Udruženje novinara Srbije ustanovilo je, u čast Aleksandra Tijanića, jednog od najpoznatijih novinara sa ovih prostora, nagradu za novinarsku borbenost koja nosi njegovo ime
Konkurs je otvoren od danas, na drugu godišnjicu smrti Tijanića i trajaće do 28. novembra, a kandidate za nagradu u vrednosti od 2000 evra mogu da predlože novinari i građani Srbije.
Pravo na nagradu imaju novinari koji rade u medijima u Srbiji, a novoustanovljeno priznanja biće uručeno 22. decembra na dodeli godišnjih nagrada UNS-a.
U prisustvu članova porodice, brojnih kolega i prijatelja o Tijanićevom novinarskom delu govorili su predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović, glavni i odgovorni urednik Informativnog programa RTS Nenad Lj. Stefanović i dugogodišnji urednik NIN-a Slavoljub Đukić.
Podsetivši na Tijanićevu novinarsku izuzetnost i „vulkanski rečnik“ na konferenciji za novinare oni su ukazali i da Tijanić nije strahovao od političara, već oni od njega i da se nije plašio da ne bude voljen.
„Postao je legenda novinarstva možda zato što su ga se političari plašili“, rekla je Smajlović, dok je Stefanović, koji je devet godina u RTS-u blisko sarađivao s Tijanićem, rekao da ga pamti i po „bezobrazno majstorskim baratanjem rečima u pisanom novinarstvu.“
„Baratao je rečima kao apotekar otrovom“, naveo je Stefanović dok je Đukić, inače prvi Tijanićev urednik ukazao i da je on u nastavku karijere uspešno umeo da odabere tim s kojim će raditi.
Objavljivanju konkursa za nagradu koja nosi Tijanićevo ime prisustvovali su i ministar kulture i informisanja i državni sekretar u tom ministarstvu Ivan Tasovac i Saša Mirković.
Tijanić je tokom dugogodišnje profesionalne karijeri radio u „NIN-u“ vodio je časopis „Intervju“, a krajem osamdesetih godina prošlog veka pisao i za zagrebački „Start“ i „Danas“, i za splitsku „Neđeljnu Dalmaciju“
Objavljivao je politicke kolumne i u ljubljanskoj „Mladini“, pisao je i za sarajevsko „Oslobođenje“, a 1991. je uređivao „Sportski žurnal“.
Osnovao je, početkom devedesetih godina, i dnevni list „Građanin“ a radio je u „Dnevnom telegrafu“ i nedeljniku „Evropljanin“ Slavka Ćuruvije.
Radio je kao voditelj kultne JUTEL-ove emisije „Umijeće življenja“, bio je prvi direktor i osnivač TV Politike 1993. godine, prvi direktor BK televizije i od marta 2004. generalni direktor Radio-televizije Srbije.
On je jedan od najitaknutijih članova Kabineta, i njegov doprinos Atentatu je toliki da je sve što je radio pre i posle u dubokoj senci, tako da bi nekakav smisao imala samo nagrada koja bi se zvala kazna za novinarsku borbenost protiv ZĐ ili za konačno ubijanje jedne nacije, tj dokusurivanje.
Pristojnog čoveka je sramota da izgovori to sramni ime, uopšte.