Mediji poput Tanjuga verovali da će se država predomisliti

Medijska ekspertkinja Nezavisnog društva novinara Vojvodine Žužana Serenčeš izjavila je danas da bi proces privatizacije medija u Srbiji sigurno bio uspešniji da su mediji koji su planirani da budu privatizovani više energije uložili u sopstvenu sudbinu, a ne u uporne pokušaje zaustavljanja privatizacije

„Imam utisak da je mnogo ljudi dugo verovalo da do privatizacije ovih medija ipak neće doći. Ti mediji, poput Tanjuga, verovali su da će u poslednjem trenutku država da se predomisli pa kada se ispostavilo da neće, usledila je neka vrsta šoka ili ubrzanog pokušaja traženja rešenja, za koje je bilo kasno“, kazala je Serenčeš na medijskom skupu u Skupštini Vojvodine.

Ona je ocenila da je privatizacija medija na jezicima nacionalnih manjina korištena kao argument za „neverovatno“ suprotstavljanje procesu izlaske države iz medija.

Prema njenim rečima, izostao je glas manjinskih političkih elita i manjinske medijske zajednice, koja je „izostavila sebe“ iz javnih rasprava o Medijskoj strategiji i o novim medijskim zakonima.

„Čak ni nakon usvajanja ključnih medijskih zakona, izostala je bilo kakva reakcija i bilo kakav plan većine medija koji su bili predviđeni za privatizaciju“, navela je Serenčeš.

Medijska ekspertkinja Novosadske novinarske škole Dubravka Valić Nedeljković ocenila je da je privatizacija nudila novu šansu medijima, a novinarima mogućnost da otkupe svoj medij i da tako ostanu nezavisniji od političkih i ekonomskih centara moći.

„Nažalost, mislim da su se novinari umorili u poslednjih 25 godina, iako je to bila šansa za novinare da steknu veći integritet“, kazala je Valić Nedeljković i ocenila da je privatizacija pokazala „i svu mešetarsku prirodu“.

Istraživač Novosadske novinarske škole Stefan Janjić naveo je da je sedam višejezičnih medija ostalo neprivatizovano, a ugašena su četiri, što znači da će neke sredine ostati bez medija na jezicima manjina.