Vlast, Vučić i mediji: Babarogina cenzura

Cenzura i srpski mediji! Sve teže je prikrivati njeno prisustvo pogotovu nakon što se zaštitnik građana Saša Janković oglasio saopštenjem, u kome je izrazio zabrinutost zbog saznanja da se, “sve češće pojedine informacije i kritike povlače iz javno dostupnih sredstava informisanja i informacionog prostora”.

Takođe se navodi da su sve prisutnije i tvrdnje novinara da im se “savetuje” da izbegavaju kritiku, kao i smene uredništva nekih renomiranih listova, te navodi da građani bivaju pozvani na informativne razgovore zbog navodnog širenja panike, za koju zaštitnik Janković kaže, da “nikad niko nije primetio, utvrdio, ni zabeležio njene posledice”.

Da nije bilo poplava, moguće, ni Dragan Todorović, novinar “Vremena”, te VIP bloger lista “Blic”, što mu je omogućavalo da na internet sajtu sam, bez intervencije urednika, postavlja tekstove i komentare, ne bi dobio inspiraciju:

“Video sam tekst svog fejsbuk prijatelja univerzitetskog profesora Novice Milića. On je na svojoj internet stranici ‘Libreto’ postavio tekst pod naslovom ‘Ja AV podnosim ostavku’”.

To “AV” inicijali su imena srpskog premijera. A potpisnik redova koje je posudio Todorović usudio se, da se tako izrazimo, da pomisli da bi Aleksandar Vučić, ni mesec dana nakon što je formirao Vladu, a pošto je Srbiju zadesila elementarna nepogoda čije su posledice enormne, trebalo da podnese ostavku. Todoroviću se ta vrsta sugestija činila dobrom osnovom za razmišljanje:

Kada sam došao kući oko 13 sati, video sam da ne samo da je skinut taj blog, nego sam ja izbirsan sa spiska blogera. Da me uopšte nema

“Hteo sam da to što više ljudi pogleda. Pa sam tekst u kome on razložno i razumno navodi razloge zbog kojih premijer treba da podnese ostavku stavio na svoj blog. Uradio sam to oko 9 ili 10 sati. Oko podne su me zvali drugari da mi kažu da je taj blog skinut. Kada sam došao kući oko 13 sati, video sam da ne samo da je skinut taj blog, nego sam ja izbirsan sa spiska blogera. Da me uopšte nema”.

Todorović je ispario iz jedne od sajber zajednica, a da mu niko iz “Blica”, kako kaže, nije objasnio zbog čega. U toj kući ni za nas nisu želeli da komentarišu ove okolnosti. Međutim, postignut je potpuni kontraefekat. Raznim kanalima, različitih internet mreža, tekst Novice Milića, pogledalo je na desetine hiljada ljudi. Autor oštro i kritički ukazuje na moguće propuste u odbrani od poplava, a ovde izdvajamo stavku koji je označio sa “pod jedan”. Citat:

“Iako sam ranoranilački već dve godine u vrhu vlasti – de facto sam bio to vreme sam vrh vlasti – nisam iz toga skoro ništa naučio. Podsticao sam poslušnički, slugeranjski stav mojih saradnika, pa čak i ministara. Pa sam tako dočekao da me, na sednici Vlade, 15. maja, kad sam shvatio kolike su razmere katastrofe, ponese histerično-paranoično stanje koje nisam mogao da kontrolišem; sviknuti na moje nenormalno ponašanje, ministri su prećutali moje ispade, umesto da me neko od najviših državnih rukovodilaca sabrano prekine”.

Na ovom mestu autor, istina, navodi prva dva slova jedne široko rasprostranjene psovke, koju ćemo preskočiti, pa nastavlja:

“Čime sam dodatno uplašio stanovništvo (kad je već mnogo toga bilo kasno), uneo paniku, zbunio državnu upravu i nadležne službe, pojačao nered i konfuziju, umesto da se smireno i civilizovano obratim javnosti kako bi se umanjile haotične i tragične posledice koje su usledile”.

Dalje se, između ostalog navodi, da je premijer inspirisao druge ministre da se “vozikaju” helikopterima, čamcima i amfibijama, u pratnji novinara, što je i sam činio. Te da su snimci, poput onog na kome premijer kroz prozor helikoptera posmatra poplavljenu okolinu Beograda, za svrhu zapravo imali, stoji dalje, “stranačku i vlastodržačku” promociju. Tekst se završava priznanjem o premijerovoj neslavnoj ulozi iz vremena kada je bio među Šešeljevim ljudima.

No vratimo se samom novinaru Todoroviću. Zaštitnik građana Saša Janković navodi da po sredi nije jedini primer:

“Pre svega elektronska sredstva informisanja i neformalna sredstva informisanja, da tako kažem, društvene mreže i blogovi su puni tih informacija. To nije nikakva novost. To je notorna činjenica u Srbiji. Dakle, ako neko misli da sam eventualno nešto pogrešno shvatio ili izmislio, fino, ali ja mislim da nisam. Sem toga niz novinara razgovara sa mnom. Još jednom. Ako neko misli da je moje saopštenje bezrazložno, kamo sreće. Ja se nadam da sam pogrešio”.

I zaista, ako se ćutalo u vreme vanredne situacije, kada je i bilo logično da svi društveni i medijski kapaciteti budu skoncentrisani na pomoć ugroženima, zašto bi se bilo ko sada ustručavao od postavljanja pitanja? Ili zašto se neko ne bi zapitao da li je stav premijera, demonstriran na direktno prenošenoj sednici Vlade, kada je ministrima bukvalno komnadovao, izraz neodmerenosti ili upravo uverenja u vladajućoj stranci da takav nastup može u očima preplašene javnosti, premijera učiniti još neprikosnovenijim liderom. Da li je zbog takvog stanja stvari Dragan Todović uklonjen iz jedne od internet sfera, nakon što se usudio da publikuje sporni tekst:

“Mi možemo da nagađamo da li su to uradili sami ili im je, kao što liči, to neko sugerisao. Jednostavno oni su to uradili i tako je kako je”.

RSE: Šta mislite, ko je sugerisao?

Todorović: Verovatno babaroga.

RSE: A ta babaroga je gde?

Todorović: Babaroga je izašla iz pećine i ona sada radi to što radi. Iz naše pećine.

RSE: Mislite na nekoga iz vlasti, da se izrazim što je šire moguće?

“Najuopštenije moglo bi se reći da je iz vlasti. Verovatno su to oni iz vlasti koji su suprotno od Vučićevih demokratskih načelima i zalaganjima za slobodu štampe, poslali saopštenje RTS-u posle onog istupa Srđana Škora. Da RTS blati predsednika i Vladu”.

Verovatno su to oni iz vlasti koji su suprotno od Vučićevih demokratskih načelima i zalaganjima za slobodu štampe, poslali saopštenje RTS-u posle onog istupa Srđana Škora. Da RTS blati predsednika i Vladu

Todorović zapravo podseća na slučaj bivšeg šefa deska u “Večernjim novostima” Srđana Škora. Nakon što je, u danu kada je premijer Vučić podnosio svoj ekspoze Parlamentu, kritikovao neke njegove odluke u gostovanju na RTS-u, Škoro je smenjen sa pozicije na kojoj je bio. Danas smo ga zatekli, u istoj medijskoj kući, ali daleko niže rangiranog:

“Prebačen sam u list ‘Sport’ na mesto pomoćnika odgovornog urednika lista, sa platom koja je novinarska. Pri tome, tim poslom se nikada nisam bavio. Uložio sam primedbu na to rešenje, ta primedba se odnosi na to da ugovor koji mi je ponuđen nije u skladu sa uslovima rada. Ako pravna služba ‘Novosti’ to ne uvaži biću prinuđen da povedem radni spor protiv svoje kompanije”.

RSE: Sportom se nikada niste bavili? Ne može se smatrati da ste raspoređeni na mesto koje odgovara vašim znanjima?

Škoro: Ne, nikada, baš bukvalno nikada.

RSE: Mislite da ste zapravo kažnjeni?

Škoro: Da, da.

RSE: Ko vas kažnjava?

Škoro: Kažnjava me pre svega glavni i odgovorni direktor, a nije tajna da je njega dovela vladajuća SNS, onda preko njega vlast. Ona najviša.

Kaže novinar Škoro koji je izbio u prvi plan, ostavljajujući za sobom godine rada u desno-nacionalističkim “Večernjim novostima” tokom kojih se, istina je, nikada nije ogradio od problematične uređivačke politike.

Uradio je to sada, ukazujući na jačanje kulta Aleksandra Vučića. Onog čija je vladajuća struktura u vreme vanredne situacije zbog poplava, koja nije dugo trajala, imala dovoljno prostora da pokaže još ozbiljnije tendencije za “stezanjem” medija. Stvar utoliko više zabrinjava, jer se ne sme gubiti iz vida, da je upravo sam Aleksandar Vučić ostao upamćen, bez obzira na političke reforme kroz koje je prošao, kao ministar u vreme zloglasnog Zakona o informisanju iz perioda finala Miloševićeve diktature.

Danas ondašnje vrste pritiska nema, ali su ideje o sužavanju društvenog dijaloga sve očiglednija, upozorava predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović:

“Očigledno je da stoji napor vlasti da se jednostavno bespogovorno skida svaka odgovornost sa države, Vlade ili vladajuće stranke. Mislim da ova tendencija neće gubiti na intezitetu. Zato je veoma dragoceno pismo zaštitnika građana Jankovića. Verujem da će dalje izazvati reakcije i među novinarima i među mislećim ljudima. Među onima koji moraju da reaguju na pokušaje uvođenja jednoumlja u Srbiji”.

Na internetu se može pronaći i peticija blogera, portala, nevladinih organizacija i pojedinaca, za priključivanje inicijativi “U lice cenzuri”. Lista onih koji uveravaju da problem postoji je već duga, a poslednjih dana sve šira i šira.