Grad Kragujevac i sloboda medija

Da li Grad Kragujevac, odustajanjem od javnog poziva za sufinansiranje medijskih projekata, šalje poruku da ne želi pluralizam mišljenja u javnom diskursu?

Sloboda medija je od životne važnosti za demokratiju. Bez slobode medija i izražavanja nema napretka društva, niti procesa proširenja Evropske unije. To je potvrdio i evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han u Briselu na nedavno održanoj konferenciji „Speak UP!“ („Progovori!“) posvećenoj slobodi govora na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

Iako sloboda govora nije poseban predmet pregovora o proširenju EU, ona je, svakako, deo osnovnih ljudskih i građanskih prava i na nju EU budno motri tokom pregovaračkog procesa.

Han je ukazao da se novinari Zapadnog Balkana danas suočavaju s brojnim izazovima i da je centrima moći i medijskim magnatima u interesu da ima što manje nezavisnog i istraživačkog novinarstva.

– Otkazuju se popularni politički televizijski programi, ometa se istraživačko novinarstvo, a ne verujem da je to znak da su političari postali pošteni i da je sve u redu – rekao je komesar Han.

Medijima se posvećuje i poseban deo u Izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku Srbije na putu ka EU za 2015. godinu. Uprkos pozitivnim ocenama za ekonomske reforme, napredak u dijalogu s Kosovom, saradnju sa susedima, kao i za odnos prema izbeglicama i migrantima,najveće zamerke iz izveštaja EK odnose se na pravosuđe, usklađenost spoljne politike Srbije sa EU i medije. Od srpskih vlasti i dalje se očekuju pomaci u borbi potiv korupcije i organizovanog kriminala, vladavini prava i stvaranju uslova za potpunu slobodu izražavanja.

Šef delegacije EK u Srbiji Majkl Devenport usprotivio se tumačenjima izveštaja o napretku po kojima u protekloj godini nije ostvaren progres u medijskim slobodama i slobodi govora.

– Ne bih se složio da u Izveštaju stoji da nema napretka. U Izveštaju stoje sugestije za unapređivanje medijskog zakonodavstva. Prošle godine smo mogli da informišemo da je medijsko zakonodavstvo usvojeno, a u poslednjih 12 meseci implementacija te regulative je započela, ali nije primenjena u potpunosti – naveo je Devenport prilikom predstavljanja Izveštaja u Beogradu.

U Izveštaju konkretno stoji da je “Srbija umereno napredovala u poštovanju temeljnih prava” i dodaje da se „više mora učiniti da bi se obezbedili uslovi za puno upražnjavanje slobode izražavanja i transparentnosti vlasništva i finansiranja sektora medija“.

Neobjašnjivi motivi za kupovinu „propalih“ medija

Kada je reč o procesu privatizacije državnih i lokalnih medija, u izveštaju o napretku Srbije ka EU navodi se da je on počeo s izvesnim zakašnjenjem. Tako je i Radio Televizija Kragujevac, nakaradno i protivpravno nazivana „šumadijski javni servis“ iako je finansirana iz gradskog budžeta (a ne od pretplate), privatizovana pred sam kraj roka. Novi vlasnik RTK Radoica Milosavljević, u medijskim napisima označavan kao „kontroverzni kruševački biznismen“, kupio je ovaj kragujevački medij za 85.500 evra.

Milosavljević je vlasnik nekoliko preduzeća, a kao kadar SPS-a od 2009. do 2012. godine bio je i zamenik gradonačelnika Kruševca. Kako je ranije rekao medijima, poseduje Dom zdravlja s 40 radnika, visoku školu za industrijski menadžment i fabriku koja mu je omogućila da stekne kapital. U istoj izjavi, rekao je da nije istina da je četiri godine robijao, ali je potvrdio da je 1978. godine bio osuđen na 16 meseci kao predsednik FK Napredak.

Milosavljević je, prilikom posete svojoj televiziji u Dimitrovgradu, rekao da je „vlasnik 11 medija i suvlasnik još desetak“. Istog dana, tokom posete RTV Kruševac koja se takođe nalazi u njegovom vlasništvu, rekao je da je „vlasnik još osam televizija i akcionar u još šest“.

Nakon ovih oprečnih izjava, Udruženje novinara Srbije mu je postavilo pitanje koliko medija zapravo poseduje. Na to je Milosavljević odgovorio da je, pored RTK, vlasnik sedam medija koje je kupio u procesu privatizacije – Televizije Pirot, RTV Brus, RTV Pančevo, RTV Kruševac, TV Požege, Centra za informisanje Novi Kneževac i RTV „Caribrod“ iz Dimitrovgrada za koje je ukupno platio oko 281.000 evra. Kako navode u ovom novinarskom udruženju, Milosavljević je bio zainteresovan i za kupovinu RTV Trstenik, Radio Valjeva i RTV Inđija, ali ovi mediji nisu završili u njegovom vlasništvu.

UNS podseća da su Milosavljeviću, u toku privatizacije medija, mnogi osporavali pravo kupovine, a među njima ponajviše kompanija „Entertainment Media Group”, koja je bila zainteresovana za kupovinu RTV Pančevo i koja je podnosila prigovore Ministarstvu privrede, Agenciji za privatizaciju i Savetu za borbu protiv korupcije, navodeći „da je Milosavljević osuđivan za krivična dela za koja je zaprećena kazna pet ili više godina zatvora što, prema članu 12. Zakona o privatizaciji, automatski znači da nije mogao da učestvuje u postupku prodaje RTV Pančevo, kao ni ostalih medija koje je u međuvremenu kupio“. Ovi prigovori su odbijeni i Radoica Milosavljević je postao vlasnik osam lokalnih medija u Srbiji.

Gotovo u isto vreme kada je privatizovana, Radio Televizija Kragujevac dobila je 30 miliona dinara iz gradskog budžeta, približno 250.000 evra. Koalicija novinarskih i medijskih udruženja s pravom postavlja pitanje kome je Grad Kragujevac uplatio novac. Ukoliko je privatnom preduzeću, to znači da je Milosavljević od Grada dobio radio i televiziju, i preko toga gotovine u iznosu od 164.500 evra.

Koalicija, koju čine Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Poslovno udruženje „Lokal pres“, zatražila je od Ministarstva finansija i Državne revizorske institucije tumačenje i proveru odluke Skupštine Grada Kragujevca o dodeli dodatnih 30 miliona već privatizovanoj Radio Televiziji Kragujevac.

Podsetimo, Skupština Grada Kragujevca donela je 23. oktobra, osam dana nakon što je RTK privatizovana, Odluku o izmeni Programa poslovanja JP Radio Televizija Kragujevac i dotadašnji prošlogodišnji budžet, sa 44,5 miliona dinara uvećala na 74,5 miliona. U obrazloženju Odluke navodi se da je reč o „subvenciji raspoređenoj u korist JP Radio Televizija Kragujevac kako bi bilo omogućeno nesmetano funkcionisanje preduzeća do prodaje“.

Uprkos tome, član Gradskog veća za finansije i imovinu Igor Mitrović tvrdi da posle privatizacije nijedan dinar nije uplaćen toj medijskoj kući.

– Nikakvih nepravilnosti u prenosu sredstava Televiziji Kragujevac nije bilo. RTK je trebalo da bude privatizovana do kraja juna i 44,5 miliona dinara obezbeđeno je za njeno finansiranje do tada. Kako do privatizacije u tom roku nije došlo, Gradsko veće je, u skladu sa zakonom, uvećalo aproprijaciju prema kojoj su vršene dalje isplate zaposlenima. Inače, tog 23. oktobra održana je prva skupštinska sednica, posle odluke Gradskog veća, pa je Odluka tek tada mogla da bude usvojena– rekao je Mitrović.

Sem za RTK, za medije nema para iz budžeta

Nakon ovoga, postalo je jasno da Grad Kragujevac do kraja 2015. godine neće raspisati javni poziv za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja.

To je „Lokal presu“ i potvrđeno iz Gradske uprave za poslove gradonačelnika i Gradskog veća, nakon što je ovo poslovno udruženje uputilo pitanje „koliko je novca iz budžeta Grada Kragujevca za 2015. godinu, po kom osnovu i za koje namene do sada prebačeno medijima“.

Gradsko veće je, kako se u odgovoru navodi, zaključno sa 21. oktobrom 2015. godine, medijske projekte sufinansiralo sa 4.319.250 dinara i to po osnovu dugovanja iz 2014. godine.

Novac su dobili Televizija „Kanal 9“ (1.801.000 dinara), „Javnost d.o.o.“, koja je osnivač i izdavač novina „Kragujevačkih“ (1.545.600 dinara), IP Sport media (670.000 dinara), SG Plus media (200.000 dinara), „Radio Zlatousti“ (14.000 dinara), Udruženje građana „Ekspres“ (56.250 dinara) i Nina media kliping (32.400 dinara).

Spisak koji je Gradsko veće prosledilo „Lokal presu“, međutim, nije kompletan jer sadrži samo iznose koji su na račune medija legli po osnovu odluka ovog organa, ali ne i sredstva koja je prebacila Gradska uprava za vanprivredu, inače nadležna za medije. Zato se udruženju savetuje da se ovoj upravi obrati novim dopisom ukoliko želi da dobije kompletnu informaciju.

Podsetimo, gradska vlast je prethodni konkurs za sufinansiranje medijskih projekata poništila u julu ove godine. Gradonačelnik Radomir Nikolić prebacio je odgovornost na Koaliciju novinarskih i medijskih udruženja, objašnjavajući da je konkurs za sufinansiranje medijskih projekata Grada Kragujevca poništen jer udruženja nisu predložila članove konkursne komisije.

Iz „Lokal presa“, međutim, podsećaju da lokalna samouprava nije reagovala na upozorenja Koalicije da je poziv medijima neregularan, pošto je pravo učešća bilo ograničeno isključivo na medije sa sedištem na teritoriji Grada. Kako Grad Kragujevac nije želeo da ispravi konkurs, medijska koalicija odbila je da kandiduje svoje predstavnike za komisiju koja će odlučivati o projektima.

Uprkos tome što je gradskim budžetom za 2015. godinu bilo planirano 40 miliona dinara za medijske projekte, letošnjim javnim pozivom bila je predviđena raspodela tek četvrtine tog iznosa.

Čelnici grada mesecima su najavljivali raspisivanje novog konkursa za projektno sufinansiranje medija, odmah nakon usvajanja rebalansa budžeta koji je bio predviđen za kraj oktobra. Međutim, obrt se desio na sednici Skupštine Grada, na kojoj je podržana odluka Gradskog veća da se 30 miliona dinara usmeri ka Radio Televiziji Kragujevac, koja je u to vreme iz javnog prešla u privatno vlasništvo. Na ovaj način su tri četvrtine planiranog, odnosno trostruko više od najavljenog novca za sve medije, „otišle“ tek privatizovanoj RTK.

Dok su neki skloni da veruju da je konkurs poništen, odnosno namerno neregularno pripremljen, jer para nema, drugi su u uverenju da se radi o perfidno smišljenom „izigravanju pravnih normi“ kako bi novac iz budžeta dobili samo probrani, bliski, istomišljenički favorizovani mediji.

Koncentracija moći i kontrola medija

Uticaj vladajućih struktura još je veći na medije s nacionalnim pokrivanjem. Državna agencija Tanjug je u statusu čekanja. Formalno-pravno ona ne bi trebalo da postoji otkako je istekao rok za privatizaciju medija, ali se vlasti još nadaju da će se, i po isteku roka, naći način da Tanjug „preživi“.

Nedavno je premijer Vučić za finansiranje Radio Televizije Srbije ponudio kombinaciju TV pretplate i sufinansiranja iz budžeta, čime je ideja o konstituisanju javnog medijskog servisa još jednom obesmišljena. Odlukom da se iz republičkog budžeta, sa četiri milijarde, nastavi finansiranje Radio Televizije Srbije i Radio Televizije Vojvodine, prekršen je i zakon, kao i obaveza države da se povuče iz vlasništva u medijima.

– Zakon o RTS izričito kaže da se javni servis finansira iz pretplate i to je uvedeno upravo da Aleksandar Vučić i njemu slični ne bi kontrolisali javni servis. Vučić će ovakvim finansiranjem, ekonomskim ucenjivanjem, nastaviti da manipuliše javnim servisima. Kritičkog mišljenja, pravih informacija i vesti koje su potrebne građanima neće biti ni u lokalnim medijima, jer je, putem izigravanja pravnih normi i formiranjem manipulativnih komisija, pronađen model finansiranja samo onih medija koji su bliski vladajućim strukturama. Posle pokaznih primera iz Niša, Kragujevca i drugih gradova, gde su gotovo sav novac dobili mediji bliski SNS, na redu je Beograd – navodi se u jednom od nedavnih saopštenja vanparlamentarnog političkog pokreta „Dosta je bilo“.

Pokret u saopštenju ističe da među pet članova komisije, koja će odlučivati o raspodeli 45 miliona medijima u Beogradu, nema nijednog predstavnika medija koji je kritički pisao o koruptivnim poslovima gradonačelnika. Takođe, nema nijednog predstavnika reprezentativnih medijskih udruženja, kao što su UNS i NUNS, niti medijskih stručnjaka koji imaju integritet, ali su tu zato čak dva predstavnika udruženja sportskih novinara grada, kao i novinarke jutarnjeg programa RTS i Pink i to u svojstvu „medijskih eksperata“.

Projektno finansiranje medijskih sadržaja, propisano novim Zakonom o javnom informisanju i medijima, bilo je jedan od ključnih zahteva novinara i medijskih asocijacija. Pitanje je, međutim, koliko bi ovakvo finansiranje zaista obezbedilo nezavisnost od vlasti. Analize medijskog sadržaja u proteklim godinama pokazale su da su mediji, u kojima se država pojavljuje makar i kao oglašivač, a ne kao finansijer, manje kritički nastrojeni, upravo zbog novca koji dobijaju od prodaje medijskog prostora.

S obzirom da se lokalni mediji suočavaju s finansijskom krizom, novac iz lokalnih budžeta koji bi obezbedili kroz projekte za mnoge medije značio bi opstanak. Na drugoj strani, objektivno i kritičko izveštavanje značilo bi da bi od tog novca mogli da se oproste već pri sledećem konkursu. Ko, onda, želi da seče granu na kojoj sedi?

Ovo otvara, praktično, filozofsko pitanje: da li lokalne samouprave uopšte treba da sufinansiraju medije? Pristalice neoliberalne ekonomije svakako će reći da mediji sredstva treba da obezbede iz fondova ili od prodaje medijskog prostora. Finansiranje javnog informisanja iz lokalnog budžeta koje bi dovelo do autocenzure uistinu nema mnogo smisla. Na drugoj strani, finansiranje iz budžeta nedvosmisleno znači da finansijer (lokalna vlast) može da utiče na medijski sadržaj, ma koliko se medij zalagao za zaštitu javnog interesa. U nekim zemljama, ovo je rešeno „spuštanjem“ rešenja s nacionalnog na lokalni nivo. Da bi lokalni medij bio javni servis, on mora da bude finansiran od pretplate i nezavistan od vladajuće političke strukture i lokalnog budžeta kojim ona upravlja.

S obzirom da kod nas ne postoji spremnost za plaćanje pretplate za funkcionisanje nacionalnog javnog servisa, jasno je da uvođenje pretplate za lokalne javne servise ne bi naišlo na odobravanje javnosti. I u slučaju nacionalnog, i u slučaju lokalnog nivoa, mediji su do te mere srozali svoj ugled i integritet, da niko i ne želi da plaća „nešto“ što je u funkciji političkih moćnika, a ne najšire javnosti. Zbog toga je za „naše pravo da znamo sve“ najpre potrebno da sve promenimo.

Izazovi za sledeći izveštaj EK

U Izveštaju Evropske komisije za 2015. godinu još se navodi i da je Poverenik za informacije od javnog značaja izvestio o nekoliko slučajeva koji pokazuju da su državni organi pre spremni da plate kazne, nego da otkriju tražene informacije.

Medijsko izveštavanje zasnovano na anonimnim izvorima i procurelim informacijama, iznošenje detalja istraga, objavljivanje uhapšenih i prenošenje dokumenata iz istraga, nastavljaju da potkopavaju poverenje u pravosuđe. Time se krše i propisi o zaštiti podataka o ličnosti i pretpostavka nevinosti, ocenjuje se u izveštaju Evropske komisije.

Komisija je navela i da su na programima javnih servisa uglavnom državni funkcioneri iz vladajućih partija i analitičari koji isto misle, dok je prisustvo predstavnika opozicije i kritičkih ili nezavisnih analitičara mnogo manje.

Izjave državnih funkcionera oko istraživačkog novinarstva, kako se ocenjuje u Izveštaju, ne idu u prilog stvaranju okruženja u kojem sloboda izražavanja može da se praktikuje bez ometanja.

EK navodi da se tri nova medijska zakona sprovode, ali da njihov uticaj na postizanje ciljeva iz medijske strategije iz 2011. godine tek treba da se vidi. Dodaje se i da je uvođenje registra medija u cilju veće transparentnosti vlasništva nad medijima još u ranoj fazi.

Kao predmet ocenjivanja našlo se i Regulatorno telo za elektronske medije (REM, nekadašnja RRA). Evropska komisija ukazala je na činjenicu da REM nije reagovao na promene programa koje bi mogle da deluju na sposobnost emitera da ispuni kriterijume na osnovu kojih je dobio frekvenciju, kao i na potrebu jačanja nezavisnosti tog tela.

Komisija navodi da ne postoji evidencija o broju slučajeva koji se vode protiv medija zbog klevete i dodaje da su kazne veoma niske.

Komesar Han je primetio da EU ima izvesnu moć da utiče na vlasti da ne ugrožavaju slobodu štampe samo tokom pretpristupnih pregovora, a da posle učlanjenja nema više uticaja na to.

– Zbog toga je neophodno da se sloboda štampe obezbedi tokom pregovaračkog procesa, jer je posle kasno – upozorio je Han.

To znači, zaključuje EK, da Srbija u narednih godinu dana treba da obezbedi uslove za puno ostvarivanje slobode izražavanja, što će nesumnjivo biti veliki izazov za našu vlast, ali i društvo u celini.

 Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU. Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava. Izvor: Šumadijapress