Novinarka Bi-Bi-Sija za „Blic“: Redžep Arifi više je od običnog čoveka

Kada je novinarka Bi-Bi-Sija Manvin Rana u sredu kroz objektiv kamere videla srpskog policajca Redžepa Arifija kako brine o bebi sirijske izbeglice pritisla je dugme okidača znajući da je uhvatila mnogo više od obične slike

Fotografija koja je obišla svet: Policajac Redžep i mali Amir

Uhvatila je i mnogo više od običnog čoveka. On je za nju bio poruka, a sada ona ima jednu za njega.

Srpski policajac Redžep Arifi to nije znao, ali beba koju je držao u rukama imala je užasnu noć.

Po ulasku u Srbiju, novinarka je videla komešanje u koloni i brzo izvadila telefon spremna da slika incident, a onda je videla u šta gledaju.

Manvin Rana, novinarka BBC

– Ljudi su pretrnuli. Policajac je podigao dete, ali onda ga je na opšti šok pomilovao. Čuo se žamor niz celu kolonu i reči: „Ovo je prvi čovek koji nas ne tretira kao životinje“. Do tada od ljudi u uniformama samo su očekivali pendreke, u vašoj zemlji dobili su ljubaznost. U Beogradu su se iznenadili još više – kaže novinarka.

Rame uz rame sa izbeglima prešla je pola Evrope, ali samo Srbiju pamti po dobru.

– Vaš narod je te ljude prihvatio iako su izbeglice postavile šatore usred trga u centru prestonice. U drugim gradovima ljudi su ih ponižavali, u vašem gradu su čak podigli i malu kliniku. Srpski lekari su lečili rane koje su ovim ljudima nanete u drugim zemljama – otkrila je Rana za „Blic“.

A u drugim zemljama bilo je mnogo drugačije. Rana kaže da je jedna scena proganja i dalje.

– Do Preševa smo išli preko Grčke. Bilo je podne i vrućina je bila ogromna. Pored mene je hodala žena sa bebom u naručju, dvoje dece joj se držalo za haljinu. Pešačili su kilometrima. Naišao je policijski auto, rekli su da idu u isto mesto. Molila ih je da povezu bar decu, odbili su i rekli da to nije njihov posao. Zato i mislim da je gest Redžepa Arifija tako važan. Ni njemu to nije bio posao. On je video osobu kojoj treba pomoć i odmah je reagovao. On je video osobu, a takav je i vaš narod – otkriva Rana.

Misli su joj se, kaže, često vraćale na Redžepovo delo i želela bi preko „Blica“ da mu nešto poruči.

Srbija treba da je ponosna na tu sliku

– Reakcije na fotografiju su bile sjajne, javili su mi se i mnogi ljudi iz vaše zemlje ponosni što takva slika izlazi u svet. Javio mi se i Redžep da mi zahvali, ali trebalo je da bude obrnuto. Verovatno ga neću videti, ali želim da mu zahvalim. Tog dana je bilo vruće, on je verovatno satima radio bez prestanka, ali nije dozvolio da okolnosti pomrače njegovu ljudskost. Nekada treba da nas neko podseti na to. Hvala ti, Redžepe, što si to učinio za sve nas – poručuje Rana.

Impresivno je, takođe, kaže ona, što su u vašem gradu čak podigli i malu kliniku za njih. Srpski lekari su lečili rane koje su ovim ljudima nanete u drugim zemljama.

Dva sveta

Reporterka kaže da su Srbija i Mađarska kao dva sveta.

– Sirijci su mi rekli da je u Srbiji policija bila poštena, sledili su naređenja i bili pristojni prema njima, žalili su se jedino na taksiste. Sirijac koji je završio u kampu u Mađarskoj poslao mi je poruku da ih tamo tretiraju kao zatvorenike. Videla sam tamo ljude zaključane u autobusu. Jedan čovek je proturio bebu kroz prozor i vikao “vazduha, vazduha”, mađarski policajac mu je prišao i urlao da se vrati dete unutra – priseća se Manvin.