Botovi ratuju sve suptilnije

Lažni profili, fotomontaža, hakovanje naloga samo su neke od predizbornih partijskih podmetačina kojih će biti sve više kako odmiče predizborna kampanja

Iako je uz njihova imena i fotografije na jednom virtuelnom plakatu koji je prostrujao „fejsbukom” napisano da predstavljaju „zrake svetlosti u mraku Srbije”, mnoge od tridesetak javnih ličnosti koje su tu dospele pod nerasvetljenim okolnostima, nisu nimalo počastvovane zbog toga. Jer, na posteru još nepoznatog autora poznati novinari, umetnici, profesori univerziteta i drugi javni delatnici našli su se bez svog pristanka, a s njima je u društvu i jedan opozicioni lider – Saša Radulović. Svi oni sa ovog plakata „poručuju” zajednički: „Građani, vreme je za promene”.

„Poštovaocima Radulovića i njegovog političkog koncepta, što zbog mene na ovoj slici ne bi glasali za njega, želim da kažem da bih sebi pre ruku odgrizla nego što bih podržala ’Dosta je bilo’ te da ne znam kojim sam se sumanutim obrtom uopšte našla na ovom spisku”, reagovala je na svom fejsbuk profilu dramska spisateljica Biljana Srbljanović.

U njenom društvu našli su se, između ostalih, i novinari: Dragoljub Petrović i Teofil Pančić, profesor Ekonomskog fakulteta Miodrag Zec, glumica Mirjana Karanović, karikaturista Predrag Koraksić Koraks. Pokret „Dosta je bilo” Saše Radulovića ocenio je da je odabir ličnosti „vrlo verovatno” napravljen „po Vučićevom spisku, a ne po spisku bilo koga ko se našao na posteru”, aludirajući na to da je svim osobama s postera zajedničko kritikovanje premijera.

Ko god stajao iza njega, sporni plakat ponovo je pokrenuo pitanje (zlo) upotrebe interneta i društvenih mreža u političkoj borbi. Pošto se izborna kampanja tek zahuktava ne bi bilo ništa čudno da se uskoro pojavi još političkih podmetanja i smicalica na društvenim mrežama.

Budući da se očekuje žestoka kampanja, tamna strana virtuelne predizborne propagande u vidu lažnih profila, fotomontaža, hakovanja naloga i brojnih drugih prljavština neće izostati ni pred ove izbore, očekuje Dragan Varagić, savetnik za poslovnu primenu interneta. Ali, dodaje, ona neće imati naročito pozitivan efekat po stranke koje će im pribegavati.

„Mnogi korisnici takve sadržaje često ’šeruju’, odnosno ’dele’ zato što im se naprosto sviđaju, a ne zbog toga što podržavaju stranku koja ih objavljuje”, ocenjuje on, poredeći to sa zaraznim sloganima televizijskih reklama koje auditorijum lako pamti i rado citira, zaboravljajući koju robu oni uopšte reklamiraju.

Da su negativne kampanje idealne za anonimne društvene mreže, uveren je Srđan Bogosavljević, direktor „Ipsos stratedžik marketinga”, jer tu „svako može da se sakrije”.

„Negativne poruke mogu da ostavljaju i pojedinci koji imaju lične neraščišćene račune sa pojedinim strankama ili njihovim pripadnicima, a naravno postoji mogućnost i da same stranke zloupotrebljavaju društvene mreže pa se kasnije na to žale u javnosti i optužuju druge”, ističe on.

Reputaciju interneta kao borilišta za „niske udarce” po političkim protivnicima potvrdio je slučaj od januara ove godine, kad su se sociološkinja Vesna Pešić i poslanik Demokratske stranke Dragan Šutanovac žalili jer se na internetu pojavila njihova navodna razmena teških uvreda sa „Tvitera”. Oboje su demantovali da su komunicirali na ovakav način, tvrdeći da je neko u „fotošopu” namontirao materijal sa spornim porukama i potom ga postavio na internet. Šutanovac je dodao i da je Aleksandar Vučić nekome dao nalog da se bavi „najprljavijom kampanjom”.

Ali, i premijer je, sudeći po saopštenjima SNS-a, u nekoliko navrata bio meta sličnih zloupotrebe. U njegovoj stranci su tvrdili da se pojavilo više lažnih Vučićevih profila na „fejsbuku”. Kad su to jesenas prvi put spazili, naprednjaci su prijavili slučaj policiji i izrazili nadu da će se vrlo brzo obelodaniti da iza celog slučaja stoji „neko od političkih protivnika SNS-a”.

Na visokotehnološke obračune, osim društvenih mreža, nisu imune ni zvanične prezentacije: sajt predsednika Tomislava Nikolića bio je pre nekoliko dana napadnut s velikog broja adresa pa su ga branili stručnjaci Vojske Srbije. Prošlog meseca, hakovan je i lični sajt predsednika Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića, na kojem je umesto njegove prezentacije postavljen – pornografski sadržaj. Za to je SDS, razume se, optužio vlast koja „ne preza ni od čega”.

Upotreba društvenih mreža u predizbornim aktivnostima u Srbiji „eksplodirala” je 2012. godine. Tada su, navodi Varagić, u tome prednjačile Demokratska stranka ali i G17 odnosno potonji Ujedinjeni regioni Srbije. I SNS je tada počeo da ih koristi, ali, kako kaže naš sagovornik, u tome nisu bili tako dobri.

„Ali, za razliku od većine stranaka, SNS je nastavio da upotrebljava društvene mreže. Oni i Pokret ’Dosta je bilo’ Saše Radulovića sad su najozbiljniji u stalnoj komunikaciji s biračima”, navodi on.

Čak ni virtuelne stranačke vojske zadužene da po instrukcijama pišu na društvenim mrežama, odmilja nazvane „botovima”, koje su najviše spočitavane naprednjacima, u slučaju SNS-a svoj posao na društvenim mrežama „rade sve inteligentnije”, dodaje Varagić. To, kako ističe, ne važi za komentare na medijskim sajtovima.

Uz opasku da o tome još nema nikakvih istraživačkih podataka, Bogosavljević kaže da se već sada može reći da „fejsbuk” prednjači u političkoj propagandi.

„To je ubedljivo najpopularnija mreža u predizbornim aktivnostima, dok „tviter”, koliko god političari bili aktivni na njemu, ipak više služi za međusobno nerviranje nego za širenje uticaja”, napominje Bogosavljević.