Prenos besplatnih udela zaposlenima u RTV Vranje u skladu sa zakonima

Zakonom o javnom informisanju i medijima propisano je da će se mediji u vlasništvu države privatizovati u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji. Zakonom o privatizaciji uređen je prenos kapitala bez naknade zaposlenima i predviđen je, između ostalog, zakonski limit do kog zaposleni mogu da učestvuju u besplatnom sticanju kapitala, tj. da se pravo na sticanje akcija bez naknade može ostvariti najviše za 35 godina provedenih u radnom odnosu u subjektu privatizacije, kao i da zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade čija je ukupna nominalna vrednost 200 evra za svaku punu godinu u radnom odnosu

Ukoliko je vrednost kapitala za sticanje akcija bez naknade manja od ukupne nominalne vrednosti akcija koje zaposleni stiču bez naknade, zaposleni stiču pravo na manji broj akcija, srazmerno odnosu tih vrednosti. Preostali kapital, koji ne bude raspoređen zaposlenima, prenosi se Akcionarskom fondu.

U konkretnom slučaju, a kako se nisu stekli uslovi za objavljivanje javnog poziva za prodaju kapitala, Agencija za privatizaciju je donela Zaključak kojim je obustavila postupak privatizacije prodajom kapitala RTV Vranja i predvidela nastavak privatizacije prenosom kapitala zaposlenima bez naknade.

Shodno navedenom, Agencija za privatizaciju je u svemu postupila saglasno odredbama Zakona o privatizaciji, a na čiju doslednu primenu upućuju odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima, te ukoliko se htelo drugačije postupanje od odredbi Zakona o privatizaciji, to je moralo biti precizirano Zakonom o javnom informisanju i medijima, što u konkretnom slučaju, nije učinjeno.

Pored činjenice da je ovaj princip raspodele kapitala bez naknade primenjem u svim do sada prenosima kapitala zaposlenima bez naknade, on je takođe primenjen i u postupku prenosa kapitala bez naknade u velikim državnim sistemima (NIS, Aerodrom „Nikola Tesla“, Telekom i dr).

Shodno tome, drugačije postupanje Agencije za privatizaciju dovelo bi do odstupanja od ustavnog načela ravnoporavnosti, odnosno postavilo bi se pitanje svih do sada izvršenih raspodela kapitala bez naknade, što bi imalo negativne posledice i negativne reakcije drugih učesnika u raspodeli kapitala bez naknade, u dosadašnjim postupcima privatizacije i svojinske transformacije.

Na kraju, ukoliko bi se ceo kapital izdavača medija, izražen u akcijama ili udelima, preneo zaposlenima bez naknade, moglo bi se desiti da jedan zaposleni, koji ispunjava uslove za sticanje akcija bez naknade kod izdavača medija (sa na primer ostvarene 2 godine radnog staža), stekne ceo kapital izdavača medija.

Napominjemo da je na ovaj način država izašla iz medija, odnosno da prenosom preostalog dela kapitala Akcionarskom fondu, kapital medija ne ostaje u vlasništvu države, već se time uvećava fond namenjen za besplatni prenos kapitala građanima Republike Srbije, zbog čega je Akcionarski fond i osnovan.