Država se povlači iz medija, taksa umesto pretplate

Država se povlači iz medija, svi mediji u javnom vlasništvu biće privatizovani do 1. jula 2015. godine osim medija kojim su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, uvodi se taksa umesto TV pretplate, ali od početka 2016. godine – neke su od najvažnijih novina koje donose predlozi medijskih zakona koje je danas usvojila Vlada Srbije i uputila u Skupštinu Srbije, gde će biti usvojeni po hitnom postupku.

Predlozi zakona (Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima) prošli su široku javnu raspravu tokom prošle godine, ali posle završetka rasprave proces izrade zakona bio je u potpunosti netransparentan, pa javnost nije bila upoznata sa njihovim sadržajem sve do večeras.

Novinarska udruženja su protestovala zbog netransparentnosti, ali i zbog hitnog postupka, jer se time onemogućava kvalitetna rasprava u parlamentu i mogućnost da poslanici svojim amandmanima učine zakone kvalitetnijim.

Javni servisi će se od početka 2016. godine finansirati putem takse, koja neće biti veća od 500 dinara, a do tada će se njihov rad finansirati iz budžeta. Kada bude uvedena taksa, Javni servis Vojvodine će prihodovati 70 odsto sredstava prikupljenih putem takse na teritoriji Vojvodine, a ostatak će pripasti RTS-u. U zakonu se ne navodi koji će procenat državnog budžeta namenjen za javne servise do uvođenja pretplate pripadati RTV-u, a koji RTS-u, i to će biti stvar Vladine uredbe.

U Predlogu zakona međutim nije navedeno koji procenat budžeta će javne vlasti na različitim nivoima opredeljivati za javni interes u sferi informisanja.

U Predlogu zakona o javnom informisanju i medijima definisan je javni interes u sferi informisanja i na osnovu njega će se vršiti raspodela sredstava iz budžeta države, pokrajine i lokalnih samouprava namenjenih informisanju. U pitanju je projektno finansiranje kojim će rukovoditi nezavisne komisije. U Predlogu zakona međutim nije navedeno koji procenat budžeta će javne vlasti na različitim nivoima opredeljivati za javni interes u sferi informisanja.

Svi mediji koji su u celini ili delimično u javnom vlasništvu biće privatizovani do 1. jula 2015. godine, uključujući i državnu agenciju Tanjug. Ukoliko se do tog datuma mediji ne privatizuju, kapital se privatizuje prenosom vlasništva na zaposlene bez nadoknade. Ukoliko zaposleni to ne prihvate, mediji se automatski briše iz registra. Privatizaciju, prema podacima Ministarstva za kulturu i informisanje, očekuje 81 medij u kojem država ima osnivačka prava.

Ova odredba se ne odnosi na medije kojima su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, odnosno ustanove, privredna društva i fondacije kojima su osnivači nacionalni saveti, kao i za ustanovu posebno osnovanu za informisanje na “Kosovu i Metohiji”. U Predlogu zakona stoji da dve trećine organa upravljanja ovih medija i njihovih osnivača čine nezavisni članovi, odnosno lica koji nisu u protekle tri godine bili na nekom funkcionerskom položaju.