Uticaj društvenih mreža na izbore

„Odmereno” i društvene mreže nikako ne idu zajedno

Pre nekoliko godina na istom ovom mestu pisao sam o izborima i društvenim mrežama.

Tada je važio prost princip – potrebno je biti aktivan na mrežama da bi od toga bilo neke koristi. Daleko najaktivnija bila je sadašnja vladajuća stranka, a prethodne demokratske vlasti nisu imale skoro nikakvu aktivnost. Sve to je doprinelo rezultatima izbora, koji su nam svima poznati.

Šta se od tada promenilo? Mnogo toga. U političkom marketingu na društvenim mrežama sada više nije bitno samo biti prisutan. Danas je mnogo bitnije kakva se poruka šalje i na koji način, a ovo se najbolje može videti na primeru dešavanja na izborima u Americi.

Trenutno se tamo održavaju izbori unutar stranaka, iz kojih će na kraju izaći po jedan pobednik iz Republikanske i Demokratske stranke i koji će zatim ići jedan protiv drugog. Na društvenim mrežama, dva čoveka su daleko popularnija od bilo kog drugog: Donald Tramp kod republikanaca i Berni Sanders kod demokrata. Ova dva čoveka imaju dijametralno suprotne programe: Tramp je ekstremna desnica, a Sanders ekstremna levica. Jedino što im je zajedničko jeste reč „ekstremno” – i upravo je u tome tajna uspeha na društvenim mrežama u 2016. godini.

Kada je Tramp objavio kandidaturu, imao je jedva nekoliko procenata podrške, a isto tako je počeo i Sanders. Zahvaljujući društvenim mrežama, njihova popularnost je skočila do te mere da će Tramp skoro sigurno pobediti, a Sanders ima realne šanse protiv Hilari Klinton. Zašto se ovo desilo?

Odgovor se nameće sam od sebe ako zaboravimo na trenutak na izbore i pogledamo kakav je to tip vesti i sadržaja koje ljudi dele po društvenim mrežama. U najvećem broju slučajeva to su nekakvi skandali, zgražavanja, video-klipovi u kojima je neko ispao glup, sve ekstremne stvari. Retko kada će neko postaviti izjavu koja je odmerena i korektna.

Isti ovaj princip se može primeniti na politiku. Jednostavno, društvene mreže su prepune ekstremnih stavova, bez obzira na to da li su oni levičarski ili desničarski. Hilari Klinton je odmerena, iskusna u spoljnoj politici, ima razumne izjave i racionalne planove. Takvi stavovi su iz perspektive društvenih mreža užasno dosadni. Svako će reći: „Da, to je okej”, ali niko neće pomisliti da tako nešto deli sa prijateljima. Berni Sanders želi da uvede socijalizam u Americi, da rasparča velike banke na Volstritu i da uvede besplatno školovanje. Naravno da će ljudi želeti da postave takve informacije na „Fejsbuk” – skandalozne su, pomeraju granice.

Identična stvar se desila sa Trampom. Ljudi su se masovno smejali njegovim izjavama, a internet je bio prepun njegovih parodija. Rezultat? Nakon godinu dana, skoro sav medijski prostor republikanaca na mrežama bio je posvećen Donaldu Trampu. Ostali kandidati su bili odmereniji ljudi sa racionalnijim izjavama i zato ih nigde na mrežama nije ni bilo. „Odmereno” i društvene mreže nikako ne idu zajedno.

Ako primenimo ovo na Srbiju, možemo uočiti dvoje ljudi koji su po istom principu dobili vetar u jedra od društvenih mreža: Saša Radulović i Vojislav Šešelj. Radulović, koji poput Sandersa predlaže „reset” kompletnog sistema u Srbiji, i Šešelj, koji je kao i Donald Tramp shvatio suštinu društvenih mreža. Prof. dr Novica Milić je ovaj princip nazvao „provokacija kao komunikacija”.

U oba slučaja, dakle, radi se o ekstremnim stavovima. To je vest. To će se postavljati i „lajkovati”. Za razliku od toga, pogledajte predizborne poruke Demokratske stranke: „vladajuća stranka nije ispunila očekivanja”, „pogledajte ovaj grafikon koji pokazuje da vlada ne radi dobro” i tako dalje. To su poruke koje se i očekuju od opozicije i samim tim su isuviše dosadne da bi ih bilo ko postavio na mreže i širio dalje.

Živimo u vremenu kada na društvenim mrežama prolaze ekstremne izjave, neobični stavovi, kreativni i „otkačeni” predlozi za rešavanje društvenih problema. Takođe, bitno je da ovi stavovi budu saopšteni u nekoj čudnoj formi i da se koristi nekakav neočekivani, drugačiji jezik. Stranke koje to budu shvatile imaće najveću korist od digitalnih medija na predstojećim izborima.

Fakultet za medije i komunikacije