A što baš sada?

„Namerno ste ovo sa Dačićem objavili baš sada jer…“ Navikao sam da ovakve gluposti lupaju političarčići i njihovi pioni, ali me i dalje brine kada to makar i pomisle novinari

Aktuelni gradonačelnik Niša Zoran Perišić zvao me je u februaru prošle godine nezadovoljan jer smo tog dana objavili vest o nekoj novoj mutljavini kadrova stranke koju predvodi.

Nije njega zabrinula neregularnost na koju smo ukazivali, već što smo to objavili „usred predizborne kampanje“, mesec dana pred parlamentarne izbore.

„Kako to da ste baš sada objavili?“

Za njega je bilo sporedno što smo tek tada uspeli da potvrdimo sve informacije o nečemu što se desilo samo 20 dana ranije.

Nije mu bilo bitno ni što je sve iz teksta potpuno tačno.

Nije bila bitna ni činjenica da je neko njegov „baš tada“ i napravio glupost.

Ne. Njega je suštinski brinulo samo to što su novinari o tome pisali i to „baš pred izbore“.

Uvek, ali baš uvek, bez izuzetka, nađe se neko ko će pitati „a što ste baš sada to objavili“ ili čak i sam dati odgovor na svoje pitanje.

A kada je trebalo da to objavimo?

Srbija je non-stop u predizbornoj kampanji. Uvek se nekom klima stolica, uvek je negde neki haos.

Suština je da bi upravo razmišljanjem o tome kada da objavi informaciju novinar upao u političku igranku, bio uvučen u to živo blato.

„Baš tada“ realno dolazi do najopasnije vrste cenzure – autocenzure.

„Baš tada“ političarima dajemo mogućnost da nas prozivaju, optužuju, vređaju.

Novinar ne bi smeo ni na trenutak da razmišlja o tome.

Dakle, onog trenutka kada sakupi i proveri sve informacije, puca! Bez upozorenja, bez oklevanja, bez nišanjenja. Samo puca. Jer jedino tada sigurno pogađa metu.

 foto: Južne vesti