Kome je država majka, a kome maćeha

Karikatura: Corax

Na skupu u organizaciji Saveta za borbu protiv korupcije izbila svađa oko toga da li više para od države dobijaju „režimski” ili „antivladini” mediji

Da li država oglašavanjem drži medije u šaci? Kome u raspodeli novca ide više – tradicionalnim ili „drugosrbijanskim” medijima? Savet za borbu protiv korupcije je, ponovo predstavljajući svoj lanjski izveštaj o medijima, akcenat stavio na spregu države i medija, ali polemika je otišla u drugom pravcu. Dramski obrt je napravio urednik „Informera” Dragan J. Vučićević koji je na konferenciju došao sa željom da otkrije kako je „diskriminisan” u odnosu na druge medije, naročito u poređenju sa onima koji se predstavljaju kao kritički nastrojeni prema vlasti.

– Moja firma, uzgred pogrešili ste ime u izveštaju, za četiri godine je od svih državnih organa dobila 17 miliona dinara. Idemo dalje, „Pink” je dobio 37 miliona. Upamtite broj 17 i 37 miliona. Sad dolazimo do najzanimljivijeg – „Vreme”d. o. o. koja izdaje nedeljnik čiji je tiraž oko 2.000 primeraka dobio je 34 miliona, Ringijer Aksel Špringer 234 miliona, Dangraf koji izdaje samo „Danas” i neke knjige 244 miliona, agencija Beta 57 miliona… Iz ovoga se da zaključiti da najveći kritičari vlasti i države, što ne mislim da je loše, dobijaju najviše para – zasuo je podacima članove saveta urednik „Informera” ponavljajući kao refren da „oni koji državu najviše napadaju dobijaju najviše para”.

I ovaj put, kao i kada se pre mesec dana pojavio na konferenciji Nezavisnog udruženja novinara (NUNS) o prisluškivanju novinara, uspeo je da izazove negodovanje velikog dela prisutnih. Iz publike se mogao čuti podsmeh, ali i pretnje poput „Idiote, prebiću te”.

Ali pomenuti izveštaj zaista pokazuje da je za četiri godine, od 2011. do 2014, od ukupno 60,9 miliona evra koliko je država odvojila za promociju, veliko deo otišao na one medije koji se ponose etiketom „nezavisni od vlasti”.

„Politika” je jedini list koji je negativno apostrofiran kroz karikaturu u ukoričenom izveštaju saveta

Ovaj izveštaj pokazao je i da država mnogo manje novca daje za oglašavanje u medijima nego što je bio slučaj 2011, kada je Verica Barać utvrdila da država za reklame godišnje troši 35 miliona evra. Tako je ovaj izveštaj, na nesreću sve siromašnijih novinara, demantovao tezu svojih autora o sprezi vlasti i medija.

Otkako je u decembru savet prvi put predstavio ovaj dokument, nije se mnogo toga promenilo. Pristigli su podaci jedino još iz Ministarstva spoljnih poslova koji pokazuju da su njihovi troškovi promocije 24,8 miliona dinara, vlade (13,4 miliona dinara) i Pošte Srbije (na dotacije i sponzorstva potrošilo oko dva miliona evra). Međutim, ovi podaci nisu ni blizu spektakularne sume od 840 miliona evra, koliko članovi saveta nagađaju da iznosi tržište oglašavanja. Čak i da su „Telekom” i „Srbijagas” dostavili podatke o svojim promocijama, ovaj broj bio bi nedostižan.

Najviše promene, zapravo, bilo je u javnom nastupu finansijske forenzičarke i članice Saveta Miroslave Milenović. Iako je ranije insinuirala da su i tenderi i aukcije jedan od mogućih načina kontrole države nad medijima, uzimajući kao primer list „Politika”, ovoga puta nije iznela tu tezu. Međutim, ukoričeno izdanje izveštaja u poslednji čas je obogaćeno karikaturom Predraga Koraksića Koraksa iz „Danasa” od 26. januara, koji optužuje „Politiku” za vandalizam nad Kućom ljudskih prava.

Milenovićeva nije bila raspoložena ni da komentariše slučaj „Nedeljnika”, lista koji je prošlog puta apostrofirala kao magazin u kojem je objavljen „plaćeni intervju na pet strana” sa Bojanom Pajtićem, predsednikom AP Vojvodina, uprkos činjenici da je uredništvo „Nedeljnika” posebno označilo tih pet strana i čitaocima jasno stavilo do znanja da je reč o promotivnom tekstu.

Dok se većina prisutnih zgražavala na svaku pomisao da država daje novac medijima, profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević kazala je da ona nema ništa protiv.

– Ali to bi trebalo da čini poput skandinavskih zemalja. Primera radi, Finska pomaže medijima tako što izdvaja 103 evra po glavi stanovnika. Reč je o direktnim subvencijama, ali tamo nema problema sa slobodom medija. Nažalost, mi za 25 godina nismo uspeli da izgradimo sistem – kazala je profesorka Milivojević.