Ideja o izlasku države iz medija — idiotska

Novinarka Ruža Ćirković postavila je danas pitanje kako će ubuduće da funkcionišu novine nakon što je Vlada Srbije donela odluku o gašenju novinske agencije Tanjug jer, kako je rekla, za nju je ideja o izlasku države iz medija od početka bila „idiotska“

Ona to tumači diletantizmom ili je, kako je rekla, reč o nekoj teškoj manipulaciji.

Ćirkovićeva je gostujući na TV Pink rekla da niko od investitora nije dobio signal od Vlade da uđe u ovakvu investiciju.

Direktorka Tanjuga: Ugašeni smo po zakonu

„Da sam ja na neki način ipak u pravu oko ideje o potpunom izlasku države iz medija, pokazuje to što sada država izlazi iz medija, ali njene pare ne izlaze. Ona se tu javlja kao donator“, rekla je Ruža Ćirković.

Istakla je da ne zna ko deli taj novac medijima i misli da će se to na kraju završiti kao sve domaće reforme.

Tu će se sada, kako je rekla, skupiti nekoliko predstavnika stručne medijske javnosti koji će biti bliski američkoj ambasadi, evropskoj delegaciji, Vladi Srbije i oni će odlučiti kome će ići taj novac.

Ona je rekla da ne vidi da Ministarstvo informisanja, novinarska udruženja i vlada imaju bilo kakvo rešenje.

Komentarišući ponašanje ljudi koji rade u firmi koja je „pod znakom pitanja“ i kojoj preti stečaj ili gašenje, Ćirkovićeva je rekla da su joj juče izgledali kao da pojma nemaju šta im se dogodilo, što je za nju neverovatno.

Prema njenim rečima, tako se ponašao pogotovu sindikat, a s obzirom da je reč o velikoj medijskoj kući, to nije dobra reklama za novinare.

Komentarišući najavu da će svih 188 zaposlenih dobiti neisplaćene zarade i otpremnine, a da će zgrada pripasti Direkciji za imovinu, Ćirkovićeva je ocenila da je to sve jednostavno, jer dva puta nije uspela privatizacija Tanjuga.

Njoj je, kazala je, potpuno nepojmnjivo da se gasi jedna velika informaciona struktura.

Odgovarajući na pitanje o gužvi oko kupovine lokalnih medija, gde su se ljudi nadmetali i podizali cenu, Ćirkovićeva je ocenila da su to lokalni biznismeni koji žele da održe lokalne medije, da su cene bile neuporedivo niže od cene Tanjuga i da ljudi na lokalu imaju pregled o tome ko je tu zainteresovan i čiji su interesi u igri.

„Kod Tanjuga se niko nije nadao da će do ovoga da dođe. Kod nas investitori moraju da dobiju signal od Vlade da im je dozvoljeno da uđu u ovakvu investiciju. Pošto očigledno niko nije dobio signal, to se završilo ovako“, ocenila je ona.

Ona je istakla da je iznenađuje što su se i novinari Tanjuga našli u čudu, da su oni propustili rok da pokušaju sami da iskoriste pravo da njima budu podeljene akcije.Ruža Ćirković je dodala da „u Srbiji, ako nemate signal sa vrha vaša investicija je sasvim nesigurna“ i da „niko nije dobio signal da uleti u Tanjug“.

Komentarišući tvrdnje da su sve nacionalne agencije u državnom vlasništvu, Ćirkovićeva je rekla da je pogledala na portalu ekonomskih vesti gde je dato nekoliko tih agencija i da je, na primer, nemački DPA društvo sa ograničenom odgovornošću, gde je vlasnik medijska kuća.

Država je izašla iz Frans presa, ali je ona kupac svih njihovih servisa i pošto je zabranjeno direktno finansiranje, ona ih indirektno finansira. Njih, dakle, finansira država, a jedino Rojters je u većinskom privatnom vlasništvu, ukazala je Ruža Ćirković.

Ona je upitala zašto nije medijima koji su kupci Tanjugovih informacija podeljen taj paket i šta su radila udruženja novinara i Ministarstvo informisanja i zašto nije napravilo takvu kombinaciju.

„Niti je Tanjug šta radio, niti oni, niti vlada“, prokomentarisala je Ruža Ćirković i ocenila da je koncept DPA zanimljiv, gde je većina medijskih kuća pretplatnik i u DPA su „njihovi vlasnici, njihovi pretplatnici“.

 Foto: Medija Centar Beograd