Nehumano izveštavanje dovodi do napada na izbeglice, do islamofobije i govora mržnje

Izveštavanje o izbeglicama varira od jedne do druge države. U Nemačkoj su tabloidi naklonjeni izbeglicama, dok su u Britaniji uglavnom protiv njih. Nekada ih mediji vide kao brojeve, nekad kao ljude, kaže za Cenzolovku Ejdan Vajt, dugogodišnji generalni sekretar Međunarodne federacije novinara, najveće i najstarije organizacije novinara u svetu

Ejdan Vajt, borac za prava i slobode novinara i direktor Mreže etičkog novinarstva (EJN) iz Londona, nedavno je u Beogradu učestvovao na konferenciji o slobodi medija, koju je organizovao magazin Njuzvik.

Vajt živi u Londonu, gde je pre četiri godine pokrenuo Mrežu etičkog novinarstva (EJN), koja sprovodi globalnu kampanju promovisanja dobre uprave (good governace) u medijima, vrednosti i standarda koje treba da poštuju novinari, ali i urednici i vlasnici medija.

EJN vodi kampanje protiv govora mržnje i korupcije u medijima i poziva na obnovu etičkih vrednosti u savremenom novinarstvu.

Radio je za vodeće novine u Velikoj Britaniji, uključujući londonski Gardijan. Nakon toga je kao generalni sekretar 24 godine vodio Međunarodnu federaciju novinara (IFJ), najstariju i najveću organizaciju novinara na svetu.

Aktivno je podržavao nezavisne medije u vreme ratova devedesetih u bivšoj Jugoslaviji i energično se suprotstavljao nasilju nad novinarima.

Vajt trenutno priprema trogodišnji program za jačanje novinarstva u Srbiji i regionu, u saradnji sa Uneskom, Evropskom unijom i medijskim partnerima sa Zapadnog Balkana i iz Turske. Program će u našem regionu biti pokrenut ove godine. Pre toga je radio u Pakistanu i Egiptu.

Za Cenzolovku govori o problemima u srpskoj štampi, načinu izveštavanja o izbegličkoj krizi, kao i o tome kako planira da promeni novinarstvo u Srbiji.

Cenzolovka: Pre nekoliko dana je na naslovnoj strani britanskog Indipendenta objavljena fotografija sirijskog dečaka kojeg je voda izbacila na tursku obalu. Dok je većina drugih britanskih medija prikazala manji deo njegovog tela, Indipendent je prikazao celo telo preminulog dečaka i policajca kako stoji iznad njega.

Ovo je užasno. Ovo je zaista grozno. Dečak je preblizu. Mnogo je bliže i mnogo bolnije. Ovo je veoma uznemirujuće… (dok posmatra fotografiju utopljenog dečaka na naslovnoj strani Politike)

Vajt: Ta fotografija svakako pokazuje pred kakvim se izazovima urednici nalaze. Fotografija koju je Indipendent objavio pokazuje  dečaka kako leži na plaži i prazan prostor između njega i čoveka koji tamo stoji.

Postoji još jedna fotografija, koju je većina medija upotrebila, na kojoj je policajac uzeo dečaka u naručje i odnosi ga.

To je potpuno druga priča. Govori nam o saosećanju, o zaštiti, u toj priči društvo brine o ugroženima. Prva fotografija pokazuje rastojanje među njima: na obali je dečakovo telo, on je žrtva, a društvo stoji po strani. Možete videti taj veliki prostor između njih. On nam daje sliku napuštenosti, što je sasvim druga priča.

To šta ćeš izabrati, koju ćeš fotografiju upotrebiti govori o težini izbora koji novinari moraju da naprave. Ali taj izbor mora da se zasniva na čovečnosti, što je osnova novinarske etike.

Cenzolovka: Da li se slažete sa izborom Indipendenta?

Vajt: Ne mogu reći da se ne slažem. Lično to ne bih uradio, ali postoje različiti načini pričanja priče. Morate da odlučite kako ćete ispričati svoju.

Indipendent je odlučio da to uradi izražavajući svoje mišljenje. Odlučili su se za priču o migracijama i nečovečnosti, jer Evropa mora da se probudi. Upotrebili su fotografiju i napisali ispod nje svoje mišljenje.

Drugi to nisu uradili. Oni su samo hteli da ispričaju priču o dečaku koji je pronađen, što je izazvalo senzaciju i, evo, policija odnosi dečaka… i tako dalje.

Ispričali su priču na drugi način. U pitanju je kontekst. Ukoliko ne stave takvu fotografiju u jasan kontekst, mogu da načine štetu.

Cenzolovka: Pogledajte kako je to uradila beogradska Politika – objavila je na naslovnoj strani sličnu fotografiju, na kojoj se vidi telo dečaka u krupnom planu. Pored fotografije nisu napisali zašto su to uradili.

Vajt: (posmatra fotografiju) Ovo je užasno. Ovo je zaista grozno. Dečak je preblizu. Mnogo je bliže i mnogo bolnije. Ovo je veoma uznemirujuće.

U pitanju je jedna od najbitnijih fotografija godine. Ova slika će dugo biti sa nama jer je tako potresna. Ne postoji nijedna majka na svetu koja se neće loše osećati kada je vidi.

Ovo može da se radi samo kada se izvesti o kontekstu. Ali oni to nisu uradili. Mislim da je to žalosno.

Cenzolovka: Kako evropski mediji pišu o ljudima koji dolaze sa Bliskog istoka? Da li ih nazivaju migrantima ili izbeglicama?

Vajt: Mediji izveštavaju o izbegličkoj krizi u Evropi na dva načina. Jedan se tiče politike i brojeva – koriste reči „invazija”, „horde ljudi” i slične.

Problem je kada mediji izveštavaju o izbegličkoj krizi na način koji dehumanizuje problem.

Regulatorna tela treba da zaštite mlade od izlaganja scenama nasilja ili seksualno eksplicitnom sadržaju. Moraju da imaju veoma, veoma jasna pravila koja će nametnuti medijima

Takav način izveštavanja ohrabruje beskrupuloznu politiku, pa imamo napade na prava manjina, napade na migrante, porast islamofobije, imamo govor mržnje.

Drugi način – koji oslikava fotografija utopljenog sirijskog dečaka – jeste humanizovanje priče. Pravi se priča o ljudima, o individui koja beži iz rata. To viđamo u poslednjih nekoliko dana, empatičnije izveštavanje, pogotovo o ovom dečaku.

Svrha ovakvih izveštaja je da se bave ljudima, ne brojevima. Da ukazuju na priče o ljudima, njihovim životima, o deci i njihovoj budućnosti. Odjednom imamo drugačiji pristup medija temi.

Izveštavanje o izbeglicama varira od jedne do druge države. Tako su u Nemačkoj tabloidi naklonjeni izbeglicama, dok su u Britaniji uglavnom protiv njih.

Takođe, nekada se piše o migrantima, drugi put o izbeglicama, a trebalo bi pisati o migrantima i izbeglicama, jer vrlo često idu zajedno.

U poslednje vreme većina su izbeglice, jer beže od rata, tako da uživaju određena prava prema međunarodnim zakonima.

Cenzolovka: U Srbiji se razvila polemika oko rijaliti emisija kao što su „Farma”, „Parovi”, „Veliki brat”, koje se trenutno emituju na televizijskim stanicama sa nacionalnom frekvencijom. Postoji onlajn peticija kojom su se, kako kažu, njeni potpisnici pobunili protiv previše nemorala i propagiranja lažnih vrednosti. Koliko su zaista opasne rijaliti emisije?

Vajt: Ne mislim da su rijaliti emisije toliko opasne koliko su depresivne. Nisam previše zabrinut zbog njih, osim kada učesnici rade nešto što nije pristojno. Dobro je što takve emisije uvek dosade ljudima. Na primer, u Engleskoj ih ljudi više ne gledaju. Nisu više interesantne.

Cenzolovka: A kada su u pitanju eksplicitne scene seksa i nasilja, kojima su izloženi najmlađi?

Vajt: Regulatorna tela treba da zaštite mlade od izlaganja scenama nasilja ili seksualno eksplicitnom sadržaju. Moraju da imaju veoma, veoma jasna pravila koja će nametnuti medijima.

Ipak, moramo biti obazrivi kada je u pitanju njihovo zabranjivanje.

Smatram da bi u civilizovanom društvu ljudi rekli: „Ne, to nije nešto što treba da podržavamo”. Ali, da li bi trebalo da se zabrane zakonom? Mislim da je to veoma složeno pitanje. Onog trenutka kada počnete to da radite, bojim se da skrećete u cenzuru, što je opasno.

Cenzolovka: Kažete da regulatorna tela treba da zaštite ranjive grupe. U Srbiji je to posao Regulatornog tela za elektronske medije. Međutim, to telo se nije pokazalo efikasnim. Ko onda treba da radi taj posao?

Vajt: Oni moraju to da rade. Morate imati snažna regulatorna tela koja mogu da ospore politički uticaj i komercijalni interes i da štite manjine i ranjive grupe. To mora da bude jasno. I sami mediji moraju da rade na tome da ih zaštite.

Cenzolovka: Kakvi su vaši utisci sa konferencije? Kakvu ste sliku stekli o stanju medija u Srbiji?

Vajt: Bila je to dobra konferencija, veoma otvorena i interesantna, bilo je mnogo iskusnih novinara. Međutim, kada se govorilo o regionu, mislim da se nije došlo do rešenja problema ili načina na koji će se izboriti sa krizom za koju su se svi složili da postoji. Sa krizom nastalom zbog mešanja politike, netransparentnog vlasništva nad medijima i zbog kvaliteta medija.

Čini mi se da je konferencija početak debate o potrebi da se poboljšaju standardi elektronskih i štampanih medija.

Cenzolovka: Imate li utisak da se dovoljno govorilo o mešanju politike u rad medija?

To koju ćeš fotografiju (utopljenog dečaka) upotrebiti govori o težini izbora koji novinari moraju da naprave. Ali taj izbor mora da se zasniva na čovečnosti, što je osnova novinarske etike

Vajt: Tema je bila sloboda medija, dakle sa fokusom na pretnje slobodi medija u regionu, pogotovo u Srbiji. Mešanje vlasti u rad medija se podrazumeva, ali se nije govorilo detaljnije o pretnjama od strane srpskih vlasti.

Medijska kriza u Srbiji je prilika za novinare i medije da se jasno učvrste kao nezavisne sile unutar srpske demokratije. Treba da postoji mnogo veća opredeljenost za nezavisne vrednosti.

Ovu konferenciju je organizovao Njuzvik. Njihov vlasnik je Adrija medija, velika i prilično uticajna grupa medija. A obuhvata i Kurir. To otvara važno pitanje do koje mere je ovo samo mali Njuzvikov događaj, a u kojoj meri je početak procesa u kojem će Njuzvik, kao deo te grupe, nastojati da podstiče unutrašnje promene.

Ako je to slučaj, onda će to biti veoma interesantno. Mi želimo da oni budu uključeni u program na kom radimo.

Cenzolovka: Dakle, znate da Adrija medija izdaje i tabloid Kurir?

Vajt: Da, mi želimo da u okviru našeg projekta radimo sa ljudima koji su već sada posvećeni etičkom novinarstvu, dobrom upravljanju, koji rade transparentno i čiji su mediji društveno odgovorni.

Želimo to da iskoristimo da se obratimo urednicima u medijima, poput Kurira, koji su poznati po tome što se ne pridržavaju novinarske etike. Oni se prevashodno vode poslovnim i političkim interesima, umesto nezavisnom uređivačkom politikom.

Cenzolovka: Program koji planirate da sprovedete u Srbiji već ste radili u Pakistanu i Egiptu.

Vajt: Pakistan i Egipat imaju velike probleme, različite od Srbije. U nekim stvarima Srbija je mnogo naprednija, ali je potpuno ista kada su u pitanju pritisci na medije.

Ovo će biti prvi put da se fokusiramo na posebnu oblast – proces u Srbiji će pre svega biti namenjen rukovodiocima medija i njihovim vlasnicima, ne toliko novinarima. Smatramo da je tu potrebna velika promena.