Željko Mitrović: Vučić je ko s druge planete! Sramota me da spavam zbog njega!

Ne plaši se konkurencije kada su rijaliti programi u pitanju jer smatra da mu nema ravnog. Ne priznaje da je tvorac kiča i šunda, da s Kristijanom Golubovićem na „Farmi“ kvari omladinu, a preteranu naklonjenost premijeru Srbije Aleksandru Vučiću Željko Mitrović, vlasnik TV Pink, u intervjuu za Kurir „pravda“ podrškom prema trenutnoj politici koja će, kako kaže, „napraviti nešto dobro od ove naše zemlje“.

Prema zvaničnim merenjima, Hepi vas je pobedio dok je u „Parovima“ gostovao Šešelj.

– Logično je da se kada se u rijaliti pozovu političari, pogotovo oni koji dugo nisu bili na ekranima, postigne značajniji uspeh. Mi smo tog dana, kao i svih proteklih i kao što ćemo ubuduće, pobedili ne samo Hepi nego i sve televizije. Ova godina biće neponovljiva u smislu programske strategije. Logično je da je Šešelj imao toliku gledanost, ali to su samo dva sata od 24.

Uvođenje političara u rijaliti obično diže rejting. Ranije ste ih imali.

– Ipak smo odlučili da ih sada ne uvodimo. Hteli smo da se usmerimo ka profilu srednje srpske porodice.

Pa ste pozvali Kristijana Golubovića, pravosnažno osuđenog čoveka.

– Kristijan je imao dva motiva da uđe u rijaliti: da zaradi dovoljno novca da može da ga ostavi porodici dok je u zatvoru i da ga Srbija vidi u pravom izdanju. Bilo mi je zanimljivo da mu dam tu priliku. Desilo se pravo čudo – on je, prema prvim naznakama, ubedljivo najpopularniji farmer. Imam utisak da Srbija u njemu ne prepoznaje nekog sa margine društva.

Kažete da su super poruke koje šalje mladima. Da li i vaša deca to gledaju?

– Gledaju! Gledam i sa sinom i često razgovaramo o tome. Ne znam da li je to dobro ili loše, ali cela njegova generacija je impresionirana likovima iz devedesetih. Problem može da bude ako ti njihovi idoli nisu oblikovani na pravi način. Ako su dobro oblikovani, kao Kristijan, koji kaže: „Ne pravite greške koje sam ja pravio, nemojte imati dodira s drogom, budite vredni, učite zanate…“, onda nije problem.

Dok ovo pričate, 100.000 ljudi je potpisalo peticiju za ukidanje rijalitija.

– Svakog dana se potpisuju nekakve peticije. Ako te vrste programa postoje u Nemačkoj, Americi, Britaniji, što mi moramo da budemo veći katolici od pape.

Da, ali ova peticija je konkretno usmerena protiv propagiranja pogrešnih vrednosti, pornografije i kiča, a taj deo javnosti vas vidi kao glavnog trovača nacije.

– Morate mi dovesti za sto nekog od predstavnika te grupe da ga prvo pitam na koji od 52 kanala misli. Postoje profilisani kanali za svaku ciljnu grupu, na kojima svako može da pronađe šta mu odgovara.

Mediji su „Farmu“ već krstili kao ukleti rijaliti. Za deset dana imate ozbiljan skor – dve smrti, ranjavanje i silovanje…

– Ako pratite frekvenciju crne hronike koja se dešava u Srbiji, do kraja „Farme“ će toga biti barem puta 20. Neće možda direktno, ali se uvek može naći neka veza.

U šouu je situacija na ivici incidenta, kao da će neko nekoga da ubije.

– Preduzeli smo sve mere da bi bezbednost svih učesnika bila na maksimalnom nivou. S druge strane, svaki dan imate vesti da je neko flipnuo i mačetom ubio ženu. Što je najgore, u Srbiji se ne koristi vatreno oružje, nego samo ta hladna, brutalna – macole, mačete, testere, čekići. Uvek postoji šansa da se tako nešto desi, ali preduzimamo sve mere da do toga ne dođe. Naravno, Maja Nikolić je trablmejker i to dokazuje već pet godina po različitim rijalitijima.

Hoćete li da tužite Zvezdana Anđića jer je nasrnuo na reporterku Pinka?

– Apsolutno. Pobegao je iz doma zdravlja, prekršio ugovor i to je razlog da ga tužimo. To što je napao našu reporterku razlog je za još jednu tužbu.

Da li je istina da ste Predragu Rankoviću Peconiju dali 20.000 evra da vam ustupi Zoricu Marković?

– Netačno! On je nekakve pare dao, ponudio sam da mu dam onoliko koliko je on dao Zorici. On je to odbio, rekao mi je: „Mi smo drugovi, nema potrebe za tim.“

Znači, dobili ste Zoricu za džabe?

– Tako je. Zoricu je platio Peca, a ušla je u „Farmu“. (smeh) Ako ćemo po zakonu, ni Ekrem ni Golubovićka ne bi smeli da se pojave u „Parovima“ jer im to piše u osnovnim ugovorima.

Jelena Golubović i još neki bivši učesnici vas javno optužuju da im niste isplatili honorare, a vi ste već u novom projektu. Je l‘ imate pare?

– Apsolutno! Tri godine smo imali veliki problem, pre četiri godine smo jedva preživeli. Sad je sve stabilno i profitabilno. Oko osamdeset odsto svih rijalitija smo očistili. Neki dan smo očistili Šekija Turkovića, ima ih još možda nekoliko. Neki su nas tužili, pa se tako naplatili.

„Pinkove zvezdice“ su obarale sve rekorde gledanosti, a Saša Popović kreće sa „Zvezdicama Granda“. Da li se plašite da bi mogao da vas ugrozi?

– Pobesnim kad ljudi porede te dve stvari. Svaki naš format u poređenju sa njegovim u svim kategorijama razlikuje se za nekoliko klasa. A i dalje me pitaju da li „Grand“ može da me ugrozi. Svi projekti koje je radio za TV Prva su pukli, osim delimično „Zvezda Granda“, koje su u celoj sezoni „Pinkove zvezde“ znatno potukle. Sad je svima jasno da je „Grand“ diskografska kuća sa svojim menadžmentom za kafanske nastupe njihovih pevača.

Kakav je vaš odnos sa Sašom Popovićem danas?

– Ovo je jedna fer-plej utakmica koju gledaju milioni ljudi. Neću dopustiti da se oni ugase ili da nestanu brzo. Uživam u ovome da ih pobeđujem svaki dan. To me čini jako zadovoljnim iz dana u dan, iz meseca u mesec. (smeh)

Stalno se spekuliše o izmenama u žiriju u takmičenjima talenata. Hoće li biti nekih promena kod vas?

– Za sada nemamo promena, ali ako do toga dođe, Aca Lukas može da bude jedan od članova žirija u sledećoj sezoni.

Osim što vam se stavlja na dušu da ste zatrovali medijski prostor šundom, spočitava vam se i preterana naklonjenost Aleksandru Vučiću i odsustvo kritike njegove vlade.

– Kao televizija smo se opredelili da damo snažnu podršku svakom ko je rešio da napravi nešto od ove države. Apsolutno sam uveren da nismo, niti ćemo skorije imati nekog s tolikom posvećenošću i energijom. Nekad me je sramota kad me pozove, a ja nisam neko ko ustaje u šest ujutro, i tad se osećam kao da smo mi slabiji od njega. Aca je mašina koja ne staje od 20 do 22 sata dnevno. Kao da je s druge planete. Ja sad spavam manje od šest sati dnevno jer me je sramota da on može da izdrži, a ja ne mogu. Mrtav sam ubeđen da podrškom njemu radimo ispravnu stvar. Sve ide ka tome da ova zemlja izađe na nešto dobro.

Kad intenzivno krene kampanja, da li ćete s takvim stavom moći ravnopravno da date prostora opoziciji?

– U kampanji moramo dati dovoljan prostor svima. Stalno imamo tu tezu o nezavisnim medijima, da li su slobodni ili nisu. Pa niko nas ne pritiska da radimo ovo, nego je obrnuto. Malo mi njih pritiskamo da što pre naprave ovu državu da bi se stabilizovalo tržište, da bismo zarađivali više para, da bismo imali veće profite…

Kad smo kod pritisaka, u kakvim ste odnosima s Draganom Đilasom? Pale su teške reči između vas.

– Video sam se s njim i ti odnosi su relativno normalizovali.  Nikad nismo bili u sukobu zbog njegovih političkih pritisaka, već ekonomskih. Imali smo taj incidentni period od godinu dana. Sad smo u veoma dobrim odnosima, čak i partnerskim.

Šta znači tih deset odsto udela „Dajrekt medije“ u Pinku? Da li je to dokapitalizacija, suvlasništvo, prebijanje starog duga…

– To je jedna od pet stvari koja je Pinku omogućila da se brzo stabilizuje. Ni ranije nismo imali problem s biznisom, bili smo ultraprofitabilni, ali ranije greške su nam napravile ogromne rupe.

Vaše ime je jedna od prvih asocijacija na Miloševićevu udovicu Miru Marković. Kad ste se poslednji put čuli s njom?

– Nekoliko puta, pre oko šest meseci. Dogovorili smo se čak da se vidimo u Moskvi. Radujem se tom susretu.

Kako su izgledali ti telefonski razgovori posle toliko godina?

– Krajnje emotivni. Prvi put kad smo se čuli bilo je baš napucano emocijama. Pogotovo što imam grižu savesti da sam se možda negde ogrešio o nju jer je ona uvek bila dobar prijatelj prema meni. Ona je uvek, ali uvek, bila prijateljski nastrojena prema meni. Tada sam bio klinac, ali me je gotivila. U to vreme me je i podržavala i branila i, mislim, na jedan vrlo čudan način volela.

Šta biste joj prvo rekli da je sad vidite?

– Spremio bih se dobro i prva rečenica bi verovatno bila kombinacija pravdanja jer sam, kao i svi, krenuo na svoju stranu kad se sve raspalo. S druge strane, ni ona nije bila preterano aktivna kada je reč o uspostavljanju komunikacije, pa bih se onda malo i požalio i podelio odgovornost.

Plivali ste kroz sve režime – od Miloševića, preko Đinđića, Koštunice i Tadića, do Vučića. Možete li da ih skenirate?

– Sa svima sam bio okej. S nekima poznanik, s nekima prijatelj, s nekima veoma blizak. Ne postoji niko ko je bio toliko posvećen, angažovan da od ove zemlje napravi nešto i to uradi relativno brzo kao Aleksandar Vučić. Zoran Đinđić je delimično imao te osobine. Oni su različiti, ali su pomalo ličili u odnosu na ambiciju da nešto urade za zemlju. Milošević je bio dobar u odnosima prema srpskim nacionalnim interesima i to je nešto što istorija već pokazuje i uvažava. Naša spoljna politika danas se poprilično oslanja na tekovine onoga što je Milošević uradio. Tadić nije bio životno opredeljen da od ove zemlje napravi nešto. Makar to nije pokazivao. On je pozitivan lik, ali nikako ne za poziciju na kojoj je bio. Bio bi super predsednik da smo Švajcarska. Ali gde treba zasukati rukave i raditi po ceo dan, to nikako.

U kom vam je režimu bilo najudobnije?

– Za vreme Koštunice. Tad nisam znao da politika postoji. Nikada liberalnijeg perioda u istoriji srpskih medija nije bilo nego u vreme Koštunice. Nikad me niko ni za šta nije pozvao. A ovo danas je vreme u kom mediji mogu da budu liberalni koliko hoće ako neće da učestvuju u ovome o čemu pričam – pravljenju države. Niko ne treba da vam priča šta da radite, već treba da razmišljate kako da pomognete. Pored svih sranja koja su napravili moji bivši prijatelji iz DS, koja se sad vide. Tamo nisu svi bili toliko alavi i bezobzirni kada je budućnost države u pitanju. Mirko Cvetković je bio relativno dobar premijer, ali nije imao snagu.

Ko vas od političara najčešće zove?

– U opisu radnog mesta mi je da se čujem s političarima i pozicije i opozicije. Ne kukaju, ali se čujemo zbog raznih dnevnih aktivnosti. Što se uređivačkog koncepta tiče, tu se odavno niko ne usuđuje da zove.

Politički tok-šou – u jednom uglu Vučić. Ko je u drugom?

– Pola njih koji nose političku javnu scenu ne razume ništa Vučić govori, ne razume te brojke, podatke. On je u međuvremenu postao i osnovni stub građanske opcije. Ako pogledaš njihove zahteve za poslednjih 15 godina, on im je ispunio sve snove – međunarodna pozicija, regionalna stabilnost, stvarne reforme, EU…

A dvoboj Vučić-Šešelj?

– Bez obzira na njihova politička neslaganja, to bi više ličilo na susret starih prijatelja i kumova nego na politički dvoboj.