Zakoni tabloida protiv novinarskog kodeksa

Nije jasno kako će se završiti slučaj „državni udar”, ali je jasno da je teško pobrojati sve odredbe Kodeksa novinara Srbije koje su prekršene ovih dana

Da li se medijsko-politički rat koji besni javnom scenom u Srbiji može nazvati kritikom vlasti, kako smatra Kornelija Abel, regionalna koordinatorka za jugoistočnu Evropu iz „Transparensi internešnal”? Ona je u izjavi za agenciju „Beta” izrazila „zabrinutost zbog pritiska na medije u Srbiji”.

– Ako želite da uđete u Evropsku uniju morate da poštujete evropske vrednosti, a sloboda medija je visoko na listi. Ako vlast ne može da podnese kritiku to pokazuje da Srbija nije demokratska zemlja, jer kritički glas pomaže da se popravite i razvijete – poručila je Abel.

Oglasila se i Dunja Mijatović, predstavnica OEBS-a za slobodu medija, koja je stala u odbranu Aleksandra Rodića. Iz njene izjave „Kuriru” moglo bi se zaključiti da je ovaj list poslednji bastion medijske slobode u Srbiji. Na vlast u Srbiji apelovala je da „prestanu napadi na Rodića“. I „Politika“ je juče pokušala da stupi u kontakt sa predstavnicom OEBS-a za slobodu medija, ali gospođa Mijatović nam je preko posrednika poručila da zbog celodnevnih sastanaka ne može da odgovori na naša pitanja. Hteli smo da znamo da li joj se čini da Rodići koriste svoje medije kako bi napadali, ucenjivali ili reketirali one koji im se nađu na poslovnom ili nekom drugu putu, i da li to doprinosi novinarskoj etici. Jedno od pitanja odnosilo se i na poimanje slobode izražavanja kao prostora rezervisanog samo za istomišljenike, ali nam je iz kabineta gospođe Mijatović poručeno da je ona, govoreći o „Kuriru”, „zapravo govorila o sigurnosti svih novinara“, a Rodića je samo navela kao primer, uz Brankicu Stanković i Nenada Mihajlovića.

Bez slobodnih medija nema istraživačkog novinarstva

Govoreći o važnosti istraživačkog novinarstva, pomoćnik američkog državnog sekretara Robert Berščinski istakao je, kako prenosi agencija Fonet, da su „slobodni i nezavisni mediji u svakoj zemlji, u Srbiji i u SAD, temelj edukovanja stanovništva”. Ako novine, internet sajt ili televizija imaju određen stav povodom neke teme, građanin mora da zna odakle taj stav dolazi i ko je vlasnik tog medija, smatra Berščinski. Samo tako građanin može da donese sopstvene odluke.„Sa nejasnim vlasništvom i nejasnim uticajem nauređivačke odluke više niste na prostoru slobodnih medija i imate problem sa medijskim pravima i slobodom izražavanja”, ukazao je Berščinski.

U međuvremenu je došlo do još jednog „brutalnog pritiska vlasti” na Aleksandara Rodića, kako je „Kurir” nazvao njegovo jučerašnje policijsko saslušanje zbog izazivanja nereda i panike. Predstavnici ovog tabloida su obećali da ih sve ovo „ neće sprečiti da se i dalje bave istraživačkim novinarstvom, poštujući sve standarde novinarske profesije, kao i sve zakone”. Ostaje nejasno na koje su novinarske standarde mislili, s obzirom na to da izveštavanje ovog tabloida predstavlja udžbenički primer kršenja novinarskih i etičkih normi.

Izvesno je da u slučaju objavljivanja krivične prijave nekadašnjeg direktora „Kurira“ Aleksandra Kornica u nedeljnom broju ovog tabloida nije bilo ni traga nikakvom istraživačkom novinarstvu, kao ni „kritici vlasti“ o kojoj je govorila Kornelija Abel. Za tvrdnju da su premijer Srbije i njegov brat učestvovali u „montiranju afera” protiv Rodića „Kurir” je iskoristio Kornicovu prijavu protiv Dragana J. Vučićevića i Damira Dragića, direktora „Informera”. U toj prijavi, koja je u tužilaštvu u međuvremenu odbačena, navedeno je da se Kornic sastao sa Aleksandrom i Andrejem Vučićem i primio mito od 120 evra za lažno svedočenje protiv Rodića. Sve ove navode on je naprasno zaboravio tokom saslušanja u policiji, a „Kurir“ nije ni pokušao da nabavi barem još jedan od najmanje dva nezavisna izvora koje Kodeks novinara Srbije pominje kao nužne prilikom iznošenja krupnih optužbi bez materijalnih dokaza.

Novinarska udruženja s pravom su kritikovala i iznošenje privatnih podataka o zdravstvenom stanju Aleksandra Kornica, ali čini se da je, osim etičkih načela, u slučaju objavljivanja njegove prijave prekršeno i elementarno novinarsko pravilo o tome da svaki tekst mora da odgovori barem na šest pitanja: ko, šta, kad, gde, kako i zašto. Tu ni o kakvom novinarskom istraživačkom radu ne može biti ni reči.

Teško je i pobrojati sve odredbe Kodeksa novinara Srbije koje su prekršene ovih dana. U novinarskoj profesiji zabranjeno je širenje neopravdanog straha kao i objavljivanje tekstova zasnovanih na tvrdnjama jedne osobe, spornog integriteta koja nema dokaze za svoje reči. Kodeks nalaže da novinar ne može slepo da veruje izvoru informacija. Tokom istraživanja teme mora da konsultuje što više relevantnih izvora ili da navede da su informacije nepotvrđene. Osim toga, novinar je dužan da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima govori.

„Informer”, „Kurir” i „Pink” kao da se utrkuju ko će više da podigne temperaturu u javnosti, ne razmišljajući pritom koliko blate novinarsku profesiju.

Razliku između komentara, činjenica, pretpostavki i nagađanja odavno su izbrisali, ali trenutno posebno promovišu zastrašujuće, gotovo kriminalne, tehnike tabloidnog novinarstva.

Foto: N1