Podsećamo: „Šta je sledeće Miloševiću?” Tekst zbog kojeg je zabranjen „Evropljanin“

Magazin “Evropljanin” u broju 13. objavljenom 19. oktobra 1998. godine donosi jedan od najhrabrijih tekstova napisanih u vreme režima Slobodana Miloševića.

Tekst “Šta je sledeće, Miloševiću” zajednički potpisuju Aleksandar Tijanić i Slavko Ćuruvija.

Po osnovu zloglasnog Zakona o javnom informisanju, koji je potpisao tadašnji ministar informisanja u Vladi narodnog jedinstva Mirka Marjanovića, Aleksandar Vučić, a koju su činili Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka i Jugoslovenska levica, „Evropljanin“ biva kažnjen sa 2,4 miliona dinara (oko 260 hiljada dolara), što je najveća kazna izrečena bilo kojem mediju u Srbiji do danas.

Odluka o kažnjavanju „Evropljanina“ doneta je 24. oktobra 1998. godine, a odmah zatim usledila je zaplena imovine preduzeća i tiraža magazina „Evropljanin“ i lista „Dnevni telegraf“, oba u vlasništvu Slavka Ćuruvije.

PISMO PREDSEDNIKU

ŠTA JE SLEDEĆE, MILOŠEVIĆU

Beograd, 19. oktobar 1998. godine
     Aleksandar Tijanić i Slavko Ćuruvija

Gospodine predsedniče, možda ne znate, u vašoj državi prošle nedelje izvršen je državni udar. Ekstremistička grupa vaših saradnika iz tri vladajuće partije, suprotno vašoj tvrdnji o otklonjenoj ratnoj opasnosti, zadržala je protivustavnu Uredbu, zavela faktičko vanredno stanje, suspendovala zakone i preuzela vlast u Srbiji.

Prvi akt ove grupe bila je zabrana Srbima da čuju, kažu i vide. Zabranjene su troje dnevne novine i jedna radio-stanica, što se nikada u istoriji ove zemlje nije dogodilo. Uradili su to brutalno, patološki uživajući u demonstraciji sopstvene moći i nedodirljivosti.

To jeste strašno za Srbiju, gospodine predsedniče. Ali, ne i najgore što ovoj zemlji i ovom narodu može da se dogodi. Politika zlokobne opčinjenosti jednostavnim direktno nas uvodi u bezakonje, strah, teror i diktaturu.

Pišemo vam zbog odbrane slobode medija. Pišemo vam, međutim, i zbog mnogo značajnije stvari. U Jugoslaviji, bez proglašavanja ratnog i vanrednog stanja, primenjuju se i vanredne i ratne mere. A vi niste reagovali. Zašto?

Da li zato što izbegavate da se suočite sa konačnim rezultatom vaše desetogodišnje vladavine? Da li zato što, umorni od vladanja, izbegavate odgovornost i prepuštate vlast grupi koja je pobedila u dvorskom ratu za kontrolu na politikom, sudovima, novcem, policijom, tajnim službama, vojskom, univerzitetima, medijima, celokupnim društvom i državom? Ili zato što ste iscrpevši ogromnu podršku većine Srba, s početka vaše vladavine izrabili repertoar političkih trikova, masovnih hipnoza i mitova, izabrali da sačuvate sopstvenu vlast ukidanjem Ustava i zakona, kao posrednika između sebe i građana, i vladate kao apsolutistički monarh.

Ako izbegavate završni račun svog decenijskog vladanja – uzaludno je. Istorijsko knjigovodstvo, arhiv fakata, već je sačinjen. Svaki Srbin, živ ili mrtav, knjigovođa je i svedok:

– Bekrijski je proćerdano sve što su Srbi u ovom veku stvorili: državne i nacionalne teritorije; u zapadnoj vojnoj alijansi status saveznika iz dva svetska rata; ugled države i nacije; izbačeni smo iz svih međunarodnih institucija; razoren je evropski identitet Srba; povukli smo se sa etničkih teritorija Hrvatske i dela Bosne; naciji je nametnut kompleks ratnog gubitnika, agresora, genocidnog naroda i poslednjeg čuvara evropskog komunizma.

– Planski je razoren ugled svih srpskih institucija: Univerzitet ste po značaju izjednačili sa zemljoradničkom zadrugom, Akademiju sa domom staraca, obezvredili ste Crkvu, pravosuđe, medije, parlament, vladu.

– Namenski je, tranzicijom, drugim izrazom za pljačku, osiromašen srednji sloj, enormno se obogatila novostvorena eknomsko-politička elita, nacionalni dohodak po glavi stanovnika pao je na 1.400 dolara, dok je u Sloveniji, za koju ste nas ubeđivali da će propasti posle odvajanja, skočio na 9.500 dolara, a u Tuđmanovoj Hrvatskoj, 4.600; penzioneri su osuđeni na kopanje po kontejnerima, a njihvim fondovima država duguje šest do sedam penzija; finansijskim piramidama tipa Dafine i Jezde, zajmovima i nevraćenom deviznom štednjom država je opljačkala svoje građane za desetak milijardi maraka; trenutno je bez posla oko dva miliona ljudi, iz zemlje je emigriralo više od stotinu hiljada najškolovanijih i najsposobnijih, bežeći od rata, mobilizacije, ili zato što ovde nisu videli budućnost.

– Raspolaganje državnim i društvenim bogatstvom prepustili ste izabranom krugu od stotinu porodica koje uživaju vašu podršku i zaštitu; funkcioneri države kojoj ste na čelu demonstriraju feudalnu rasipnost, skorojevićku bahatost usred sveopšteg siromaštva i bede; krupnim kompanijama upravljaju vaši poverenici, oni guše uspostavljanje slobodnog tržišta jer je slobodno tržište nespojivo sa koordinacijama, komitetima, uredbama, monopolima, kvazibankama, kvaziministarstvima, lažnim kreditima, kontrolisanim deviznim uličnim kursom sa ovlašćenim dilerima.

– Vaša zemlja civilizacijiski propada, Srbi umiru od bolesti koje se u svetu leče ili ne postoje, nema lekova, stanje u zdravstvu je dramatično, a u zemlji se sedativi troše poput vitamina u normalnom svetu.

– Kriminal se, kao nigde u Evropi, spojio sa vrhovima vlasti; vi ste jedini šef države na svetu kojem su u kuću ulazila tri čoveka ubijena na ulici a da do danas nisu otkrivene ni ubice niti razlozi njihove likvidacije; na ulici je previše oružja i nasilja; organizovani kriminal kontroliše promet važnih roba i usluga; parapolicije i danas postoje; ulično nasilje i ubistva su svakodnevna pojava i praktično je država prenela na građane brigu za svoju imovinsku i ličnu bezbednost.

– Vi tačno znate koliko malo vrede ljudi kojima poveravate najzačajnije srpske institucije ili poslove. To je uvreda i ponižavanje svega mislećeg u Srbiji i celokupnog duhovnog nasleđa Srba koji su za takve poslove, tokom istorije, birali najsposobnije i najuglednije; obožavate tajne dogovore, misterioznost, nesigurnost saradnika, učinili ste da svaki funkcioner direktno zavisi od vaše milosti i time ih naterali na neprekidne međusobne intrige pomoću kojih napreduju najmanje sposobni ali beskrupulozni; podstakli ste populizam i stvorili, kao krajnji rezultat, kult ličnosti; odbili ste da javno kažete kako se zove sistem koji pravite – socijalizam, kapitalizam ili nešto treće.

– Društvu je nametnuta psihoza permanentnog vanrednog stanja, nametnut je strah od svemoćne policije ili od vaših delegiranih moćnika, koji se hvale kako su ovlašćeni da odlučuju o pitanjima života i smrti ljudi koji im se ne sviđaju; zahteva se apsolutna poslušnost; izazivaju se histerične koreografije podrške posle svake pobede koja nas vraća na nižu civilizacijsku tačku od one sa koje smo u tu istorijsku pobedu krenuli. Većina smatra demokratijom pravo da manifestuje svoju političku volju, ukus i svoju kulturu, kao zakon obavezan za manjinu.

– U vaše vreme izmileli su, stimulisani državnim medijima, nacionalni proroci, vampiri, nadrilekari i nakaze koje su veličali smrt, opevavali rat, sve pazeći da u njemu ne poginu, izmišljali posebnost rase, misije, vere, raspirujući mržnju i verovanje u čudesno oružje koje nam je ostavio Nikola Tesla ili poslao Žirinovski; to je proizvelo društveni nadrealizam u kojem i danas živimo.

– Politikom izazivanja unutrašnjih malih ratova: bogatih protiv siromašnih, provincije protiv Beograda, Srbije protiv Crne Gore, policije protiv armije, državnih medija protiv opozicionih lidera, političara protiv slobodnih medija, studenata protiv profesora, nepismenih protiv pismenih razorili ste duh tolerancije i zajedništva, pravde i istine.

Ako ste se umorili od vladanja i, da biste izbegli odgovornost, prepuštate vlast grupi ekstremista iz tri vladajuće partije, onda, gospodine predsedniče, treba da znate:

A –Nijedan evropski socijalista, sem vas, nikada nije izabrao krajnje desničarskog političara za koalicionog partnera. Možete li da zamislite francuskog premijera socijalistu Žospena ili centristu Širaka da ulaze u koalicije sa Le Penom? To je onaj radikalni desničar koji tvrdi da su Hitlerove gasne komore i Pavelićev Jasenovac samo „minorni incidenti Drugog svetskog rata“. Le Penu je pre sedam dana vaš koalicioni partner i potpredsednik sprske vlade Vojislav Šešelj dodelio titulu počasnog građanina jedne beogradske opštine. Na kojoj smo mi to strani ratovali u Drugom svetskom ratu, gospodine predsedniče?

B – Koalicija socijalista, neokomunista i ekstremne desnice je neprirodna, anticivilizacijska, ideološki nakazna i pokazuje samo jednu vašu ambiciju: da sačuvate vlast po cenu paktiranja sa svojim političkim, ideološkim, ličnim i porodičnim neprijateljem. A mogli ste da izaberete drugačije saveznika da ste boljem delu Srbije dali priliku.

C – Radikali se neće zadovoljiti podelom vlasti: Regrutuju simpatizere iz JUL-a i Socijalističke partije, stvarajući jezgro grupe koja Srbiji nudi samo dve mogućnosti: diktaturu ili građanski rat, logore i ulično divljanje partijskih vojski, parapolicija i bandi ovlašćenih da ubiju ljude izvan mediokritetskog fotorobota napravljenog u štabu ove grupe.

Ukoliko ste pak, vi sami rešili da suspendujete Ustav, vladate dekretima i da, ukidajući posrednike između sebe i naroda, preuzmete apsulutnu vlast, takođe treba da znate:

A –Za sve što će se dogoditi Srbima, Srbiji i građanima Jugoslavije pod takvom apsolutističkom vlašću vi ćete biti odgovorni.

B –Nema zemlje u Evropi u kojoj takva vladavina može dugo da traje, pa neće potrajati ni u Srbiji ni u Jugoslaviji.

C – Osnovni metod vladanja u takvom sistemu jeste sila. Za primenu takve sile regrutuju se najgori ljudi unutar nacije, najbolji i najvredniji se izoluju, najbrojniji ostavljaju u strahu. Tako se unazađuje država, nacija i svaki pojedinac. Zar želite da vladate uz pomoć takvih ljudi, kakvih je i sad previše u vašoj okolini.

Gospodine predsedniče, vaša zemlja, vaš narod i vaši sugrađani deset godina žive u psihozi vanrednog stanja, okruženi mrtvima, bedom, beznađem i strahom. Srbiji se otimaju teritorija i bogatstva kao da je već mrtva. Srbija sve manje rađa svoju decu, a onu koju je rodila, sve ređe viđa. Gladni i poniženi nemaju više snage ni za verbalnu pobunu, primajući ovakav život kao usud. Videlo se to iz aktuelne krize. Srbi su, zabrinjavajuće rezignirano, čekali oba moguća ishoda – američke bombe ili albansko otcepljenje. Srbi su postali razoružan narod, bez odbrambenog refleksa, tačno onakav kakvim ga je napravio otuđeni sistem.

Ako dakle, narod ćuti i trpi vlast kakva ne bi opstala ni u jednoj državi civilizovanog sveta, čemu onda suspenzija Ustava i zakona, vladanje uredbama, zabrane medija, podele na izdajnike i patriote, pretnje hapšenjima i raspirivanje atmosfere stalnog ratnog ili vanrednog stanja?

Vaša je dužnost, gospodine predsedniče, da se takvoj atmosferi i bezakonju bez odlaganja suprotstavite. Da vratite povrenje u vlast i sklopite mir sa građanima svoje države. U tome ćete uspeti ako:

1. Raskinete koaliciju sa Vojislavom Šešeljem i Srpskom radikalnom strankom;

2. Zahtevate ostavku srpske vlade i premijera Mirka Marjanovića;

3. Predložite Milanu Milutinoviću, predsedniku Srbije, da raspiše izbore ili da mandat premijera ponudi osobi sposobnoj da sastavi kompetentnu vladu eksperata;

4. Sklopite mir sa vladajućom koalicijom u Crnoj Gori;

5. Tražite ostavku Savezne vlade, vratite mandat premijera koaliciji Mila Đukanovića i priznate njihove mandate u Saveznoj skupštini;

6. Povratite međunacionalno poverenje unutar Jugoslavije i uključite predstavnike nacionalnih manjina u politički sistem države;

7. Zauzmete se za povlačenje Zakona o univerzitetu;

8. Zaustavite hajku na medije i novinare;

9. Započnete istinsku privatizaciju, jačate slobodno tržište i socijalnu državu;

10. Pokažete odlučnost i rezultate borbe protiv kriminala i korupcije u državnom aparatu;

11. Obezbedite nezavisno sudstvo i strogo poštovanje podele vlasti na zakonodavnu izvšnu i sudsku;

12. Vratite Jugoslaviju u međunarodne institucije i obnovite poverenje sveta u jugoslovensku državu i njene građane;

13. Našu nacionalnu orijentaciju definišete u skladu sa civilizacijskim dostignućima razvijenog sveta, istaknete kandidaturu Jugoslavije za Evropsku uniju i Partnerstvo za mir.

Gospodine predsedniče, ovih trinaest tačaka za vaš narod predstavlja izbor između nade i beznađa. Bez nade, u sistemu koji ne poštuje nijednu od deset božijih zapovesti, vaša vlast i vaš položaj postaju nelegitimni. Legitimni su, naime, samo ona vlast i onaj predsednik koji čine dobro svom narodu.

Pismo vama naš je skromni prilog borbi za slobodu od straha.