Pravi ciljevi napada NDNV na vladiku Irineja i na RTS

Bilo je očekivano – pa i izvesno – da će posle jučerašnjeg dana (20. oktobra 2015. godine) uslediti napadi već eksponiranih ličnosti i nevladinih organizacija na ukupnu politiku Srbije prema samoproglašenoj nezavisnosti južne srpske pokrajine, Kosova i Metohije

Povod je nađen u emisiji „Upitnik“ koja je pod naslovom „Unesko – Čiji su srpski Dečani?“ emitovana sinoć na Javnom medijskom servisu Srbije. Tekstom „Govor mržnje, diskriminacija i ratno huškanje na RTS-u“ prvo se javilo „Nezavisno društvo novinara Vojvodine“.

Sâmo po sebi, ovo „nezavisno drušvo“ nije vredno bilo kakvog reagovanja, akamoli odgovora na jednu od mnogih njegovih paškvila. Štaviše, s obzirom na to da je ovo „nezavisno drušvo“ blaženog spomena Patrijarha srpskog Pavla proglasilo za ratnog zločinca, njihova kritika zapravo čini čast svakom pristojnom građaninu Republike Srbije. Njihovi ciljevi su dobro poznati i oni rade samo ono za što su plaćeni, a od koga – oni to najbolje znaju. Ukoliko je to u zakonskim okvirima, na to imaju pravo. Ukoliko nije u zakonskim okvirima i predstavlja, na primer, podrivanje države u kojoj žive, to nije problem Srpske Pravoslavne Crkve, nego drugih institucija. Uostalom, ovo društvance i druga „nezavisna društva“ i „nezavisne ličnosti“ imaju pravo da, opet u okviru zakona, javno iznose svoje stavove o svim pitanjima. Ukoliko, pak, prekrše zakon, kao svojevremeno izvesni Zoran Petakov, uslediće odgovarajuće reakcija sa ciljem da ih dovede poznaniju prava. Da u odnosu na ovu nevladinu organizaciju stvari budu još jasnije: nemamo iluzija o tome šta bi se desilo sa Visokim Dečanima, Gračanicom, Sabornom crkvom u Novom Sadu, srpskim pravoslavnim hramovima uopšte, da o tome odlučuju potpisnici paškvile, gospoda Sabahudin-Dinko Gluhonjić i Nedim Sejdinović. Kao pravoslavni hrišćani, želimo im svako dobro od Boga u Koga, opet slobodno, ne veruju.

No, zašto se treba, po našem mišljenju, osvrnuti na ovakvu paškvilu? Zato što, kao što rekosmo, slede novi napadi, povodom emisije „Upitnik“, ali i drugim lažnim povodima i, što je mnogo važnije, zato što pravi cilj ovakvih napada jeste juče u Predsedništvu Srbije jasno, nedvosmisleno i potpuno jedinstveno izražen stav vrha države Srbije, Srpske Pravoslavne Crkve i Srpske akademije nauka i umetnosti da Republika Srbija lažnu državu „Kosovo“ (uzgred, nezavisnu koliko je nezavisno i „Nezavisno društvo novinara Vojvodine“) neće priznati ni eksplicitno ni implicitno. Nikada!

Sada samo dve-tri napomene u vezi sa pomenutom paškvilom! Nije moguće polemisati sa istorijskim istinama. Moguće ih je izvrtati kao što to čine izvesne albanske kolege gospode Gluhonjića i Sejdinovića sa Kosova i Metohije. Mogu da potraže statističke podatke: koliko je bilo pismenih Šiptara pre Drugog svetskog rata, a koliko posle nekoliko decenija? Koliko je, dalje, bilo fakultetski obrazovanih? Ili, na primer, neka nabroje nepokretne spomenike kulture koje su na Kosovu i Metohiji podigli Albanci! Moguće je, doduše, da su gospoda Gluhonjić i Sejdinović istoriju učili iz udžbenika u kojima piše da je Visoke Dečane podiglo pleme Nimani koje Srbi svojataju kao nekakve svoje Nemanjiće(!). Ili, možda, pozivanje na prava koja našoj Otadžbini daje Rezolucija Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija br. 1244 – a to je jedini važeći pravni okvir koji reguliše status južne srpske pokrajine – nije ništa drugo do zagovaranje diskriminacije i krvoprolića? Kakva besmislica!

Na kraju, emisija „Upitnik“ i urednica, gospođa Olivera Jovićević, čine čast i Radio-televiziji Srbije i srpskom novinarstvu uopšte. Na sreću, ni gospođa Jovićević ni emisija „Upitnik“ nisu jedini na Javnom servisu koji uporno traže odgovore na pitanja od interesa državi i građanima. Zbog toga, često nisu po volji ni vlasti ni opoziciji. Kao i u ovom slučaju, doživljavaju brutalne napade „nezavisnih“ kolega – ukoliko se isti uopše mogu nazvati njihovim kolegama. Zbog toga moraju imati podršku i kuće za koju rade i celokupnog javnog mnenja.

Informativna služba Eparhije bačke