Drugo saslušanje urednika Telepromptera: “Novinarska tajna ne važi za tebe pošto nisi novinar”

U sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu održano je drugo saslušanje urednika Telepromptera, Danila Redžepovića, povodom objavljenog transkripta prisluškivanog razgovora između Bojana Pajtića i Lidije Udovički

U odnosu na prvo saslušanje, drugo je trajalo kraće i inspektori su ovoga puta imali jasnu nameru – osporiti činjenicu da je Danilo Redžepović novinar.

Saslušanju su prisustvovale četiri osobe – dva inspektora, ista devojka koja je vodila prvo saslušanje i javni tužilac Branko Stamenković. Stamenković je ovoga puta vodio glavnu reč.

Javni tužilac je na samom početku saslušanja pokušao da ospori činjenicu da je Teleprompter.rs medij, tvrdeći da nije uspisan u Registar medija koji vodi Agencija za privredne registre. Urednik Telepromptera je konstatovao činjenicu da Telepromptera nije upisan u Registar medija i dodao da smatra da upis u Registar nije obavezan.

Zatim su inspektori i tužilac pokušali da ospore i činjenicu da je Redžepović novinar.

Stamenković je pitao urednika Telepromptera kako može da dokaže svoj status novinara. Redžepović je rekao da on lično sebe smatra novinarom i da ima više od šest godina iskustva u tom poslu.

Tužilac je zatim konstatovao da urednik Telepromptera nije ni urednik, ni novinar jer je ranije ustanovio da Teleprompter nije medij. Redžepoviću je zatim postavljeno pitanje da li je član nekog novinarskog udruženja. Rekao je da nije.

To za tužioca i inspektore iz nekog razloga predstavlja čvrst dokaz da Redžepović nije novinar.

Redžepović je više puta pozvao Stamenkovića da mu doslovno citira član zakona koji definiše kako se postaje novinar, šta znači biti novinar i na koji način se prestaje biti novinar.

Imajući u vidu to da nijedan zakon tačno ne definiše pojam novinara, Stamenković se poslužio pravnom filozofijom. Nije uspeo da citira traženi zakon, navodeći da “oni nisu tu da drže pravne lekcije.”

Krajnji zaključak je bio – Telepromptera nije medij, Redžepović nije novinar ni urednik, dakle, ne može se pozivati na član Zakon o javnom informisanju i medijima koji se odnosi na čuvanje novinarske tajne.

Redžepović je rekao da će onda sud morati da utvrdi da li je on novinar ili ne, a da izvor informacije i dalje neće otkriti.

Stamenković je zatim rekao da urednik Telepromptera nije novinar, već državljanin Republike Srbije (?) i da nema pravo da se poziva na Zakon o javnom informisanju i medijima, pa se odbijanje da otkrije izvor informacija može tumači kao odbijanje saradnje sa državnim organima.

Ista devojka koja je vodila prvo saslušanje ubacila se rečima da Zakon o javnom informisanju i medijima štiti Redžepovića koliko i nju. Dodala je da je urednik Telepromptera odbijanjem da otkrije izvor informacija najverovatnije “u krivičnom delu” i da će mu u narednih nekoliko dana to biti jasno.

Redžepović je pozvao insektore MUP-a da slobodno ispitanju njegovu krivičnu odgovornost.

Urednik Telepromptera ponovo je odbio da potpiše zapisnik. Kao i tokom prethodnog saslušanja, inspektori i tužilac pokušali su da ubede Redžepovića da potpiše zapisnik.

Inspektor iz UKP-a savetovao je urednika Telepromptera da potpiše zapisnik jer će potpisom potvrditi autentičnost. Ukoliko to ne uradi, “neko će moći tim dokumentom da manipuliše”!

Redžepović je rekao da mu je drago što sada zna da će MUP manipulisati njegovom nepotpisanom izjavom. Odmah se ubacio tužilac Stamenković kako bi izvukao situaciju. On je rekao da niko neće manipulisati izjavom i dodao da ne želi da čuje reč “manipulacija” u okviru krivične istrage.

Urednik Telepromptera je više puta ponovio da su to reči ovlašćenog službenog lica. Genijalnom inspektoru nije bilo svejedno kada je shvatio šta je zapravo izjavio.

Redžepoviću je postavljeno pitanje zbog čega je objavio transkript. Rekao je da je objavio transkript zato što je želeo da ga objavi.

Inspektori su konstatovali da to nije razlog. Redžepović ih je pitao da mu kažu zbog čega bi oni objavili transkript. Inspektor je rekao da bi on tako nešto objavio kako bi nadležnim organima ukazao na krivično delo.

Zatim se ubacio Stamenković i konstatovao da je transkript objavljen zbog senzacionalizma. Urednik Telepromptera je rekao da su to njegove reči i da mu nije jasno ko je spominjao senzacionalizam i kakve to veze ima sa ispitivanjem.

Cinično se ubacio inspektor UKP-a i konstatovao: “Zaboga, Danilo, pa vaši svi naslovi su senzacionalistički. Vi ih valjda pišete pa znate”.

Redžepović se samo glasno nasmejao.

Sve u svemu, cilj drugog saslušanja bio je da se uredniku Telepromptera predoči da on nije novinar niti urednik i da zbog toga ne može da se poziva na Zakon o javnom informisanju i medijima. Prećeno mu je da će protiv njega možda biti pokrenut krivični postupak.

Posebno je interesantno napomenuti da državni organi nisu proganjali novinare koji su objavili tajne snimke sa sastanka Ivice Dačića i narko-bosa. To je valjda po zakonu pošto se zna da su snimci u javnost procureli iz tužilaštva po nalogu Aleksandra Vučića.

Inspektori su po drugi put ponudili uredniku Telepromptera poligrafsko ispitivanje. Nije pristao.

Sramota je na šta su Ministarstvo unutrašnjih poslova i tužilaštvo spali zarad zaštite Vučićevog kuma!