NDNV: Zaključci sa konferencije o manjinskom i višejezičnom informisanju

Nezavisno društvo novinara Vojvodine nakon diskusije i mišljenja iznesenih na konferenciji “Manjinsko i višejezično informisanje u kontekstu sprovođenja medijskih zakona” donosi sledeće zaključke

1. U pripremi i izradi seta medijskih zakona nije se u dovoljnoj meri posvećivala pažnja informisanju na jezicima nacionalnih manjina, što je prouzrokovalo niz problema sa kojima se ono suočilo u procesu medijskih reformi. Apelujemo na Ministarstvo kulture i informisanja, ali i druge nadležne državne organe i institucije, kao i na sve sudeonike medijske scene, da u narednom periodu problemu informisanja na jezicima nacionalnih manjina prilaze sa odgovarajućom ozbiljnošću, uz poštovanje prava nacionalnih zajednica, ali i koncepta medijskih sloboda i multikulturalnog društva.

2. Zakonodavac je prilikom izrade medijske legislative propustio da prepozna vrednost interkulturalnog društva, odnosno međuetničku komunikaciju i negovanje duha tolerancije – kao javni interes, čime je doveo u loš položaj višejezične medije. Posredno je ovim zakonodavac podstakao i getoizaciju i samogetoizaciju manjinskih zajednica. Neophodno je da se interkulturalnost u narednom periodu prepozna kao jedan od osnovnih temelja naprednog višenacionalnog društva i kao izrazito važan javni interes, i to ne samo u medijskoj sferi.

3. Država Srbije mora da bude svesna da prava nacionalnih manjina, među koje svakako spada i manjinsko i višejezično informisanje, predstavljaju vrednost koja će imati značajno mesto u pregovorima između Srbije i Evropske unije o pristupanju EU.

4. Ministarstvo privrede, Ministarstvo kulture i informisanja i Agencija za privatizaciju dužni su da pod hitno nastave proces sprovođenja Zakona o javnom informisanju i medijima, odnosno da, kako zakon nalaže, kapital neprivatizovanih medija u javnom vlasništvu bez naknade prenesu na zaposlene. Svako dalje odugovlačenje stvara ozbiljnu konfuziju i ugrožava ne samo prava zaposlenih i medija, već i lokalno, manjinsko i višejezično informisanje.

5. Ministarstvo kulture i informisanja, Regulatorno telo za elektronske medije i druge nadležne institucije moraju otkloniti sve prepreke za osnivanje i razvoj manjinskih i višejezičnih medija civilnog društva, prepoznajući ove medije kao medije od velikog društvenog značaja. Državne institucije moraju da obezbede mehanizme pomoću kojih zakonske pogodnosti za medije civilnog društva neće ostati “mrtvo slovo na papiru”.

6. S obzirom na mnogobrojne probleme u implementaciji Zakona o javnom informisanju i medijima na lokalnom nivou u sferi konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja, neophodno je da kroz izmene medijske legislative država obezbedi precizne mehanizme i obaveze konkursnog sufinansiranja javnog interesa u oblasti informisanja na manjinskim jezicima za medije kojima osnivači nisu nacionalni saveti.

7. Nadležne institucije moraju da pronađu efikasan način kontrole kontinuiteta medijskih sadržaja u skladu sa članom 142. zakona, a pod tim se podrazumeva i definisanje sankcija za nove vlasnike medija koji ne poštuju ovu zakonsku odredbu.

8. Kroz proces promene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina potrebno je predvideti jasne mehanizme stabilnog, adekvatnog i nediskriminatornog finansiranja medija kojima su osnivači nacionalni saveti, a koji su izuzeti iz opštih pravila koji važe za druge medije po Zakonu o javnom informisanju i medijima. S obzirom na činjenicu da su mediji nacionalnih saveta stavljeni u poziciju svojevrsnih manjinskih javnih servisa, potrebno je izmenama ovog zakona obezbediti i mehanizme zaštite uređivačke politike od uticaja osnivača, po logici koju zakonsko definisanje javnih servisa nalaže.

9. Stabilnim finansiranjem medija kojima su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina država na svim nivoima ne gubi obavezu sufinansiranja drugih medijskih sadržaja na manjinskim jezicima, a to treba da radi tako što poštuje principe medijskih sloboda, pluralizma mišljenja i medijskih sadržaja.

10. Kao primer dobre prakse, trebalo bi da nacionalni saveti usvoje samoregulatorne mehanizme kojima će, kroz definisanje jasnih procedura, obezbediti autonomiju medija kojima su osnivači, odnosno dobrovoljno se odreći političkog uticaja na nezavisnu uređivačku politiku ovih medija.

11. Iako su u prethodnom periodu nacionalni saveti, predstavnici pojedinih manjinskih medija, sa jedne, i novinarska i medijska udruženja sa druge strane, imali različite poglede na proces medijskih reformi, potrebno je u narednom periodu ojačati međusobnu saradnju i obezbediti partnerstvo u cilju pronalaženja dugoročnih rešenja za manjinsko i višejezično informisanje u Srbiji, uz uvažavanje prava nacionalnih zajednica, ali i u skladu sa principima ostvarenja medijskih sloboda, poštovanja profesionalnih i etičkih normi novinarstva, kao i pluralizma mišljenja.

12. Primetne pozitivne trendove u informisanju na jezicima nacionalnih manjina na Javnom servisu Vojvodine – Radio-televiziji Vojvodine, potrebno je nastaviti, uz stalno jačanje profesionalnog nivoa manjinskih programa, koji podrazumeva i otklon od političkog uticaja i promociju vrednosti interkulturalnog društva. Sa druge strane, neprihvatljivo je to što Radio-televizija Srbije ignoriše obavezu uvođenja programa na manjinskim jezicima, pogotovo za one nacionalne manjine koje uglavnom žive van teritorije AP Vojvodine.

13. Učesnici skupa apeluju na domaće i međunarodne organizacije da, u skladu sa svojim mogućnostima, pruže podršku novinarima koji su osnovali ili su u procesu osnivanja manjinskih i višejezičnih medija kojima će biti popunjena praznina zbog nestanka pojedinih medija u procesu izlaska države iz vlasništva nad njima.

U ime Nezavisnog društva novinara Vojvodine,
Nedim Sejdinović, predsednik IO