Mesecima nas mobinguju i šikaniraju članove naših porodica

„Tužilaštvo će slučaj hakovanja sajta Regionalne informativne agencije JUGpress uzeti u razmatranje za desetak dana“, odgovara na telefonski poziv i interesovanje šta se dešava s „našim slučajem“ ženski glas iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

Kaže, procedura je to, dok se stvar zavede na njihovoj pisarnici, a onda će tužilac procenjivati da li treba da se radi ili ne. To ne bi bilo čudno da nije reč baš o Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Naivno, u zemlji Serbijici, očekujete da to, barem, znači da su stvari ubrzanije – visokotehnološke.

No, ovakav odgovor upozorava na još jednu, veoma bitnu pojavu, a to je odnos institucija prema problemima medija, pre svega medijskih sloboda. Jer, da se ne lažemo, ne bi sajt JUGpressa bio oboren da smo se bavili tabloidnim temama, spinovanjima i „uvlačenjima“, ili bar veličanjem političara. Kako ovdašnjih (Leskovac, jug Srbije), tako i šire.

Ne bi sajt JUGpressa bio oboren da smo se bavili tabloidnim temama, spinovanjima i „uvlačenjima“, ili bar veličanjem političara, piše za Cenzolovku Ljiljana Stojanović, glavna urednica portala koji je nedavno hakovan

Ili bar da ne postavljamo „provokativna novinarska pitanja“, kako je to u telefonskom razgovoru koji je prethodio hakovanju sajta JUGpressa definisao jedan lokalni moćnik i političar.

I , da se ne lažemo, jasno je nama ko obara „nepodobne“ sajtove u Srbistanu, i kome je baš tog dana i u to vreme ovaj naš, JUGpressov, mnooogo zasmetao. Ali, mi smo ozbiljni ljudi i ozbiljan medij, pa očekujemo da „nadležni“ urade svoj posao.

Za desetak dana, kad reše da počnu da ga rade. Ako reše.

I da se razumemo, nije ovde stvar samo u JUGpressu. Stvar je mnogo ozbiljnija i veća. U bahatom pokazivanju moći i nedodirljivosti vlastodržaca! Ma ko bio na toj poziciji, nažalost, naše je iskustvo, i redakcijsko i pojedinačno, mediji i novinari koji misle svojom glavom mu smetaju. Samo su metode drugačije.

Pritisci su ili suptilniji ili se bahato pokazuje ko je šerif u državi ili „našem malom mistu“. Srpska medijska stvarnost izgleda još gore ako se malo maknete iz prestonice. Jer, tu medijsku sliku, nažalost, stvaraju i oni koji se nazivaju medijima, a jedina im je uloga da u stopu prate u tom trenutku najuticajnijeg lokalnog političara, gde god da on krene, i u bilo koje doba dana i noći da budu pozvani.

A pritom nisu opštinski, već su privatni mediji?!

Dakle, nismo mi bili preterano iznenađeni hakovanjem sajta JUGpressa. Dobijamo stalno „prijateljske“ poruke da „mnogo kritikujemo“, „mnogo pitamo“. I neizbežna pitanja: „Šta, bre, vi hoćete? Svi ostali novinari su zadovoljni, samo vama nešto stalno smeta.“

Medijsku sliku, nažalost, stvaraju i oni koji se nazivaju medijima, a jedina im je uloga da u stopu prate u tom trenutku najuticajnijeg lokalnog političara, gde god da on krene, i u bilo koje doba dana i noći da budu pozvani.

Očekivali smo mi raznorazne neprijatnosti uvek kad bismo objavili naše tekstove, ili kad bismo preneli tuđe, o temama koje nisu popularne kod vlasti (centralne, lokalne) i iz ugla koji nije stereotipno prenošenje onoga što su vladajući političari izjavili. Suočavamo se, mesecima, s pravim mobingovanjem i svakovrsnim šikaniranjima članova porodica na radnim mestima, u javnim preduzećima.

Ali nismo baš očekivali da će, recimo, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović na naše pitanje kako komentariše hakovanje sajta agencije JUGpress, odgovoriti da on „ne zna da hakuje sajt“.

Alo, nismo TO pitali! Nismo pitali da li on jeste ili nije hakovao sajt. Uzgred, naša tehnička ekipa, posle ove izjave, uveliko komentariše: „ne znam ja, al’ komšija što zna, čudo jedno“. Očekivano je bilo da političar da političku izjavu, u smislu osude i poziva nadležnima da ispitaju celu stvar.

Umesto toga, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović (SNS), odgovarajući na novinarsko pitanje da prokomentariše hakovanje sajtaRegionalne informativne agencije JUGpress, čije je sedište u Leskovcu, kaže da je on „ekspert za mnoge stvari“, ali da nije stručan za hakovanje.

Evo Cvetanovićeve izjave:

„Ja sam ekspert za mnoge stvari. Štose tiče toga, na žalos’ (bez ‘t’, prim. Lj. S.), nisam stručan ni kompetentan, tako da svešto bi’ rekao mogao bi’ da pogrešim. Ne znam kako se to radi hakovanje. Pretpostavljam da je to ometanje nečijeg sajta, ali… To morate da vidite, ako vas neko ometa i ako je to zakonom zabranjeno, morate da prijavite licima koja rade u MUP-u da oni otkriju ko vas je ometao.“

Poruka nam je sasvim jasna. Mislimo na poruku koja nam je poslata hakovanjem. A ni ovo Cvetanovićevo nije zanemarljivo. Naročito dilema jednog političara, bliskog premijeru, kako se on predstavlja – „ako je to zakonom zabranjeno“.

Poruka je, rekoh, jasna. Prestanite da radite svoj posao i ostavićemo vas na miru. A posao novinara jeste upravo to, da pita, istražuje, bavi se temama i pojavama koje su od javnog interesa, a ne od interesa političara.

Cenzura, ba’te, pa pucka! I, kao da se, sveukupno novinarstvo u ovoj zemlji, i njenim gradovima i zaseocima, vraća na početak, u stalnoj borbi za pravo da profesionalno radimo svoj posao u skladu sa etičkim novinarskim kodeksima i principima.

I da tome, možda, naučimo i one koji u stopu prate raznorazne političare i političarčiće na svaki njihov mig, a ovi ih uporno tretiraju kao da su deo njihovih kabineta, pa redovno brišu patos njima.

I da bavljenje ovim poslom na taj način jeste jedina šansa za profesiju, ali i za javnost. U suprotnom, sve će postati mrak. I tabloid. I spin.

Pa, vidimo se na sajtu JUGpressa!

Hakovan sajt JUGpressa

Sajt Regionalne informativne agencije JUGpress (www.jugpress.com) hakovan je u ponedeljak posle podne.

Prema obaveštenju koje nam je uputio provajder, sajt JUGpressa zaražen je tzv. zlonamernim kodom i ekipa za tehičku podršku  agencije radi na rešavanju problema i ponovnom podizanju sajta.

Hakovanje sajta prijavljeno je policiji i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

Regionalna informativna agencija JUGpress postoji sedam godina i, rukovodeći se isključivo principima profesionalizma i etičkih novinarskih standara, objavljuje tekstove o događajima sa juga Srbije, Kosova i iz severozapadne Makedonije, ali i iz drugih regiona.

Redovno smo prenosili sve tekstove koji su na način drugačiji od onog zvaničnog govorili o poplavama i odgovornosti, kao i o lažnim doktoratima i plagijatima.

Nedeljama dobijamo informacije od čitalaca da se sajt JUGpressa teško otvara i da je pojedine tekstove skoro nemoguće otvoriti.

Ovo nije prvo hakovanje sajta JUGpressa.

Prvi put je sajt oboren kada smo 2006. godine počeli da objavljujemo tekstove na albanskom jeziku, što pre toga nijedan srpski medij nije radio.

Poslednji put sajt je nakratko oboren 2013. godine.

JUGpress objavljuje tekstove na srpskom, albanskom, romskom i bugarskom jeziku i ima pisani, video, audio i foto servis.