Miroslava

Miroslava Milenović iz Saveta za borbu protiv korupcije zaslužuje našu podršku i našu zaštitu. Zato što se bori protiv korupcije, i zato što je prošlog vikenda postala žrtva fizičkog napada

To je princip. Čovek može da menja mišljenja, ali ne sme da izdaje načela.

Istražujući stanje u srpskim medijima, Miroslava je krenula stopama Verice Barać, legendarne predsednice ovog tela koja je pratila tokove novca da bi otkrila zašto je srpski novinari ignorišu i bojkotuju kad su joj iskustva razvijenih demokratija govorila da je štampa prirodni saveznik boraca protiv korupcije. Te 2011. godine Veričin izveštaj izuzetno je neprijatno iznenadio retke građane koji su za njega imali sreće da čuju. Trag novca je pokazao da su vodeći srpski mediji, poput tada najtiražnijeg „Blica”, iz budžeta državnih ustanova kroz ugovore primali stotine hiljada evra kako bi promovisali funkcionere i njihove političke stranke. Nije čudo da se niko od vodećih medija nije zainteresovao za njen izveštaj. Bila je jednako nemilosrdna i prema opoziciji.

Daleko od toga da srpski mediji danas bojkotuju Miroslavu Milenović, problem je pre da ona ne stiže da odgovori na sva njihova pitanja. Njena odluka da bezbednost ne traži od policije, kojoj ne veruje, već od javnosti, kroz intervjue „Peščaniku” i televiziji N-1, čini se riskantnom i naglašeno političkom. Donekle i etički spornom, budući da gospođa Milenović profesionalno obučava srpske policajce u finansijskoj forenzici. No za nekoga kome je posao da kopa za tragovima i dokazima, neobičan je način na koji forenzičarka vodi, odnosno ne vodi istragu svog sopstvenog slučaja. Govori o motivima a da prethodno nije pomogla da se ustanove činjenice.

Da li tako istražuje i korupciju? „Politiku” je optužila da je „popriličan korisnik budžetskog novca”, ali je nije zanimalo da proveri koja je svrha uplata na račun našeg lista pod šifrom 221. Kada novinari „Politike” kažu da je reč o prodaji oglasnog prostora za javne pozive i tendere, koji su inače deo borbe za transparentnost a protiv korupcije u javnim poslovima, ona odbrusi da Savet nema vremena da to utvrđuje.

Pa zar posao Saveta ne bi bio da nađe dokaze o korupciji pre nego što u javnost iznese sumnje i optužbe? Koliko je teško utvrditi šta stoji iza šifre 221? „Politika” će o tome uskoro izvestiti čitaoce, koje je Miroslava Milenović možda ostavila u pogrešnom uverenju da list živi na budžetskim dotacijama, iako nije budžetski korisnik i ne prima od države ni subvencije ni pozajmice.

Znam da rizikujem da me gospođa Milenović proglasi pripadnicom „političkih bosansko-naprednjačkih lobija” u medijima, kakve je već „otkrila” u policiji. Ali neka shvati moje razočarenje što se forenzičarka protiv korupcije u medijima, služi etničkim stereotipima i mutnim aluzijama.