Hoće li posle sutrašnje sednice Skupštine grada Kragujevca biti bar malo jasnije kako se dodatnih 30 miliona dinara daje Radio televiziji Kragujevac koja je od prošle nedelje i zvanično sto posto privatna firma
Deset dana nakon što je obznanjeno da je kontraverzni Kruševljanin Radoica Milosavljević u Agenciji za privatizaciju potpisao ugovor o kupovini Radio televizije Kragujevac, čime je ona od javnog preduzeća prešla u stopostotno privatno vlasništvo, na dnevni red sednice gradske Skupštine stavlja se odluka o upumpavanju dodatnih trideset miliona budžetskih dinara u ovu informativnu kuću! Ofucan je, ali u ovom trenutku najprigodniji čuveni usklik sportskog reportera Mladena Delića: „Pa, ljudi moji, je li ovo moguće!”
Moguće je, a verovatno će biti i stvarno, jer je izvesno da će glasačka mašinerija koja ima većinu u Skupštini grada Kragujevca sutra (petak, 24. oktobar) usvojiti takvu odluku, koja im je prosleđena na glasanje. Znači li to da je privatizacija medija, koja se pojednostavljeno tumači kao „povlačenje države” iz njih (finansijsko, programsko, nalogodavno) za kragujevačku vlast nešto sasvim kontra – još veće uvlačenje?
Pitanje može da bude i direktnije: da li se uz udavaču RTK daje i miraz od trideset miliona iz džepova poreskih obveznika?
Posao za dešifrante
Namera da se iz budžeta grada u privatizovanu RTK ugura pride para upakovana je u nemuštu birokratsku formulaciju „nacrt odluke o davanju saglasnosti na program o izmenama i dopunama programa poslovanja javnog preduzeća Radio televizija Kragujevac za 2015. godinu”. Iz ovako sročene „oblande” ne može se ni naslutiti šta se menja i dopunjava u „programu” RTK dok se ne pročita celo „štivo”, a iz njega se saznaje da se sredstva budžetskih subvencija ovom preduzeću uvećavaju za 29.992.899 dinara (kao u reklamnim trikovima da nešto ne košta sto – već 99,99 din.).
Tako kragujevačka medijska kuća ove godine direktnim davanjima iz budžeta grada inkasira 74.545.899 dinara, jer je još 44.553.000 ranije projektovano budžetom za 2015. godinu.
Međutim, u dokumentu napred nazvanim punim imenom, koji je pred odbornicima na sutrašnjem zasedanju Skupštine grada, saznajemo da je odluku o „repete” parama za RTK od trideset miliona donelo Gradsko veće još 16. jula ove godine. Pravni osnov su našli u promenjenom Zakonu o javnom informisanju, kojim se krajnji rok za privatizaciju medija sa kraja juna pomera za kraj oktobra i zato je, kako se obrazlaže, „bilo neophodno obezbediti finansiranje preduzeća do prodaje”.
Vest o toj julskoj odluci Gradskog veća, međutim, nigde nije objavljena. I inače javnosti se već nekoliko meseci ne prezentiraju odluke ovog ključnog tela gradske izvršne vlasti kojim predsedava i rukovodi gradonačelnik Radomir Nikolić, niti o njegovom radu ima informacija na sajtu grada, tako da je već s pravom postavljeno pitanje – da li je Gradsko veće prešlo u ilegalu?
Jedini trag javno dostupan o ovoj odluci Veća može se naći u Službenom listu grada od 26. jula ove godine. Uz molbu za strpljenje prilikom čitanja, ona doslovce glasi ovako:
I U Programu raspodela sredstava subvencija javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u 2015. godini br 400 – 98/15 – V od 26. januara 2015. godine i 21. maja 2015. godine u poglavlju I broj „44.553.000” zamenjuje se brojem „74.545.899”, a broj „33.271.148” zamenjuje se brojem „63.264.047”.
II U poglavlju II reči „30. junom 2015. godine” zamenjuju se rečima „danom prodaje preduzeća, a najduže sa 31. oktobrom 2015. godine”.
III U poglavlju III posle reči „dokumentacija” briše se zarez i dodaju reči „i na osnovu rešenja gradonačelnika”.
Kraj citata.
Šta reći nego – genijalno. Kakav način da se sakrije informacija, da se jedna odluka, koja mora biti javna, načinom prezentacije, i to u zvaničnom, službenom gradskom glasilu, učini toliko nejasnom da bi i eksperti teško mogli da je dešifruju.
Sledeće pitanje je zašto je moralo da protekne više od tri meseca da odluka koju je donelo Gradsko veće dođe na verifikaciju pred odbornike Skupštine grada?
Na kraju, s obzirom da je odluka doneta još u julu, da li su dodatne pare za RTK već uplaćene preduzeću i potrošene, u celosti ili delimično, jer o tome nema dostupnih informacija, iako je reč o javnim finansijama?
Račun na štetu budžeta
Uz ova otvorena pitanja, kada film počne da se odmotava, otkrivaju se nove činjenice o manipulacijama na relaciji gradska vlast – Radio televizija Kragujevac.
Kada je pred kraj 2014. pravljen i usvojen budžet grada za ovu godinu, iznos subvencije za RTK određen je na već pominjanih 44.553.000. To je otprilike na nivou i ranijih izdvajanja za finansiranje ove medijske kuće kao javnog preduzeća kome je osnivač grad. Iako se u vreme izrade ovogodišnjeg budžeta znalo da je rok za završetak privatizacije medija kraj juna, a to je značilo i da samo dotle može da funkcioniše njihovo direktno budžetsko finansiranje, u gradskom budžetu je iznos za subvencije RTK projektovan za celu godinu.
Šta se onda dogodilo? Gradsko veće, s Radomirom Nikolićem u vrh stola, u dva navrata je nešto petljalo i prepravljalo u vezi para za RTK – 26. januara i 21. maja. Ni o tim odlukama javnost nije obaveštena, ali saznanja posredstvom drugih izvora kažu da je suština tih „prepravki” bila da se godišnji iznos subvencija „prekrsti” u – polugodišnji, od januara do kraja juna.
Takve radnje mogu da se označe raznim, pa i grubim rečima, a neke najblaže su – nedopuštena improvizacija budžetskih stavki. Treba li podsećati da je budžet zakon (bez obzira što se na nivou grada definiše kao odluka) i da je obavezujući za sve organe i pojedince koji ga sprovode, a da je za sve bitne promene potrebno raditi rebalans, koji, kao i sam budžet, mora da potvrdi Skupština. Dakle, u slučaju RTK način na koji je godišnji trošak grada prekrojen u subvencije za pola godine, umesto da se 45 miliona dinara prepolovi jer „pokriva” samo period januar – jun, očigledno spada u nedozvoljene radnje – bar u pravno uređenoj zajednici.
Ali, ovom manipulacijom nije dovršeno upumpavanje gradskih para u Radio televiziju Kragujevac. Usledilo je produženje roka za privatizaciju za još četiri meseca (jul, avgust, septembar, oktobar) i za toliko je dato još lufta za budžetsko finansiranje medija. U tom međuvremenu Gradsko veće je odlučilo da se u RTK ubaci još trideset miliona, zapravo validnu odluku o tome tek treba da donese Skupština na sutrašnjoj sednici, ali po kom kriterijumu? Očigledno da je primenjen prost račun – ako je za pola godine 45 miliona, za još četiri meseca je plus trideset. Tako se došlo do desetomesečne sume od skoro 75 miliona, a da je poštovana budžetska stavka o subvencijama za celu godinu, RTK bi iz gradske kase maksimalno mogao da izvuče oko 38 miliona – od januara do oktobra.
Znači, budžet je „zavrnut” za 37 miliona, to je prost, ali tačan račun.
Celu ovu sliku, međutim, menja još jedan podatak. Od 1. juna RTK ima 26 manje zaposlenih (bilo ih 90, pa spalo na 74) koji su napustili firmu, uz otpremnine koje je pokrila država. Pošto su plate najveći „trošak” preduzeća, bilo bi valjda logično da su rashodi smanjeni, pa da se i subvencije srazmerno umanje. Naprotiv, one su povećane.
Možda će posle sutrašnje sednice Skupštine grada nešto biti jasnije, ako se i potegne pitanje kako se raspolaže budžetskim novcem i da li je uopšte potreban budžet ako pojedinačnim odlukama pare mogu da se dele i na lepe oči, pardon, lepe (TV) slike?
Posle svega, jedino ostaje dilema da li je Radio televizija Kragujevac već dobila svih 75 miliona dinara i njima se baškarila do privatiazcije, ili je igra smišljena tako da novi vlasnik zatekne pun račun, da se bar prvih meseci ne bi bacao na trošak. Da jedan čarapan oseti slast para građana Kragujevca.
Covek je kupio za smesne pare neku televiziju. Drzava je resila otpremnine, a sada ce i da mu VRATI novac koji je ulozio, tako da cova dobi sve za DZABE!