Kraj medenog meseca

Početak juna doneo je nešto što je u poslednje dve godine bilo nezamislivo. Budi se kritička javnost, istražuju se sumnjive doktorske diplome ministra policije, OEBS se ozbiljno zabrinuo za slobodu izražavanja u Srbiji, daju se nagrade za istraživanje monopolskog položaja Gorana Veselinovića, gotovo svakog dana se otvara neka afera u vezi sa doskoro nedodirljivim pripadnicima SNS-a itd. Kako je počelo možda nas neko obavesti i o premijerovim razvodima i ženidbama…

Čekajte ljudi šta se ovo dešava? Otkuda sad odjednom ova poplava koordinirane građanske hrabrosti od krugova koji su poslednje dve godine proveli uglavnom zaljubljeni u briselsku politiku iste te stranke? U navedenom periodu, nažalost, ostalo je svega nas nekoliko koji smo na portalima i pojedinim štampanim medijima uporno ukazivali na protivustavnost vladine kosovske politike kao i na trajno pogubne posledice po unutrašnju politiku toga što Zapad i njemu bliski krugovi u Srbiji, zarad Briselskog sporazuma, tolerišu i podržavaju ruiniranje unutrašnjeg političkog života.

I hop, dođosmo u situaciju kad institucije više niko ne zarezuje ni pet para, kad ustavni sud godinama ćuti o fundamentalnim stvarima, kad zemljom vlada neformalna grupa od pet do šest ljudi, a ministri se žale da ne mogu da dođu do premijera, kad ne postoji organizovana politička opozicija, kad nema više ni levice ni desnice ni ideologije ni politike, ali čak ni elementarne pristojnosti. Jer da nje ima ministar Stefanović bi u javnosti mogao da se oglasi samo ostavkom i izvinjenjem. Dok njegov doktorat ima 40 fusnota, moj na primer ima relativno uobičajenih 837.

Još gora od toga je naravno izjava premijera. On je ovog puta uzeo sebi za pravo da se bavi i prosuđivanjem naučnih radova. Ali kad neko dozvoli sebi da pred kamerama državne televizije javno ponižava čitavu vladu, načelnika generalštaba, kompletnu policiju i sve državne institucije onda vam nekako prirodno dođe da za ozbiljne analize naučnih radnika govori da su „glupe izjave”. A to se ne sme. Kao što premijer u pristojnoj zemlji ne sme ni da pomisli da se onako javno obraća bilo kome, jer ovo nije njegova privatna prćija.

Znak je dat kada je šef kancelarije delegacije EU u Beogradu gospodin Devenport pre tri nedelje prvi put javno govorio o neadekvatnom stanju medijskih sloboda u Srbiji.

No, iako je činjenica da je potpuno skandalozno ponašanje premijera tokom poplava mnoge iziritiralo, rekao bih da ovi novi koordinirani izlivi građanske hrabrosti imaju izvor u nečemu drugome. Naime neko ko je navikao da sve svima obećava, kad tad dođe u situaciju da neka obećanja ne može da ispuni. To se upravo dešava Aleksandru Vučiću. Na primer, ne možete obećati i Rusima da ćete da gradite „Južni tok” i zapadnjacima da ga nećete graditi.

Početak ove nove kampanje može se i vremenski locirati. Znak je dat kada je šef kancelarije delegacije EU u Beogradu gospodin Devenport pre tri nedelje prvi put javno govorio o neadekvatnom stanju medijskih sloboda u Srbiji. Ono što je posle toga usledilo zaista liči na dobro orkestriranu medijsku kampanju i sa te strane ministar Vulin jeste u pravu. Počela je operacija obaranje rejtinga i suzbijanja nekog ko je pomislio da zaista može sve. Pravo pitanje je: zašto baš sad? Ima čini se nekoliko razloga.

Izjava gospodina Devenporta pala je u isto vreme kada je premijer održao sastanke sa bankarima i privrednicima i obznanio prvu meru svoje ekonomske politike. To je već viđeno upumpavanje novca (ovog puta milijardu i dvesta miliona evra) koje će ostacima srpske privrede omogućiti da se malo jeftinije zaduže, reprogramiraju svoje kreditne obaveze i još jedno vreme imaju da isplaćuju plate. Ali u ekspozeu piše nešto drugo, a Udovički i Vujović su dovedeni za potpuno drugu politiku rezanja, ušteda i prestanka politike subvencija i upumpavanja novca.

Drugi segment je takođe najavio gospodin Devenport. Vučić i vlada i dalje odbijaju da se pridruže sankcijama prema Rusiji, iako šef delegacije EU tvrdi da to ne može tako ako hoćete da idete ka EU. Premijer, međutim, zna da bi sa sankcijama prema Rusiji usledile kontramere koje bi zaustavile izvoz poljoprivrede ka toj zemlji i time de fakto uništile srpsko selo. Isto kao što se kod premijerovog prijatelja Đukanovića desilo da je nakon uvođenja sankcija otkazano preko pola turističkih aranžmana iz Rusije i time je ovogodišnja turistička sezona u Crnoj Gori već propala.

Uzgred, gotovo je sigurno da Crna Gora u septembru neće dobiti poziv za ulazak u NATO, što već može ubrzati put ka okončanju Đukanovićeve vladavine. Stranci nimalo nisu srećni što je Beograd postao poslednja linija odbrane Mila Đukanovića.

Dakle, medeni mesec između SNS-a i Zapada je gotov. Zapad je počeo da podiže u Beogradu čitavu svoju NVO, medijsku i ostalu propagandnu strukturu pa odjednom od garanta Briselskog sporazuma Vučić postaje „mali Putin”, „proruski premijer” itd. To ne znači da je počelo sa smenom vlasti. Za početak potrebno je oboriti rejting, suziti prostor i podsetiti kome se duguje ovolika moć te da ona isto tako brzo može i da nestane. Sve to, da bi se vratili na „pravi put” i za početak počeli da pomažu kampanju protiv Dodika, što je sledeći važan zadatak za Beograd.

Za originalni tekst na sajtu Politike kliknite ovde.