Uhvaćen između Istoka i Zapada, “medijski rat” buja u Srbiji i Crnoj Gori

Kako je pomoć EU i SAD nezavisnim medijima u Srbiji i Crnoj Gori gotovo prestala, Rusi grabe mogućnost da podrže i promovišu proruske medije plasirajući vesti na lokalnom jeziku i ulažući u razvoj medija na Zapadnom Balkanu. Ovaj obrt događaja privlači pažnju međunarodne zajednice za razvoj medija i podržavanje slobodnih i nezavisnih medija

Tom temom bavio se Centar za međunarodnu pomoć medijima

Na sastanku ministara spoljnih poslova EU 2015. jedna od vrućih tema bio je sve veći ruski uticaj na zemlje nekadašnje članice Sovjetskog bloka, uticaj koji je posebno agresivan u medijskoj sferi.

Glavni zaključak sastanka bio je da EU mora da preduzme “izuzetne mere” kako bi se pariralo “ruskoj aktivnoj propagandnoj kampanji” i Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, dobila je zadatak da formira “kontrapropagandni tim”.

Međutim, sasvim je jasno da će se nove mere pre svega fokusirati na zemlje s velikom populacijom koja govori ruskim jezikom a deo su EU, kao što su Baltičke zemlje ili zemlje koje Evropa smatra važnim, kao što je Ukrajina.
Delovi Zapadnog Balkana koji su tek nedavno izašli iz etničkih ratova i još nisu u potpunosti uspostavili demokratske političke procese – uključujući i stvaranje stabilnih, nezavisnih medijskih institucija – ostavljene su da se same brane. Zbog istorijskih veza, stalnog uticaja Pravoslavne crkve i NATO bombardovanja bivše Jugoslavije 1999, građani Srbije i Crne Gore duboko su podeljeni oko odnosa sa Zapadom i Rusijom, što je plodno tle za posao, politiku i poruke koje dolaze iz Moskve.

Između Istoka i Zapada

Od kraja ratova u bivšoj Jugoslaviji obe zemlje su prioritete spoljne politike definisale u pravcu Evropske unije i, u slučaju Crne Gore, u pravcu ulaska u NATO. Nije bilo iznenađenje kad su se mnogi ruski zvaničnici otvoreno protivili crnogorskom članstvu u NATO. Shvatajući situaciju, američki državni sekretar Džon Keri rekao je da se zajedno sa Srbijom, Makedonijom i nekim drugim zemljama Crna Gora nalazi “na liniji vatre” između SAD i Rusije.

Iako su zapadni mediji kao CNN, BBC, Radio slobodna Evropa i Glas Amerike prisutni u regionu, slobode medija se smanjuju, a profesionalni standardi niži su nego ikada. Prilično rasparčano komercijalno tržište za medije čini ih lakom metom za spoljne uticaje. Zbog promene u donatorskom interesu i nedostatku fondova, uticaj EU i američkih medijskih razvojnih organizacija nestaje, ostavljajući prazan prostor u medijskoj sferi, koji se onda popunjava izveštajima koji stižu iz Moskve.

Ruski napori da ojačaju veze sa “bratskim narodima” Srbije i Crne Gore, da upotrebimo frazu koja često stiže iz Moskve, nisu ograničeni samo na ekonomiju. Krajem 2014. sloganom „Sputnik priča neispričano“ Moskva je lansirala novinski portal Sputnik na srpskom jeziku – koji dele i Srbi i Crnogorci – dostupan na radio talasima i na vebu. Objavljuje vesti, analize i stavove.

Primeri analize su i argumenti koji podržavaju ideju da su ukrajinski raketni sistemi gađali avion Malezijske kompanije koji je pao u Ukrajini; kao i tekst koji objašnjava da sankcije G-7 prema Rusiji nemaju veze sa konfliktom u Ukrajini već sa činjenicom da je Rusija danas jedna od “najjačih ekonomija”. Iako je Sputnjik registrovan kao lokalna organizacija, da bi se dobile informacije o njegovim operacijama sve mora biti zatraženo napismeno i štab u Moskvi mora da odobri svaki razgovor.

Uz moderan dizajn i s novinarima koji su radili za nezavisne medije, mnogi srpski mediji tretiraju Sputnjik kao pouzdan izvor informacija i njegov sadržaj prenose nekritički.

Broj medija koji su lokalno registrovani, a finansirani ruskim kapitalom, u Srbiji i Crnoj Gori raste, kao i ruski sponzorisan sadržaj u lokalnim novinama. Sa 300 stranica štampanih u punom koloru na sjajnom papiru magazin Raša tudej (Rusija danas) ima misiju da stvori pozitivan imidž moderne Rusije.

Stil ruskih medija je prijemčiv na Balkanu

Zoran Stanojević, urednik na srpskoj nacionalnoj televiziji i iskusni novinar, smatra da su ruski mediji u regionu popularni ne toliko zbog sadržaja već više zbog stila. Prema njegovim rečima, zapadni mediji su često previše politički korektni, ostavljajući utisak da ima još mnogo toga da se kaže o priči, dok su ruski mediji mnogo direktniji, što srpski gledaoci više vole. On takođe primećuje da zapadni mediji gotovo nikada pozitivno ne izveštavaju o ruskoj politici i to srpski gledaoci doživljavaju kao neobjektivno.

Prema rečima Elene Popović, sekretarice i generalne konzulke Media Development Investment Funda, mediji u Srbiji su siromašni i ne mogu da plaćaju sadržaje novinskih agencija kao što je Rojters i moraju da se oslanjaju na ruske i kineske izvore jer su oni generalno besplatni.

U Crnoj Gori Rusi vode nekoliko radio stanica koje praktično pokrivaju celu obalu i velike gradove. Osnovali su škole ruskog jezika i učestvuju u razvoju NGO, ekonomski i tehnički pomažući organizacije koje se suprotstavljaju crnogorskom planu ulaska u NATO. Njihova najveća radio stanica More reklamira usluge na oba jezika i sebe kao nekoga ko Crnu Goru objašnjava Rusima i obrnuto.

Raša tudej regrutuje medijske radnike za svoj srpski servis. Ruski novac dopunjava prihode nekih srpskih i crnogorskih medija koji su godinama ruske pristalice.

Meka ruska moć u regionu raste

Ruski ulazak u sferu medija ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već i u drugim zemljama, nije neočekivan, kako je svojevremeno govorio Predrag Simić, nekadašnji profesor političkih nauka na Beogradskom univerzitetu. “Verujem da je to logičan potez zemlje koja želi da bude globalna sila, da demonstrira svoju globalnu silu, da bude rival Sjedinjenim Državama. To je ono što ljudi danas rade. To je tzv. “meka sila” ili ono što Amerikanci zovu moć medija”, govorio je Simić. Merljivi rezultati ruskog orkestriranog napora da utiču na medijski sektor na Zapadnom Balkanu jesu da danas više od polovine stanovništva Srbije pozitivno doživljava Rusiju, dok je samo trećina naklonjena EU. Tu su takođe i pad podrške članstvu u EU i stalna negativna percepcija NATO, što je kulminiralo odbijanjem Srbije da se pridruži EU sankcijama Rusiji. Iako je Crna Gora decembra 2015. zvanično pozvana da se pridrži NATO, ljudi su tamo žestoko podeljeni oko toga, kao što anketa iz 2015. pokazuje – 36,5 odsto stanovnika je za, dok je 36,2 odsto protiv, a 27,3 je reklo da neće glasati ni za ni protiv.

“Medijski rat” se nastavlja u Srbiji i Crnoj Gori: Srbi i Crnogorci su svesni “medijskog rata” između EU i Rusije, mada, iz njihove perspektive poduprte lokalnim medijima, to nije rat za slobodu informacija već bitka između Istoka i Zapada.

Ipak, verovatno najviše zabrinjavajući uticaj ruskog stila novinarstva na lokalne medije u Srbiji i Crnoj Gori je to što on legitimizuje informisanje pod kontrolom države i “patriotsko izveštavanje”. Slično kao rusko medijsko prikazivanje predsednika Vladimira Putina, srpski premijer je sve više prikazan kao izuzetna figura. Mediji izveštavaju o tome kako prvi dolazi na posao i odlazi poslednji, kako brine za napredak zemlje toliko da ne ide ni na odmor.

Mediji pod uticajem Rusije doprinose fragmentarnosti slike sveta u kojem su vesti skrojene za ruske političke i ekonomske interese, a narodi u Srbiji i Crnoj Gori prepušteni su sve većem broju nepouzdanih informacija.

Marija Šajkaš je dopisnik Novog magazina iz SAD.

Milka Tadić Mijović je jedan od suosnivača Monitora, prvog privatnog i nezavisnog nedeljnika u Crnoj Gori.

 Foto: blog.B92.net