Miroslava Milenović: Građani finansiraju, oni se bahate

Od 2011. do 2014. za marketinške usluge, od para građana, je izdvojeno preko 800 miliona evra, rekla je članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović. Ona je dodala da je ova Vlada štedljivija od prethodne, ali da javna preduzeća nisu. Kod organa AP Vojvodine postoji ogroman skok u troškovima za propagandu tokom 2014, dodaje

Savet za borbu protiv korupcije pripremio je izveštaj o trošenju javnog novca za reklamiranje u medijima i, prema njenim rečima, trebalo bi da se nađe u Vladi Srbije za oko dve nedelje.

Izveštaj, prenela je, obuhvata preko 120 subjekata – predsednika, Vladu, ministarstva, javna preduzeća, lokalne samouprave, organe Autonomne pokrajine Vojvodine, državna tela…

„Na preko 120 adresa smo poslali zahtev za podatke u periodu od 2011. do 2014. godine. Tražili smo donacije, oglašavanja, najrazličitija štampanja, publikovanja, pres kliping“, navodi Milenovićeva.

„Savet je hteo da vidi kad su bila najveća trošenja sredstava od 2011. do 2014. Govorimo ovde o marketinškim uslugama koje idu isključivo iz budžeta“, kaže ona.

Upitana o kojoj sumi je reč, kad su u pitanju te tri godine, rekla je: „Na našem uzorku, govorimo o preko 60 miliona evra, ali kad se naš uzorak proširi na celokupni milje Srbije, tu se onda radi o preko 800 miliona evra“.

Najveća potrošnja je, prema izveštaju, bila 2012. A 2014. dolazi do znatnog stezanja kaiša, navodi ona i dodaje da se u tom periodu ipak vidi dominantno trošenje novca kad se radi se o javnim preduzećima. „Javna preduzeća se koriste kao partijski plen, obrazac je isti, samo su se ljudi promenili, ili su promenili dresove“.

„Štedljivija je ova vlada od one prethodne, iz 2012. godine, ali ne i javna preduzeća“, objašnjava.

Kaže da se većina onih od kojih su tražili podatke odazvala pozivu Saveta. „Telekom Srbija, Srbijagas i Informatika Novi Sad nisu i do sada su ostali uporni“, navodi. „I evo sada se dopisujemo sa Ministarstvom spoljnih poslova i da paradoks bude veći – i sa Vladom Srbije“, kaže članica ovog vladinog savetodavnog tela.

Kako je pojasnila, utvrdili su da je Videonet, iz kabineta prvog potpredsednika Vlade 2013. plaćen u milionskim iznosima. „Još traje prepiska o tim podacima. Ja se nadam, mi smo savetodavno telo Vlade, pa se još nadam da ćemo podatke o ovim izveštajima dobiti narednih dana“, navodi ona.

„Mi finansiramo da određena rukovodstva bahato raspolažu sredstvima i da neće o tome da daju podatke“, navodi Milenovićeva, osvrćući se na Srbijagas, Telekom i Informatiku.

Dodala je da je Savet uputio ukupno oko 50 zahteva Povereniku za informacije od javnog značaja, da se do mnogih podataka nakon toga došlo, ali da u slučaju ova tri preduzeća do sada ni taj potez nije urodio plodom.

Kada govorimo o budžetskom novcu, o parama građana i građanki Srbije, tada procedure moraju da se poštuju, kaže ona navodeći da su baš one mnogo puta izvrtane ruglu, a da su tenderi nameštani…

Istakla je davanje donacija i sponzorstava medijima i sportskim klubovima, i stvarima koje nemaju veze s radom tih preduzeća. Navela je primer Srbijašuma, gde su imali uvid da su se plaćale karte za koncert Ane Bekute. Te donacije nemaju nikakve veze s radom Srbijašuma, podvlači.

Govoreći o izveštaju, rekla je da nije primetila da postoji medij koji nije primio novac, samo se negde radi o manjoj količini. Za 2014. postoji trend štednje osim u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, tu dolazi do ogromnog skoka kod organa i organizacija, skoka u troškovima za propagandu“, navodi ona.

Kako je nabrojala, Tanjug, RTV, RTS, Novosti, Politika, bili su poprilični korisnici budžetskog novca. Za RTS je bilo jasno, jer je za njih opredeljen deo budžetskog novca, za ostale ima nejasnoća, dodaje.

Istakla je i slučaj Pinka. „Imamo davanje poreskih podsticaja kroz neprimerene reprograme, čak i onda kad se kasnilo sa otplatom tih reprograma, davani su novi. Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza je u 2014. dala TV Pink milionski kredit za refinansiranje“, navodi članica Saveta i dodaje: „Neobično je što je to izvozni podsticaj“.

Ona je istakla da je Savet u prošlom izveštaju govorio o popriličnom oštećenju budžeta povodom slučaja Telekoma i Arene sporta, i kaže da ne vidi da se do danas taj slučaj pokrenuo.

„Situacija u medijima lošija nego prošle godine“

Set medijskih zakona nije doveo do boljitka, što se položaja medija tiče, i danas je situacija lošija nego prošle godine, kad je on donet, kaže Milenović. Glavnu priču u zemlji vode, prema njenom mišljenju, vlasnici marketinških agencija bliskih vlasti. Privatizacijom medija samo se pravi infrastruktura za predstojeće izbore, navodi ona.

Ona je istakla netransparentnost vlasništava, finansiranja, talobloidizaciju medija, cenzuru i autocenzuru, što je, kako navodi, bilo predočeno i u izveštaju Saveta od februara.

Ovim (novim) izveštajem pokazujemo da se radi o ogromnoj količini novca i uticaja na medije, kaže ona.

Finansijski faktor je ovde najvažniji, zatim netransparentnost i vlasnička struktura, dodaje ona. Samo vlasništvo je generisano novcem, time da dobijate novac iz budžeta kad ste bliski strukturi vlasti, kaže ona i dodaje da to nije svojstveno samo ovoj, nego je  ranijim vlastima.

Vlada ne želi još članova u Savetu?

Milenovićeva je rekla da Agencija i Savet za borbu protiv korupcije dobro sarađuju i da rade na izradi Zakona o Agenciji, oko kog su usaglašeni.

Dodaje da je problem što je malo članova u Savetu, šest ukupno, i da su još 2013. uputili Vladi predloge za imenovanje novih. Poslali su tri imena, među kojima je i profesor Ilija Vujačić, ali od imenovanja ništa. „Međutim, imamo ćutanje i opstrukciju. 2013. i 2014. i 2015. stalno smo pitali šta se dešava sa time, ali ništa“, dodaje.

„Vlada ima diskreciono pravo da ne želi da imenuje, ali je osnovni red da odgovori da li želi ili ne“, kaže ona.

Savet je, kako kaže, predlagao Vladi da raspusti Dipos. „Neverovatno je da se izveštaji Saveta i DRI ignorišu, neverovatno je da se ne popiše imovina države… Neverovatno je da Vlada ne razmatra izveštaje svog regulatornog tela, to je nedopustivo za jednu zemlju“, navodi ona.

„Upad Nikole Petrovića bio neprijatan“

Govoreći o svom radu u Savetu za borbu protiv korupcije, kaže da je to telo stalno izloženo pritisku.

Posle izveštaja o Diposu u Savetu za borbu protiv korupcije, imali smo upad Nikole Petrovića, direktora EMS, koji je došao u Savet I izrazio nezadovoljstvo time što je naveden kao jedan od zakupaca državnih nekretnina, priča Milenovićeva.

Kaže da je ta poseta bila neprijatna, da je sa potpredsednikom, koji je potpisnik izveštaja, imao razgovor, i da je tvrdio da je ugrožena bezbednost njega i njegove dece objavljivanjem adrese.

„Mi smo objavili adrese državnih stanova koji su zakupljeni. Mi smo objavili koje su te jedinice i koji ljudi su dobili pravo na zakup na to… Da li oni tamo žive, da li su tu njihove poslovne jedinice, da li tamo gaje cveće, mi se time nismo bavili“, ističe Milenovićeva. „Nismo objavili ugovor Nikole Petrovića o zakupu sa NN osobom, pa time ugrozili njegov život i život njegove dece“, dodaje.

„Stefanović je politička figura, policija se udavila u aferama“

Članica Saveta za borbu protiv korupcije i forenzički računovođa, koja je u subotu napadnuta u haustoru zgrade u kojoj živi, gostujući u Pressingu objasnila je i zašto ne stoji pitanje ministra Stefanovića – zašto ne sarađuje s policijom i zašto nije prijavila subotnji napad.

Ona je rekla da je praćena preko tri meseca, da je sve počelo od avgusta, a kulminiralo u tom mesecu time što je pretučen njen bliski saradnik Ivan Ninić. Kako je rekla, 4. septembra se obratila za pomoć. „Posle te moje prijave, ja sam bila odvedena u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala, a zatim i u Upravu kriminalističke policije. Sa inspektorom sam obišla sva mesta gde sam pretpostavljala da se dešava pratnja, popisivali smo kamere, šetali smo do svakog ćoška gde je šetao, ispod kog drveta je stajao… Posle toga – ni pismo ni razglednica“.

Kako je navela, ona je slučaj prijavila, sarađivala sa policijom, u neprekidnim kontaktima upućivala da je situacija ozbiljna… Kaže da su osobe koje su je pratile primetile i njene kolege iz Saveta za borbu protiv korupcije, ali da njih niko iz policije nije kontaktirao s tim u vezi. Dodaje da nikada nije bila obaveštena ni da li su sigurnosne kamere, koje su popisane, ikada i pregledane. „Ja više nisam imala poverenje u policiju“.

Ocenjuje da je ministar Stefanović samo politička figura, i da očigledno ne poznaje policiju, s kojom ona, s druge strane, blisko sarađuje mnogo godina. „Ja imam puno poverenje u sve pripadnike policije, ali policija kao institucija se udavila u aferama… Pravi profesionalci ne mogu da rade, zaustavlja se sve na određenim nivoima, čuva se po nekim fiokama“, kaže Milenovićeva.

Ona je istakla da nije zadobila opasne povrede, što nije bio slučaj sa Ivanom Ninićem koji je krajem avgusta bio pretučen, ali dodaje da je napad bio svojevrsna poruka – da joj se stavi do znanja da je prate i da treba da se smiri.

Upitana da li strahuje za svoju bezbednost, kaže da je izašla u javnost da bi sebe zaštitila. „Nisam mogla da zamislim da tužilaštvo i policija neće moći da me zaštite, to je jedini razlog zbog kog sam i izašla u javnost“, kaže Milenović.

Twitter Q

Na pitanje naših gledalaca da li se Savet za borbu protiv korupcije bavi slučajem Siniše Malog i stanova u Bugarskoj, Milenovićeva je rekla da to radi Krik. Navela je da Savet prati taj slučaj i šta se dešava ali da se time ne bavi. Savet je radio, kako je navela, izveštaje o privatizaciji Beopetrola i Vršačkih vinograda, a bavio se i Fondom za razvoj.

„Tu itekako ima čoveka za koga ste pitali“, kaže Milenović.

Kako je Milenovićeva odgovarala na ostala pitanja sa društvenih mreža, pogledajte ovde.

 Foto: N1