Optimizam zasnovan na propasti medija

Uporedo sa strukturnim gubljenjem značaja u odnosu na onlajn sadržaje, mediji u Srbiji ubrzavaju sopstvenu propast kao glasila, jer sve otvorenije igraju ulogu sredstava za bizarnu zabavu. Srbiji nijedan tradicionalni medij nije objavio ni članak, a kamoli serijal ili ozbiljnu seriju komentara, povodom svetske Nedelje mentalnog zdravlja. A Srbija je jedna od evropskih zemalja sa najtežim problemima u mentalnom zdravlju stanovništva

Nedavno mi je je jedna pametna mlada žena skrenula pažnju na to da „danas ozbiljni stručnjaci za marketing ne koriste oglašavanje preko medija“. Daleko značajnije je oglašavanje preko takozvanih „društvenih medija“, to jest onlajn foruma. Razloga je više. Najvažniji su, verovatno, to da obrazovani, proaktivni ljudi najveći deo informacija izvode iz svojih onlajn aktivnosti, a ne iz pasivnog gledanja televizije ili čitanja štampanih novina, kao i to da se onlajn oglašavanjem može profilisati publika, to jest može se korisnicima internet pristupiti na selektivan način.

Posledice klizanja ka onlajn medijima uključuju i marginalizaciju nekada glavnih medija, poput televizije ili štampe. Radio se donekle uklapa u onlajn format, jer ga je moguće slušati (onlajn) paralelno sa pregledanjem drugih onlajn sadržaja. Ova posledica je potencijalno snažno demokratizujuća, jer faktički čini irelevantnim medije koje država i političari mogu direktno da kontrolišu.

S jedne strane, mediji skloni vlasti (bilo kojoj, i svakoj vlasti) opstaju zahvaljujući politički dirigovanom oglašavanju velikih preduzeća, ali uz razvoj društvenih medija na internetu njihov realni informativni uticaj opada, tako da „niko ozbiljan“ više ne zaključuje o činjenicama na osnovu informativnih emisija medija čiji glavni proizvod su kulturno i psihološki degradirajući rijaliti programi. Posledica u smislu uređivačke politike je donekle bizarna: čak i nekada kvalitetni mediji postaju nekakva vrsta javne pornografije: tamo gde se nekada mogla pročitati dobra analiza, ili komentar, danas su udarne vesti da li su Ceca, Maca, Meca, Veljko ili Mirko pokazali ovaj ili onaj deo tela, gde su pili kafu i imaju li novog dečka ili curu… Tu vrstu medija, koja ponižava javnost, ista ta javnost postepeno odbacuje. Uporedo sa strukturnim gubljenjem značaja u odnosu na onlajn sadržaje, mediji u Srbiji ubrzavaju sopstvenu propast kao glasila, jer sve otvorenije igraju ulogu sredstava za bizarnu zabavu.

Organizovan nastup na internetu stoga je put za ostvarivanje društvenog uticaja. Jedan od načina uključuje uspostavljanje saradnje između autora kvalitetnih blogova, kao i razvijanje čvršće saradnje između kulturnih i intelektualnih krugova i IT stručnjaka. Moguće je razvijanje nove politike, zasnovane na nadi i optimizmu, putem kvalitetnog onlajn pristupa. Intelektualna elita treba da se poveže i aktivira onlajn, ostvarujući uzajamnu podršku i pokazujući, na delu, pozitivne vrednosti suprotne opštem mraku koji perpetuiraju tradicionalni mediji. Intelektualci, umetnici i misleći ljudi treba u jednom organizovanom nastupu da pokažu solidarnost, uzajamnu sklonost, insistiranje na onim stvarima koje ih spajaju, a ne na onima koje ih razdvajaju. To je stvar slobodne odluke. Sa bilo kim u javnosti, možemo potencirati uzajamne razlike do tačke konfrontacije, ili pak možemo jednostavno ignorisati i „omalovažiti“ ono što nas odvaja i istovremeno staviti u prvi plan ono što nas spaja, gde smo spremni da jedni druge podržimo. U toj vrsti pozitivnog, zdravog, vrlini sklonog organizovanog onlajn pristupa, leži potencijal za prave kulturne reforme i za promenu atmosfere u klimi u kojoj živimo.

Primera radi, u Srbiji nijedan tradicionalni medij nije objavio ni članak, a kamoli serijal ili ozbiljnu seriju komentara, povodom svetske Nedelje mentalnog zdravlja. Srbija je jedna od evropskih zemalja sa najtežim problemima u mentalnom zdravlju stanovništva. Mediji čak nisu ni znali za tu svetsku nedelju. Oni ne promovišu kulturne sadržaje. Umesto toga, RTS je nedavno najavio nameru da ukine emisiju „Vidik“, na Drugom programu televizije, koja je verovatno jedina emisija u kojoj se promovišu pozitivne intelektualne vrednosti u Srbiji. Ovakvim postupcima RTS će sebe učiniti još irelevantnijim nego što već jeste. Potrebna je neka vrsta medijske gerile, ili pokreta otpora – ne protiv političkih stranaka, nego protiv banalizacije javnog govora i zloupotrebe funkcije urednika medija, koja je postala ozbiljan problem srpskog društva.

Najbolji način za suprotstavljanje medijskoj degradaciji Srbije je prosto – ignorisanje tradicionalnih medija i pribegavanje pravljenju jedne nove informativne infrastrukture onlajn, koja bi bila zasnovana na integraciji, prihvatanju svakoga, i izgradnji jedne nove kulture: pozitivne, empatične, opraštajuće i, konačno – optimistične.

Moguće je biti siromašan a optimističan. To je moguće samo ako pomoću prave intelektualne elite i njenog organizovanog nastupa izgradimo pozitivne stavove jedni prema drugima i stvorimo ohrabrujući, podržavajući i solidaran sistem socijalnih odnosa uprkos objektivnim životnim teškoćama. Reč je o osnovnom principu savremene interpersonalne psihoterapije: kvalitetni, dobro usmereni uzajamni odnosi znače više od objektivnih statistika i udaljenih obećanja. Oni pomažu prevazilaženje straha od života, od životne neizvesnosti, kao i prihvatanje vrednosti drugih ljudi. Sve te posledice, direktno i značajno, odmah povećavaju kvalitet naših života. Sa boljim osećanjem dolazi i veći entuzijazam i sposobnost za konstruktivno delovanje. Optimističke poruke zasnovane na stvarnosti i dobrim idejama su lekovite, kao što su mračne i parališuće poruke oveštalih lica na medijima koji se nisu suštinski promenili od vremena Slobodana Miloševića i JUL-a – deprimirajuće i unižavajuće. Postojeće medije prosto treba bojkotovati i ponuditi kvalitetnu onlajn alternativu.

Autor je nauči savetnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju