Izbori u Makedoniji: Mediji kao jabuka razdora

Udruženje novinara Makedonije traži da se javnom servisu potpuno zabrane komercijalne reklame, a da se vladi potpuno zabrani reklamiranje raznih kampanja u privatnim medijima

Još se ne zna da li će se vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji održati 24. aprila, kako su juna prošle godine dogovorile četiri najvažnije političke stranke, evropski komesar za proširenje Johanes Han, ambasadori EU i SAD u Skoplju Aivo Orav i DŽes Bejli, i predstavnici EU. Han je juče, kako su preneli skopski mediji, izjavio da će definitivna odluka o datumu izbora zavisiti od ocene OEBS-a o ispunjenju uslova da oni budu fer i slobodni. A glavni problemi su, navodno, birački spisak i mediji, pre svega elektronski.

Odlaganje izbora za jun ili septembar traži opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije, stranka koja je vanredne izbore i zahtevala. Pošto je postignuta saglasnost da se čišćenje biračkog spiska obavi terenskom kontrolom reprezentativnog uzorka domaćinstava i ukrštanjem podataka deset različitih državnih institucija, ostali su mediji kao jabuka razdora među makedonskim političkim strankama i pitanje da li se čišćenje biračkog spiska, po usvojenoj metodologiji, može obaviti u zadatom roku.

Vladajuće stranke VMRO-DPMNE i DUI kao i opoziciona stranka etničkih Albanaca DPA protiv su odlaganja izbora. I pored očitih unutarstranačkih razmirica, vrlo uticajni šef DUI Ali Ahmeti protivi se odlučno odlaganju izbora za kraj maja ili jun jer se u junu održava samit EU važan za Makedoniju, u julu samit NATO takođe važan za Makedoniju, a tu je i ramazanski post koji, kako je rekao, poštuje njegova stranka i njeni članovi. Ukoliko se traži novi datum izbora, smatra Ahmeti, dogovori o svemu moraju početi ispočetka i uz učešće svih koji su u dogovorima iz Pržina učestvovali.

U makedonskim medijima se pojavila verzija novog zakona o medijima koju je predložio Socijaldemokratski savez Makedonije i prema kojoj se, kako je Danas već pisao, uz pretnju drakonskih kazni emiteru, novinarima i prezenterima vesti zabranjuje iznošenje vlastitog mišljenja, ono se voditeljima talk-show emisija dopušta, ali im se zabranjuje da staju na stranu bilo koje od strana u televizijskom dijalogu i najzad, emiterima se zabranjuje da suviše prostora za iznošenje mišljenja daju istim ličnostima i institucijama.

„Istina je da u okviru dogovora o razrešenju političke krize postoje i takvi apsurdni predlozi, koji, ubeđen sam, neće proći. To su predlozi opozicije koje ne podržava niko“, kaže za Danas Naser Selmani, predsednik Udruženja novinara Makedonije, koje se smatra opozicionim u odnosu na sadašnju vlast. Dok to Udruženje smatra da postojeći Zakon o medijima, donet 2013. godine, nije dobar, Makedonska asocijacija medija, čije članice opozicija optužuje za pristrasnost prema vlasti, smatra da ne treba donositi novi Zakon o medijima i, podseća, da je postojeći zakon dobio saglasnost nadležnih evropskih institucija.

„Važeći zakon nije usaglašen sa evropskim standardima, posebno sa preporukama Saveta Evrope, a predlozi političkih partija, onih na vlasti i onih u opoziciji, u okviru razgovora o reformisanju medija, još su gori od rešenja koja imamo u postojećem zakonu“, kaže Selmani.

Ovaj problem – da li je sadašnji makedonski Zakon o medijima imao saglasnost međunarodnih i evropskih institucija, pokušao je da reši skopski list Dnevnik obraćanjem Dunji Mijatović, u OEBS-u zaduženoj za medije, podsećajući je na čestitke koje je prilikom njegovog usvajanja navodno uputila Makedoniji. Kako je izvestio taj list, Gunar Vrang, šef kabineta Dunje Mijatović, je posle više uzaludnih pokušaja novinarima tog lista odgovorio da je predstavnica za medije stalno na putu: „Najbolje da ne čekate komentar od nas“.

Glavni problem su, naravno, svi elektronski mediji ne samo javni servis, a u tom okviru, i za opoziciju i za same medije, najveći problem je javni novac kojim se ti mediji finansiraju.

Udruženje novinara Makedonije traži da se javnom servisu potpuno zabrane komercijalne reklame, a da se vladi Makedonije potpuno zabrani reklamiranje raznih kampanja u privatnim medijima.

„Aktuelni zakon dozvoljava da javni servis ima ograničene komercijalne reklame. Mi tražimo da se izdvoji jedan odsto državnog budžeta za finansiranje javnog servisa, a da javni servis nema komercijalnih reklama“, kaže Selmani. Prema tom predlogu i ovogodišnjim rashodima makedonskog budžeta, makedonski javni servis bi dobijao oko 32,6 miliona evra.

„Mi smo protiv toga da vlada ili bilo koja javna institucija troši novac na reklamiranje u privatnim medijima. Takozvane vladine kampanje moraju se zabraniti zato što vlada koristi novac iz budžeta da korumpira mainstream medije, tim kampanjama utiče na uređivačku politiku, na medijski sadržaj i sprečava kritiku u medijima“.

Potpredsednica Socijaldemokratskog saveza Makedonije Radmila Šekerinska optužuje aktuelnu makedonsku vladu da godišnje troši 20 miliona evra na provladine medije. Predsednica Makedonske asocijacije novinara Slađana Dimiškova, međutim, tvrdi da vlada za sve medije izdvaja samo devet miliona evra, a strane ambasade i fondacije samo za pojedine medije 20 miliona evra, te strane izvore finansiranja medija treba ograničiti jer stvaraju nelojalnu konkurenciju na makedonskom medijskom tržištu.

Karamarko smenjuje Radmana?

Šef HDZ-a Tomislav Karamarko izazvao je krajem prošle nedelje pravu medijsku buru porukom da će rukovodstvo Hrvatske radio televizije, dakle javnog servisa, biti smenjeno jer laže, sotonizuje i prikazuje kao ludake članove te stranke. Na čelu HRT-a je Goran Radman za koga je naš ministar kulture Ivan Tasovac, u prepisci sa direktorom RTS-a Draganom Bujoševićem, predložio da ga Aleksandar Vučić dovede na RTS, „pošto taj, očigledno, zna svoj posao“. Ministar kulture Hrvatske Zlatko Hasanbegović izazvao je takođe buru kad je ukinuo Komisiju za dodelu sredstava neprofitnim medijima, i na tu buru svoju odluku precizirao: „niste dobro shvatili“, rekao je ministar, „neću ja izabrati novu komisiju, ja ukidam svako finansiranje medija iz Ministarstva kulture“.