Srpska komisija za istraživanje ubistava novinara budi ‘tračak nade’

Dunja Mijatović iz OEBS-a vidi nadu u inicijativi za borbu protiv nekažnjivosti za ubice medijskih radnika

Počev od 2013. godine, bilo je 65 napada na novinare u Srbiji i ljudi odgovorni za 11 ovih incidenata – što iznosi oko 17% slučajeva – pravosudno su gonjeni

Verovali ili ne, piše Dunja Mijatović, predstavnik za slobodu medija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju sa sedištem u Beču (OEBS), ove brojke su pozitivne.

Naglasivši da, uopšteno govoreći, manje od deset odsto zločina nad novinarima rezultira krivičnim gonjenjem, ona nastavlja: “I dok je viteški stav organa sprovođenja zakona i vlasti da se zločinci krivično gone kumovao frazi ‘nekažnjivost od krivičnog gonjenja,’ mnogi od nas se pitaju da li bi izraz ‘imunitet’ bio adekvatniji.”

Uprkos takvom stanju stvari, ona je pozdravila inicijativu srpskih vlasti tokom 2014. godine, da osnuju komisiju za podršku istragama ubistava srpskih novinara još iz 1994.

To je uključivalo i ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika novina „Dnevni Telegraf“ i magazina Evropljanin, koji je ubijen ispred svog doma u Beogradu 1999. Nakon otvaranja ovog slučaja prošle godine, četvorici bivših pripadnika državne bezbednosti se sada sudi za ovo ubistvo.

Mijatovićeva se oglasila pred godišnje obeležavanje “međunarodnog dana za borbu protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima” u ponedeljak (2. novembar), inicijativi Ujedinjenih nacija iz 2013, koju je označila kao “orijentir”.

Ona nastavlja: “Određivanje jednog datuma da se vlasti privole da zločine protiv medija tretiraju ozbiljno može da prođe za sada. Zato skromni uspesi komisije u Srbiji bude tračak nade da je pravda dostižna. Ali da bi društva obezbedila to bezbedno radno okruženje koje UN predviđa, sistemski niz koraka mora da se sprovede na lokalnom i nacionalnom nivou. Nijedan od ovih koraka nije lak i njihova sposobnost da uspeju je neizvesna. Za početak, lokalni zvaničnici moraju dobiti finansijska sredstva da sprovedu detaljne istrage svih počinjenih zločina.”

Ona razume teškoće u nekoliko od 57 zemalja članica OEBS-a, naročito u onim društvima gde su mediji skeptični povodom integriteta pravosudne hijerarhije. “Stvaranje društva u kojem dobro novinarstvo može da cveta počinje time što se novinarima obezbeđuje da rade svoj posao i da od toga žive,” ona zaključuje.

“A to znači da se obezbedi da oni koji su bezobzirni prema novinarima treba da plate za svoje zločine.”