Svedok koji se slabo čega seća: konfuzan, spor, uplašen

Svedočenje nekadašnjeg agenta Službe Aleksandra Radosavljevića bilo je, u najmanju ruku, čudno. On je delovao smušeno, sporo je odgovarao na pitanja, često kontradiktorno, gotovo da se ničeg važnog nije setio. Odbio da odgovori na pitanje iz straha za ličnu bezbednost

U utorak su u Specijalnom sudu svedočili Goran Milutinović i Aleksandar Radosavljević, radnici Devetog (pratećeg) odeljenja beogradskog centra Resora državne bezbednosti u vreme ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Radosavljević je bio jedan od pripadnika beogradskog centra Resora državne bezbednosti  koji su (i) na dan ubistva pratili Slavka Ćuruviju tokom njegove šetnje sa Brankom Prpom, od stana u Ulici Ive Lole Ribara (danas Svetogorskoj), preko Kalemegdana i nazad Knez Mihailovom i Makedonskom ulicom do pasaža ispred zgrade, gde je, prema optužnici, Ćuruvija ubijen između 16.38 i 16.45 časova tog 11. aprila 1999. godine.

Svedočenje Radosavljevića bilo je, u najmanju ruku, čudno. On je delovao smušeno, sporo je odgovarao na pitanja, često kontradiktorno, slabo se čega sećao.

Dva puta je rekao da je uplašen – jednom odbijajući da odgovori na pitanje advokata Nikole Barovića, a drugi put u razgovoru sa braniocem optuženih (pogledati boks).

Čas jeste, čas nije video beli golf

Iz njegovog nerazumljivog i nepovezanog svedočenja moglo se zaključiti samo da on nije siguran ni da li je bio prva ili druga smena (na kraju se odlučio za prvu), ni ko je bio šef njegove smene (Dragan Pavić ili Nebojša Soković), ni kada je smena počela, a kada se završila.

Raniji svedok, Saša Đurđević, koji je bio u drugoj smeni, rekao je da je video Radosavljevića dok je pratio Ćuruviju preko Trga Republike u Beogradu. Da je još bio na terenu kada je naređeno da se praćenje Ćuruvije prekine, tvrdi i sam Radosavljević. S tim što se to, po njegovom sećanju, desilo oko 11.30.

Prema svemu što je do sada poznato o ovom slučaju, Ćuruvija je iz stana izašao oko podneva, a ubijen je nekih pet sati kasnije.

„Iako je oslobođen čuvanja tajne, on se plaši da odgovara. Po meni, to pokazuje da se on i dalje plaši Službe“ (advokat Nikola Barović)

Svedok je bio nedosledan i nerazumljiv i kada je govorio o belom golfu, vlasništvu Devetog odeljenja, koji je, prema optužnici, u vreme ubistva koristio optuženi Ratko Romić.

U optužnici piše da je Radosavljević u istrazi naveo da je beli golf 3 intenzivno korišćen tokom praćenja Ćuruvije i da je pomenuto vozilo korišćeno i 10. aprila 1999. godine, dan pre ubistva, kada su on i njegov kolega Zdravković duže vreme sedeli u tom automobilu ispred Ćuruvijine zgrade. Prema navodima Radosavljevića u toj izjavi, golf je istog dana, nakon završetka njegove smene, predat na korišćenje Drugoj upravi RDB.

Ovaj svedok je u istrazi istakao da je samo sat vremena pre ubistva video pomenuti beli golf, u kome su sedela dva njemu nepoznata muškarca, kako prolazi ulicom u neposrednoj blizini Ćuruvijinog stana. U tom trenutku, Radosavljević se nalazio u drugom službenom vozilu koje je bilo parkirano na trotoaru u Ulici Lole Ribara.

Radosavljević je na početku svedočenja rekao da ostaje pri svojim ranijim izjavama, objašnjavajući čak da su one verodostojnije jer su vremenski bliže samom događaju.

Međutim, kada je u utorak govorio o golfu, rekao je da ga, osim onda kada je i sam sedeo u njemu, uopšte nije video na terenu.

Uplašen i u istrazi i pred sudom

Advokat Nikola Barović, zastupnik Branke Prpe, pitao je Radosavljevića da li je svedočio i u jednom drugom procesu i da li je ovo jedini slučaj kada se tajno praćenje završilo smrću praćene osobe.

Barović je svoje pitanje započeo opaskom „ovaj svedok mi je poznat iz jednog drugog postupka“. Kasnije je novinarima objasnio da je mislio na slučaj Ibarske magistrale, kada su poginula četvorica pripadnika Srpskog pokreta obnove, a lider stranke Vuk Drašković čudom preživeo.

Radosavljević je rekao da na to ne želi da odgovori zbog lične bezbednosti. Advokat Barović je na to rekao da „uvažava bojazan svedoka“ i da mu neće postavljati pitanja, ali ga podseća da je i za taj drugi slučaj, o kom ne želi da govori, oslobođen čuvanja državne tajne.

Braniteljka optuženih Zora Dobričanin Nikodinović trudila se da u dugom ispitivanju ukaže na brojne nelogičnosti u svedočenju Radosavljevića, tvrdeći usput da su u istrazi istražni sudija i zamenik tužioca navodili svedoka na odgovore

„Iako je oslobođen čuvanja tajne, on se plaši da odgovara. Za mene to pokazuje da se on i dalje plaši Službe“, komentarisao je u pauzi suđenja pred novinarima Barović, koji je u slučaju „Ibarska magistrala“ zastupao Vuka Draškovića.

Kada ga je kasnije Zora Dobričanin Nikodinović, braniteljka Radonjića i Romića, pitala zašto je bio uplašen u istrazi, dok je davao izjavu, svedok je odgovorio:

„Uvek sam uplašen, u sudu mi nije prijatno, nikad privatno u sud nisam ušao.“

Dobričanin Nikodinović se trudila da u dugom ispitivanju ukaže na brojne nelogičnosti u svedočenju Radosavljevića, tvrdeći usput da su u istrazi istražni sudija i zamenik tužioca navodili svedoka na odgovore.

Predsednica Sudskog veća Snežana Jovanović nije dozvolila da se tokom ispitivanja svedoka komentariše način vođenja istrage, upozoravajući da će za to biti prilike u daljem toku procesa.

Ipak je Radosavljeviću, misleći na njegovu izjavu datu u istrazi, postavila pitanje: „Da li ste vi tada govorili istinu?“ To do sada nije pitala nijednog svedoka.

I pored svega ovoga, zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić, koji se povremeno, dok je Radosavljević govorio, hvatao za glavu, rekao je da na njegovo svedočenje nema primedaba, osim na deo iskaza koji se tiče belog golfa.

Koliko je pripravnika učestvovalo u praćenju?

Pre Radosavljevića svedočio je Goran Milutinović. On je na dan ubistva pratio Ćuruvijinu „vezu“, DB-u nepoznatog muškarca sa kojim se sreo kod Palate „Albanija“, na ulazu u Knez Mihailovu ulicu, na početku šetnje u koju je tog dana Ćuruvija krenuo s Brankom Prpom.

Milutinović je objasnio da je, kao takozvani „prvi pešak“, odnosno „pešak“ u pratećoj ekipi sa najdužim iskustvom, odmah na početku druge smene određen da za „vezom“ krene kada napusti kafanu „Kolarac“, u kojoj je u tom trenutku sedeo i praćeni par.

Radosavljević je u istrazi istakao da je samo sat vremena pre ubistva video beli golf, u kome su sedela dva njemu nepoznata muškarca, kako prolazi ulicom u neposrednoj blizini Ćuruvijinog stana. Na početku svedočenja rekao je da ostaje pri svojim ranijim izjavama, objašnjavajući čak da su one verodostojnije jer su vremenski bliže samom događaju. Međutim, kada je govorio o golfu, rekao je da ga tog dana nije video

Milutinović je opisao kako je išao za nepoznatim muškarcem do stana u Molerovoj ulici. S njim su bili vozač Nebojša Vasić i još jedan „pešak“, koji je, kako kaže Milutinović, bio najmlađi pripravnik na obuci. Imena tog pripravnika Milutinović nije mogao da se seti. Objasnio je da ga nije video gotovo od samog događaja.

Do sada u svedočenjima pripadnika druge smene nije pominjano da su u drugoj smeni bila dva pripravnika. Jedan je, naime, Saša Đurđević, poslednji agent koji je 11. aprila pratio vlasnika Dnevnog telegrafa pre nego što je praćenje prekinuto. On je svedočio u ponedeljak.

Činjenica je da je Nebojša Soković, šef druge smene, koji je svedočio prošle godine, rekao da je na praćenju „veze“ radio „jedan ili dva pešaka“.

Milutinović je ispričao da je uspeo da zapiše u koji stan je ušla „veza“ (koja je vrata otključala svojim ključevima, iz čega je zaključio da je to stan u kom stanuje), šta piše na vratima stana, poštanskom sandučetu i ulazu, i potom zaključio da je posao završen.

Prema Milutinovićevom svedočenju, njegov izdvojeni deo ekipe za sve vreme koristio je takozvanu simpleks radio-vezu, koja ima ograničen domet na kilometar-dva, i da zato on, kao „pešak“, nije mogao da čuje ostatak ekipe koji je nastavio da prati Ćuruviju.

Potvrdio je, doduše, da je vozač Nebojša Vasić imao i radio-stanicu u kolima i ručnu radio-stanicu, pa je mogao paralelno da sluša i šta javlja glavni deo ekipe.

Nastavak suđenja zakazan je za 28, 29. i 30. mart.