Stranačka kupovina Facebook stranica — kome ste ‘dali’ vaš lajk?

Parlamentarni izbori u Srbiji polako se bliže, a gotovo sve političke stranke krenule su u ozbiljnu predizbornu trku. Pored tradicionalnih kanala kao što su televizija i stranačka glasila, ovaj… štampani mediji, sve veći budžeti odlaze i na ‘digital’, te je neminovno da ćemo treći put za četiri godine videti još prljaviju i agresivniju komunikaciju. Prvi na spisku digitalnih žrtava — vaši lajkovi

Kada je pre nešto više od pola godine Facebook omogućio promenu imena stranica, communitymenadžeri širom sveta pribeležili su taj dan crvenim slovom u kalendaru. Proces koji je prethodno zahtevao „debelu vezu“ u samoj kompaniji, a kojem su pribegavali oni brendovi koji su prolazili kroz proces rebrendiranja, danas je znatno lakši te je vlasnicima stranica ostavljeno hoće li i zbog kog razloga oni promeniti naziv svoje zajednice.

I tako, samo nekoliko meseci kasnije, Gradski bazeni u Kragujevcu učlanili su se u Srpsku Radikalnu Stranku. Da, dobro ste čili. Politička tranzicija Facebook stranica već uveliko je u toku, a oni najbolji primeri tek nam predstoje.

Da idemo „u korak sa svetom“, možda nam i najbolje pokazuje tekst koleginice Mie Biberovićkoja je još prethodne godine ukazala na to da se prljavim političkim marketingom na društvenim mrežama služe pojedine tamošnje stranke. Satirične stranice koje ste tokom godina lajkovali, a na koje ste najverovatnije i zaboravili, prikupile su desetine pa čak i stotine hiljada lajkova, a upravo one mogle bi uskoro osvanuti kao glavni bastioni „slobodne političke misli“ na društvenim mrežama. Bilo u svrhu sopstvene promocije, bili zarad šejminga drugih igrača.

Ono što je ovde zapravo po sredi, jeste ništa drugo no klasična zloupotreba društvenih mreža kao alata za komunikaciju, ali i besramna prodaja stranica najvećem platiši. Umesto da kreirate stranicu od nule i gradite publiku, pa čak i da unajmite indijsku farmu lajkova, kao najbrže rešenje sa „pravom publikom“ pokazala se upravo prodaja stranica. Deset, dvadeset i pedeset hiljada lajkova možete kupiti za par stotina evra, ali šta time zapravo dobijate?

Ček stani, vidim neki džak sa lajkovima…

I dok digitalni timovi pojedinih stranaka shvataju važnost političkog marketinga na društvenim mrežama, te dvosmernu komunikaciju sa fanovima kao proces konverzije od uzdržanog glasača do sigurnog glasa, drugi pak pribegavaju gotovo istim formatima kao i u opipljivom svetu — nametanjem sopstvene agende po bilo koju cenu.

Besomučno oblepljivanje javnih površina i ulaza zgrada možda neće izazvati burne reakcije, ali na društvenim mrežama, promena imena stranice i kupovina „uticaja“ stvar je koju će svi da vide — bilo oni vaši glasači ili ne. Oni tehnički podobniji, shvatiće u startu šta je po sredi, dok će se oni nižih kognitivnih mogućnosti i sami zapitati zašto su se jedni gradski bazeni učlanili u bilo koju stranku?!

Ipak, najprljaviji te najagresivniji deo političke misli ostavljen je štampanim medijima. Međutim, parlamentarni izbori 2016. godine pokazaće nam novo lice već poznatih aktera — lice koje veruje u društvene mreže, koje je svesno njihovog uticaja na javno mnenje, ali koje će umesto iole kvalitetnog političkog marketinga isporučiti strategiju čiju bismo impelementaciju komotno mogli pripisati prosečnom šaneru koji „robu iz kamiona“ prodaje upravo na Facebooku.

Umesto „Najk trenerke i satovi“, sada imamo legitimne naloge političkih stranaka. Ako nam je siva ekonomija ujedno i najstabilnija grana privrede, to više nego dovoljno govori o stanju u politici, ali i nastupu stranaka na društvenim mrežama. Prve žrtve predizborne kampanje možda jesu naši lajkovi… bojim se ne i jedine.