnite nam i kako to mišljenje o navedenom sportisti ima veze sa bilo čime u ovoj raspravi i da li ste vi stručnjak za odnos između tog sportiste i izbeglica tamnije puti, pa etiketirate gospođicu.
Odgovora ima, ali onaj ko vas je „zaposlio“ kao robota ih krije, koristeći sve mehanizme koji su mu na raspolaganju. Gurnite vi lepo glavu u pesak, ali pre toga bi bilo lepo da vidimo u kojim FB grupama se kriju mislioci koji imaju „ozbiljne i validne stavove“ o bilo čemu.
Hahahaha, znaci sada je problem sto je autorka teksta clan FB grupe koja se protivi iskakanju Novaka Djokovica i njegovog kera, jos malo pa iz frizidera … Genijalno, Genijalno. Evo sto niste naveli onda, da je clan grupe Stop trgovini sa decom, da je clan brojnih grupa za pomoc ugrozenoj deci i njihovim porodicama, a to sto se neko protivi zatupljivanju naroda tekstovima oto e sta rafi i jede ker poznatog sportiste, govori o tome koliko je svesna zabokrecine u kojoj zivimo…
A sada lepo kazite ljudima da je autorka teksta clan grupe Djokovic i Pjer , drugara dva, ne skidaju se sa medija i apsolutno nema reci o tome da se „primitivno vredja Djokovic“. Ali izgleda Zax da vas je zabolelo sto je devojka clan grupa koje se bave obrazovanjem, umetnoscu, pomoci ugrozenima, a rekla boh najvise vas je verovatno zabolelo sto poziva na odgovornost vama blisku politicku stranku.
Molim Vas, ne defecirajte više!
@Sofija :))))))))))
U pravu ste da je ovo slozen i globalni problem, sto nikako ne opravdava ponasanje institucija koje bi trebale da se bave ovim nesrecnicima. Mora neko nesto i osjetiti prema njima, koji sigurno nisu smisljali „igre bez granica“, dok takvi kao Vi hladne glave raspredaju o politicko-demografskim prilikama.
pa,ni joj ni posao da da resenje,a ni odgovor.postoje nadlezni za to…..i podrzavam to sto cima nadlezne……
Zaxxone, pusti mlacenje prazne slame, uzmi sendvic, cika Vucko ih upravo doneo!
Zao mi je svih tih ljudi, muka ih je naterala, a ne hir… Pitam se samo, kako ce ih zemlja Srbija zbrinuti ili brinuti o njima kada ni svoju sirotinju ne mogu?!
Nisu Srbi bas toliki ksenofobi, Islam na Balkanu nije nikakva novost. U stvari, zivot bez Islamske dominacije je novost u Srbiji, tako se zivi tek nesto vise od jednog veka. Takodje, nisu potrebni ni kulturolozi da objasne kako ce veliki priliv emigranata sa bliskog istoka uticati na „evropsku kulturu i vrednosti“ posto ni arapske zajednice u Evropi nisu nikakva novost. Ko je bio zainteresovan za to mogao je da se informise vec godinama u nazad. Za one koj su se zainteresovali tek sada, evo kako je to izgledalo pre nekoliko godina.
https://www.youtube.com/watch?v=hR7REARFFpQ
Moja tri poznanika iz Sirije su juce otisli u Kanjizu da bi presli ilegalno granicu. U tome su im navodno pomogla tri gradjana Srbije, madjar, Rom i jos jedan, kao vozac. Na zalost, momci su platili da ih prevezu na siguran prelaz, da bi se potom vratili peske po kisi do sela kraj Kanjize, bez resenja, jer su im policajci na Madjarskoj granici rekli da ce momentalno posto kroce na tlo Madjarske da idu u logor za izbeglice. Inace, niko se ne pita ko sve zaradjuje i koliko na izbeglicama?! Moji poznanici su platili po 10 eur za stajanje u hodniku jednog hotela u Kanjizi, da bi ih ujutro u 7h izbacili na kisu, naravno bez racuna!!
Ako gospodza nenovinarka koristi neke drogice za uljepsavanje problema koji se ne tice samo nas koji sada i ovde hodimo, neka napise koje su to da se i ja vazdignem u q.. oblake. Unapred zahvaljujem.
Htela sam da primim grupu izbeglica u svoju vikendicu, medjutim ne znam kako to tretira zakon, dok sam se raspitivala samo sam cula da mogu da odgovaram za krijumcarenje ljudima, u policijskoj stanici su mi rekli da idem kuci i gledam svoja posla, da li neko zna da mi kaze kakva je procedura primiti izbeglice
Poštovana Svetlana,
da ne bi odgovarali za, kako kažete krijumčarenje ljudima, a ukoliko želite da pomognete bar nekolicini migranata, potrebno je da se rukovodite tj.poštujete Zakon o strancima.
Ljudi koje želite da primite a ukoliko planiraju da borave u Srbiji do ili duže od 90 dana, moraju imati vizu ili u ovom slučaju odobrenje boravka.
Vi Svetlana kao davaoc garancije se obavezujete da snosite troškove boravka i prinudnog udaljenja ukoliko se takvi troškovi ne mogu naplatiti od samog stranca.
Takođe ste dužni da overenu kopiju garancije dostavite nadležnom organu u mestu boravka stranca (tamo gde vam je vikendica).
Sa ovako urednim dokumentima, garancije sa vaše strane i odobrenje boravka za ljude koje bi primili, verujem da ne biste imali problem, ali svakako preporučujem da proverite još jednom.
Nadam se da će vaša namera biti realizovana,
Pozdrav
Majka Srbija je jedva prihvatila svoju djecu izbjeglice i prognanike, pitajte nekoga od izbjeglih i prognanih Srba kada su dobili državljanstvo, koliko su dugo bili u konvojima prije nego su im dopustili da kroče na tlo Srbije, što su jeli, koliko ih je bilo ranjeno i koliko ih je poumiralo, pitajte ih! Reče Isus ljubite druge kao sami sebe, u tome i je problem što ne vole i ne ljube svoj narod i svoju vjeru pa kako onda da razviju takvu svjesnost prema drugom narodu!
prognanici iz vremena oluje za svoju odiseju oko prihvata i drzavljanstva i svih ostalih nedaca,mogu da se zale iskljucivo tadasnjim vlastodrzcima.a,znamo ko je to tad bio….isti onaj koga i danas vole,i cije vreme u vecini slucajeva prizivaju……