Ubijanje ozbiljnog novinarstva

Kodeks novinara Srbije masovno se krši, na delu je ubijanje ozbiljnog novinarstva. To se čulo juče na konferenciji za štampu Saveta za štampu, samoregulatornog dela koje rešava žalbe građana na pisanje štampanih i onlajn medija, kao i novinskih agencija.

Broj žalbi Savetu stalno raste, ali je Komisija za žalbe Saveta za štampu za poslednjih nekoliko meseci u samo sedam slučajeva utvrdila kršenje Kodeksa. Generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković objasnila je da se najčešće krše osnovne odredbe o istinitosti izveštavanja, da se informacije ne proveravaju, da se novinari ne konsultuju sa više izvora i ne prave razliku između činjenica i nagađanja.

Najviše pažnje javnosti izazvale su dve žalbe koje je Savetu podneo Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, povodom tekstova u listovima „Blic” i „Alo” pod naslovom „Dok se Srbija davila, Nikolić pekao rakiju”. Komisija je u oba slučaja odlučila da Kodeks nije prekršen, ali je njen predsednik Stojan Marković istakao da je to što se predsednik države obratio Savetu za štampu krupan podsticaj samoregulativi. – Nisam čuo da se ijednom savetu za štampu u okruženju obratio predsednik države zbog novinskih napisa – rekao je Marković.

Advokat Boža Prelević, jedan od tri člana komisije koji predstavljaju javnost, smatra da je komisija pogrešila u slučaju Nikolićeve žalbe. Za njega je Kodeks u ovom slučaju ipak prekršen. Prelević svejedno ističe da to što posle odluka Komisije za žalbe nije bilo sudskih postupaka verovatno znači da su oštećeni verovali u autoritet ljudi koji sede u komisiji.

Najviše pažnje javnosti izazvale su dve žalbe koje je Savetu podneo Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, povodom tekstova u listovima „Blic” i „Alo” pod naslovom „Dok se Srbija davila, Nikolić pekao rakiju”.

Ovo telo inače čine predstavnici dva novinarska udruženja (UNS i NUNS) i dve asocijacije izdavača (Lokal pres i Asocijacija medija), uz predstavnike javnosti, a na jučerašnjem predstavljanju izveštaja povela se i esnafska polemika oko odlučivanja Komisije za žalbe u slučaju teksta „Treći metak Branke Prpe” Ištvana Kaića, objavljenog u „Politici”. Komisija je u ovom slučaju odlučila da nije prekršen novinarski kodeks, a Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), smatra da je baš taj slučaj pokazao manjkavost sadašnjeg načina odlučivanja.

Uprkos tome što je većina smatrala da je „Politika” prekršila novinarski kodeks, bilo je sedam glasova prema tri, na kraju je odlučeno da nema kršenja Kodeksa, zahvaljujući načinu glasanja po kojem u većini mora biti makar jedan glas svakog osnivača Saveta za štampu, izneo je Obradović. U ovom slučaju predstavnik Udruženja novinara Srbije (UNS) nije glasao da je prekršen Kodeks. Zbog toga je NUNS pokrenuo inicijativu za izmenu statuta Saveta za štampu, rekao je Obradović.

Ljiljana Smajlović, predsednica Upravnog odbora Saveta za štampu i predsednica UNS-a, podsetila je da je odredba koja daje pravo veta svakom od osnivača unesena u statut na osnovu izričitog zahteva NUNS-a. Na opasku Obradovića da je vreme pokazalo da je ta odredba prevaziđena, ona je istakla da je vreme pokazalo i da NUNS sada ima više članova u komisiji od dva koja je delegirao, pa mu zbog brojčane nadmoći sada odgovara drugačije donošenje odluka. UNS se slaže sa predlogom da se osnivačima oduzme pravo veta, rekla je ona, podsetivši da se UNS protivio kada je Asocijacija medija predložila nedavno uhapšenog vlasnika lista „Akter” Tihomira Trišića za člana Komisije za žalbe, ali tada, nažalost, niko od osnivača nije podržao UNS, koji se nije pozvao na pravo veta.

– Uverena sam da Savet za štampu mora da bude stroži od suda. Ono što je zakonom dozvoljeno često je neetično i neko mora to javno da kaže – rekla je Smajlovićeva. Ona je dodala da sporni tekst „Treći metak Branke Prpe” čini savršen kontrast tekstovima u „Blicu” i listu „Alo” o Tomislavu Nikoliću jer se zasniva na proverljivim i tačnim činjenicama o kojima autor slobodno sudi. – To je primer veoma provokativnog teksta u kom je mišljenje slobodno, a činjenice su tačne. To je potpuno različito od tekstova o Nikoliću, gde činjenice niti su dokazane, niti su proverljive. Tekst Ištvana Kaića i tekst o pečenju rakije, to je suština zbog čega treba da postoji Savet za štampu, da razdvoji takve stvari – istakla je Ljiljana Smajlović.