Pre nešto više od godinu dana, razmišljao sam o tome da pokrenem svoj internet portal koji bi se bavio problematikom „procedura i standarda“ rada državne uprave, lokalne samouprave i javnih preduzeća, kako kod nas tako i u EU. I to iz razloga što sam primetio da već godinama ne postoje mediji koji na „ne emotivan“ ili „suviše stručan“ način informišu građane o događajima oko nas, EU ili učešća u drugim organizacijama
Nekako u isto vreme, počela je privatizacija medija u Republici Srbiji, tačnije lokalnih i regionalnih javnih servisa, protiv čega sam se iskreno bunio, jer, upravo poznavajući dešavanja u regionu jugoistočne Evrope, shvatio sam da se na taj način vrši smanjenje informativnog prostora, preko potrebnog građanima na lokalu, a u koji privatne kompanije nisu spremne da uđu ukoliko ne donose profit vlasniku medija. Time se ponovo vraćamo na početni problem o nepostojanju kvalitetnog informisanja građana iz nekada javnih, a danas privatnih medija, plaćenih od strane države, lokalne samouprave ili javnih preduzeća.
Kako je vreme privatizacije medija u Republici Srbiji odmicalo, razgovarao sam sa kolegama iz JRDP „Radio Požarevac“ o tome da li su spremni da učestvuju u kupovini ovog medija. Kako niko nije bio spreman, prijavio sam se Agenciji za privatizaciju kao zainteresovano lice za kupovinu JRDP „Radio Požarevac“, ali i za kupovinu lista „Reč naroda“ iz Požarevca i radio „BC info“ iz Bele Crkve, koji su mi bili potrebni radi lakšeg finalizovanja mog biznis plana. Agenciji za privatizaciju sam takođe podneo, u grubim crtama, biznis plan svog budućeg medijskog preduzeća, koji gotovo da nije imao finansijskih veza sa lokalnom samoupravom.
Takav tip biznis plana sam napravio upravo poznavajući prilike u našim lokalnim samoupravama, u kojima njihovi čelnici od medijskih kuća očekuju da o njima govore u superlativu, jer su im za to dodelile novac iz budžeta (koji pune svi građani), poput PR kompanija (čije usluge višestruko koštaju). Takav stav omogućila su mi odlična predavanja Marka Nedeljkovića i Miloša Petrovića o preduzetničkom novinarstvu, u organizaciji fondacije Konrad-Adenauer Stiftung, septembra 2014.
Krajem aprila – početkom maja, stigla je i prva procena JRDP „Radio Požarevca“ na oko 30.000 € (nekih 50% više od moje procene verednosti ovog medija). Malo potom pokvario se glavni predajnik od 5kW (lampaš), čija je opravka vredela više hiljada evra i bila finansijski neopravdana. Cena novog, kvalitetnog predajnika na tržištu je do 8000 €.
O tome sam sredinom maja obavestio Agenciju za privatizaciju i ona je naložila novu procenu preduzeća, koje je, za divno čudo, ovoga puta stajala nekoliko stotina evra više nego prvog puta, bez obzira na veliku promenu u imovini ( JRDP „Radio Požarevac“ od maja radi na pomoćnom predajniku od 3,5kW, takođe lampašu).
Krajem maja, sa kolegom Vladom Vinkićem odlazim do kolega u RTV Novi Sad, kako bi se upoznali sa mogućom saradnjom sa ovim javnim servisom po privatizaciji JRDP „Radio Požarevac“, iz razloga što JRDP „Radio Požarevac“ pokriva deo Južnog Banata koji ne pokriva ova radiodifuzna ustanova.
Maja meseca, počinje izokola priča da ću lokalnoj samoupravi, za zakup sadašnje zgrade radija umesto 100.000 dinara morati da plaćam 400.000 dinara. Dobio sam i informaciju da neću moći da očekujem ni novac od lokalne samouprave, iz razloga što je novac za JRDP „Radio Požarevac“ već budžetski opredeljen, u iznosu od 7,5 miliona dinara za prvih 6 meseci njegovog rada.
Veoma malo me je pogodio problem sa prostorom, jer sam i ovako mislio da u neko skorije vreme (par godina) prebacim emisionu tehniku i radio u prostor (zgradu) koji će biti adekvatnije projektovan od sadašnjeg, a sa ciljem lakšeg vođenja jednog savremenog medija. Stoga sam ubrzo pronašao odgovarajući plac za buduću zgradu, kao i moguće finansijere njegove izgradnje, jer bi se koristile nove tehnologije i materjali u izgradnji ovog objekta. O ovome sam obavestio kolege iz radija.
Zbog ličnih problema tokom letnjih meseci nisam svraćao do kolega u JRDP „Radio Požareavc“, ali iz medija („Bum 93“ Požarevac ) saznajem da se zgrada u kojoj se nalazi JRDP „Radio Požarevac“ uskoro vraća starom vlasniku. Znajući dugotrajnost procedura i verujući da imam više šanse u razgovoru oko cene zakupa sa vlasnikom zgrade nego sa lokalnom samoupravom, nisam pisao Agenciji prigovor u vezi sa ovakvim razvojem događaja. Ovo mi je potvrdio i Svetomir Mirković, direktor JRDP „Radio Požarevac, koji mi je tom prilikom rekao da je i on dao zeleno svetlo da se zgrada vrati starom vlasniku. Takođe me je obavestio i da postoji problem zaduživanja JRDP „Radio Požarevac“, kako bi bile isplaćene plate (pet radnika) i ostale obaveze. Ovo me je malo začudilo iz razloga što prema zakonu, lokalna samouprava ima obavezu da finansira rad medija do kraja procesa privatizacije (31. oktobar 2015.).
U međuvremenu posećujem više odličnih seminara iz projekta „Novinar kao vlasnik i upravljač medijskog preduzeća“ u organizaciji Asocijacije medija, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Između ostalih, urezalo mi se u pamćenje predavanje Ružice Krdžić, vlasnice „TDI“ radija i „Studija B“. Ona je, između ostalog, govorila i o svom, ne tako dobrom iskustvu u kupovini medija u Srbiji, kao i da se u većini slučajeva, ne kupuje ono što je i plaćeno.
Njeno iskustvo mi je dobro došlo, kada sam početkom oktobra ponovo svratio do JRDP „Radio Požarevac“, kako bih čuo od kolega dokle je došao, odnosno gde je zastao proces privatizacije ovog medija. U radiju sam se na kratko susreo i sa Vladom Vinkićem, koji je imao sastanak upravnog odbora JRDP „Radio Požarevac“, na kome su raspravljali o tome kako je JRDP „Radio Požarevac“ trenutno u dugovanju od 2,7 miliona dinara, od čega 700 000 za električnu energiju (koliko bi potrošio i manji proizvodni pogon), te da mu preti isključenje sa mreže. Malo mi je bila neverovatna ta priča o nastalom dugu JRDP „Radio Požarevac“, jer je ova medijska kuća u prethodnom periodu dobijala budžetske dotacije u iznosu od oko 1,2 milion mesečno za plate 17 radnika, a sada je zapošljeno samo 5 radnika, što je smanjenje od 70%.
Do 31.06. bila su izmirena sva prispela dugovanja koje je JRDP „Radio Požarevac“ imao, a nezvanično sam upoznat da je sam JRDP „Radio Požarevac“ bio u plusu i da su neke lokalne samouprave imale dugovanje prema njemu. O svojim saznanjima obavestio sam nadležne u Agenciji za privatizaciju (11.10.2015.) kao i nadležne u Agenciji za borbu protiv korupcije (13.10.2015).
Iako o dostavljenim podnescima nikoga nisam obaveštavao, posle nekoliko dana dobijam nezvanične informacije o postojanju opstrukcije privatizacije JRDP „Radio Požarevac“od strane lokalnih moćnika. Onda mi je sinula rečenica koju mi je jedan stariji gradski funkcioner rekao prošle godine na nekom sastanku…., „da su mu njegove partijske kolege rekle kako sam nekooperativan“, našta sam mu odgovorio „da nikada u životu nisam ni razgovarao sa njima, tako da ne znam o kakvoj nekooperativnosti govore“.
O mogućim malverzacijama, kao i postojanju oponenata mojoj kupovini JRDP „Radio Požarevac“ obavestio sam 25.10. nadležne u Ministarstvu kulture i informisanja, kao i u Agenciji za privatizaciju i Agenciji za borbu protiv korupcije. Tom prilikom sam naveo da ne odustajem od kupovine JRDP „Radio Požarevac“ te da zahtevam da se obavi i famozni drugi krug privatizacije ovog medija.
Istog dana, u Skupštini grada Požarevca doneta je odluka o „Rebalansu 2“ za JRDP „Radio Požarevac“, kojim bi bili plaćeni svi troškovi koji su nastali od 01.07. do 31.10., kako bi sve bilo u skladu sa pozitivnom zakonskom regulativom. Ovo je čudno jer su izmene Zakona o informisanju izvršene još 29.06. , tako da je postojalo dosta vremena da se nastavi budžetsko finansiranje JRDP „Radio Požarevac“
Kako sam zbog obaveza manje pratio dešavanja u Skupštini Grada Požarevca, prelistao sam skoro i Službeni Glasnik Grada Požarevca, gde sam našao da je na sednici održanoj 30.9. doneta odluka o prodaji JRDP „Radio Požarevac“ po ceni od 33% od prvobitno procenjene, te da se ova odluka dostavi Ministarstvo privrede i Agencija za privatizaciju, kako bi bilo nastavljen daljnji proces privatizacije JRDP „Radio Požarevac“. O nastalim dugovima do JRDP „Radio Požarevac“ za period od 1.7. do 30.9. nije bilo ni reči!?
I na kraju ostaje mi dosta pitanja vezana za tokove privatizacije JRDP „Radio Požarevac“.
Da li su nadležni prijavili nastala dugovanja Agenciji za privatizaciju do 11.10.2015.?!
Zašto je odluka o finansiranju JRDP „Radio Požarevac“ doneta tek 25.10.2015.?!
Kakva će biti odluka Agencija za privatizaciju u vezi sa JRDP „Radio Požarevac“?!
Jedino u šta sam siguran u ovom trenutku je da ću se, bez obzira na sva dešavanja, svim pravnim sredstvima boriti za ovaj medij!
Foto: bealluc / Flickr
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.