Dragišić: Zaposleni u Tanjugu nastavljaju da rade (Video)

Predsednik sindikata novinara u Tanjugu Mirko Dragišić izjavio je danas da ta novinska agencija nastavlja da radi i da će zaposleni u njoj raditi sve dok im nadležni ne kažu „da je kraj i da je firma ugašena“. On je rekao i da su zaposleni u Tanjugu očekivali da im Agencija za privatizaciju ponudi besplatan prenos akcija

„U Agenciji za privatizaciju mi je ranije rečeno da su oni nadležni organ za prvi, drugi i eventualni treći pokušaj prodaje, a da će nakon toga zaposlenima dati ponudu za mogućnost podele akcija, posle čega bi se zaposleni izjasnili da li ih prihvataju ili ne. Koliko ja kao predsednik sindikata znam, nije postojao upit Agencije za podelu akcija“, kazao je Dragišić u emisiji Pravi ugao Radio televizije Vojvodine.

Vlada je juče objavila da je donela odluku da, nakon 72 godine od osnivanja, novinska agencija Tanjug, usled neuspelih pokušaja privatizacije – više ne postoji. U istoj emisiji RTV-a, gostovao je i generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović koji je kazao da mu nije jasno zašto akcije nisu ponuđene zaposlenima. On je ocenio i da je Agencija za privatizaciju ne funkcioniše dobro.

„Napravili su problem prilikom privatizacije RTV Vranje koji je bio prva medijska kuća u kojoj je zaposlenima trebalo besplatno preneti akcije. Oni su zaposlenima preneli svega 33 odsto akcijskog kapitala, dok su ostalo vratili državi čime je potpuno obesmišljen pokušaj da se država povuče iz vlasništva u medijima. Nakon toga je blokiran prenos akcija zaposlenima“, ukazao je Brajović.

Dragišić navodi da je od 180 zaposlenih, svega njih 20 imalo prava da dobije akcije, kao i još 70 penzionera.

„Ne znam šta bi tih 20 novinara i 70 penzionera reklo. Jednostavno, da im je Agencija ponudila oni bi morali da se sastanu i odluče o tome“, kazao je.

Brajović, pak, veruje, da je Tanjug mogao da preživi sa zaposlenima kao vlasnicima.

„Ne bi krenuli od nule, nasledili bi ugovore sa klijentima, opremu i brend star 70 godina. Naravno, ne bi mogli da nastave da rade sa ovoliko zaposlenih, ali iz Tanjuga su nastali i Beta i Fonet i uspeli su da posluju profitabilno. Ne verujem da bi se klijenti tako lako odrekli Tanjuga i ja da sam imao pravo prihvatio bih da postanem akcionar“, naveo je Brajović.

On je dodao da je greška što se o svemu ovome nije razgovaralo ranije i da su i menadžment i zaposleni napravili grešku što to pitanje nisu postavljali glasnije.

„Ni menadžment nije radio svoj posao kada je reč o budućnosti firme, a i redakcija je morala nešto da uradi – makar da postavlja pitanja. Mislim da i dalje ima prostora da se nađe rešenje, ali inicijativa mora da poteče iz same kuće a ne da se samo čeka da država odreši kesu“, kazao je Brajović.

On je ukazao da je Tanjug ranije bio privilegovan na agencijskom tržištu u Srbiji jer je imao finansijsku podršku države.

„Ali sada je diskriminisan, jer mu nije data šansa da se bori sa Betom i Fonet pod istim tržišnim uslovima“, istakao je.

Dragišić je pojasnio da to što je Tanjug imao podršku države ne znači i da su plate zaposlenih bile velike.

„Prosek plata u Tanjugu je 20 odsto ispod republičkog proseka, novinari i urednicima zarađuju 30 ili 32 hiljade mesečno“, naveo je.

On je naglasio da je ta agencija trenutno „finansijski sređena“.

„Tanjug je izašao iz svih dugova, pokrenut je Biz servis da koji bi trebalo da donese profit kroz saradnju sa kompanijama, i sada posluje pozitivno“, dodao je.

Dragišić je naglasio da deli utisak većine zaposlenih da je postojala namera da se Tanjug „uguši“.

„Ali nemam dokaza za to“, dodao je.

On je potvrdio da je direktorica Tanjuga Branka Đukić zaposlenima rekla da postoji rešenje za situaciju u kojoj se ta agencija našla, ali da nije rekla kakvo i koje.