Niške televizije i RTV Vranje su se od početka protivili privatizaciji, ali, za razliku od Nišlija, Vranjanci su preduzele sve korake kako bi opstali
Niška televizija jedna je od 27 medija koji nisu uspeli da pronađu kupca u prvom krugu privatizacije. Iako je bilo zainteresovanih, ova informativna kuća nije prodata jer se konzorcijum, koji čine niški biznismen Dragan Milošević i „Narodne novine”, pojavio s nepotpunom dokumentacijom. Agencija za privatizaciju uskoro će da raspiše nov poziv, ali ovoga puta cena će verovatno biti upola niža. Umesto 75.000 evra, kupca će pokušati da pronađe možda i za 38.000 evra manje.
Za to vreme zaposleni se okupljaju ispred svoje medijske kuće kako bi skrenuli pažnju na „predstojeću neadekvatnu privatizaciju ili gašenje medija”, organizuju protestne vožnje niškim ulicama i – uzimaju otpremnine. Pošto se 76 zaposlenih prijavilo za odlazak uz socijalni program pred drugi pokušaj prodaje na televiziji je ostalo da radi svega šestoro ljudi.
Osim Niške televizije, i RTV Vranje je od početka bio u grupi onih medija koji su se protivili privatizaciji. Kada su se pomirili s činjenicom da je to neizbežan ishod, Vranjanci su odlučili da radio i televiziju preuzmu zaposleni. Sredinom avgusta RTV Vranje objavio je poziv za prenos kapitala zaposlenima u ovom mediju. Procenjena vrednost vranjanskog RTV je nešto viša od 115.000 evra, a od 26 zaposlenih njih 20 ima pravo na besplatne akcije. Pored sadašnjih, to pravo ostvaruju i bivši radnici kao i oni koji su iz ovog medija otišli u penziju.
– Umesto da uradi sve kako bi opstala, Niška televizija se bavila obmanama javnosti. Organizovali su protest koji je, navodno, podržalo 40.000 predsednika skupština stanara, najavljivali referendum o transformaciji televizije u regionalni javni servis i nikada ga nisu organizovali… I, na kraju, gotovo svi zaposleni su uzeli otpremnine i tako pokazali da radnici ne veruju u svoju televiziju. A ako oni ne veruju, nemaju prava da to traže od gledalaca. S druge strane, RTV Vranje je uradio sve kako bi preživeo. Na taj način postali su primer borbe za novinarski interes – istakao je Petar Jeremić iz UNS-a.
Zaposleni dobijaju akcije medija koji nemaju kupca
Agencija za privatizaciju objavila je javni poziv za prodaju 50 novinskih kuća. Mediji za koje nije oglašena privatizacija do 1. jula, njih dvadesetak, kao i one novinske kuće koje ne pronađu novog vlasnika do 31. oktobra, imaju mogućnost da se privatizuju besplatnim prenosom akcija na zaposlene. Međutim, to pravo nemaju oni radnici koji su već upisali takozvane Dinkićeve akcije. U medijima u kojima ne bude zainteresovanih za podelu besplatnih akcija osnivač preduzeća bira: ili menja delatnost ili gasi firmu.
Kostić (ni)je zainteresovan za „Dnevnik”
U prvom krugu privatizacije nije bilo zainteresovanih ni za kupovinu „Dnevnika” AD. Pomenuta medijska kuća ponuđena je po ceni od 7,3 miliona evra, ali će u drugom pokušaju prodaje ova suma biti prepolovljena.
Činjenica da se nije pojavio zainteresovani nije iznenadila direktora „Dnevnika” Svetozara Karanovića.
– Nismo ni očekivali da će se pronaći kupac na ceni od 7,3 miliona evra, budući da je to stopostotna vrednost kapitala. Ipak, novi vlasnik mora da računa i da je pet godina u obavezi da zadrži delatnost s istim brojem zaposlenih, da uloži u podizanje tiraža, kao i da izmiri dugovanja. Čak i kad bi država otpisala deo duga, ostaje minus od oko milion evra prema dobavljačima – kazao je ranije za „Politiku” Karanović i dodao da „Dnevnik” AD u vlasništvu ima skoro 10.000 kvadrata.
U javnosti se nagađa da je jedan od zainteresovanih za ovu medijsku kuću biznismen Miodrag Kostić. Međutim, Kostić nije želeo da za naš list komentariše ove navode. Ipak, nezvanično saznajemo da „kralj šećera” nije zainteresovan za medijski biznis.
V. M. A.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.