Da li su rijaliti programi ogledalo društva ili obrnuto?

Tuče, svađe i psovke u Srbiji se uživo prate od jutra do sutra. I tako već deset godina – od emitovanja prvog rijaliti programa. Iako se o onome što se gledalištu takvim programima plasira, često debatuje, regulatorna tela još nisu uspela da stvarnost rijalitija uvedu u granice dobrog ukusa i zdravog razuma

Udarci, jauci i psovke sastavni su deo rijaliti programa u Srbiji. Sociolog Ratko Božović kaže – kakvodruštvo, takav i rijaliti. “Hoćemo li praviti mnogo veliku razliku između onoga što se dešava u parlamentu i onoga što se dešava u rijaliti programima. Kada to vidimo onda znamo gde se radnja dešava”, ukazuje Božović.

Nasilje u rijalitiju ne ostavlja posledice samo na učesnike, ističe psihološkinja Nada Korać. “Gledalac stiče utisak da je to nešto u redu i normalno. Da li to može da ošteti društvo? Po mom mišljenju, naravno da može”, kaže Korać.

I dok gledalac može da isključi TV, učesnike vezuje ugovor da nekada i godinama žive pred kamerama. Goran Petrović iz REM-a kaže da je to regulatorno telo tražilo ugovore na uvid. “Mi smo tražili od njih da dobijemo te ugovore i to mogu konkretno da vam kažem, ako je to tačno, tek kad dobijemo te ugovore”, kaže on.

Stručnjak za medije iz Velike Britanije Tim Sater predlaže da mediji koji emituju takav program izrade kodeks po kom bi uz nadzor REM-a morali da postupaju.

“Ugovori učesnika moraju postati javni. Izolacija bi trebalo da im se ograniči, neophodne su i stroge provere ko će uopšte ući u TV šou, a onima sa negativnom reputacijom zabraniti učešće u rijalitijima”, savetuje Sater.

I sadržaje koje ne mogu da gledaju mlađi od 15 godina, ne emitovati do posle 21 čas, dodaje on.

On neprikladnog rijaliti sadržaja u REM-u kažu da gledaoce u većini slučajeva ne mogu da zaštite osim ako oni sami to ne učine pritiskom na daljinski upravljač, kada je reč o deci, za sada je jedina zaštita oznaka na ekranu da nije prikladno za mlađe od 12 godina.

Prilog televizije N1 pogledajte ovde.