Negativan trend medijskih sloboda u Jugoistočnoj Evropi

Poredeći podatke iz istraživanja Reportera bez granica od 2015. i 2016. godine, vidi se opšti negativni trend kada su u pitanju medijske slobode u zemljama Jugoistočne Evrope

Uz izuzetak Crne Gore, Rumunije i Srbije, koje su u poslednjih godinu dana poboljšale svoju poziciju na toj listi, zabrinjavaju negativne tendencije u novim članicama EU iz regiona, poput Hrvatske i Bugarske, rečeno je na panel diskusiji „Alternative starim strukturama – razvoj medija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi“ održanoj drugog dana Medijskog kongresa u Lajpcigu, u Nemačkoj.

„Onog trenutka kada jedna zemlja postane članica EU, nedostaju korektivni instrumenti kojima bi Brisel mogao da utiče na stanje medija u svojoj članici. U slučaju Bugarske i Rumunije, preostalo je još jedino uslovljavanje šengenskim statusom. Za Hrvatsku EU više nema načina da utiče na razvoj medijske panorame, koji je otišao korak unazad“, smatra Kristijan Špar, koji vodi medijski program Jugoistočna Evropa Fondacije Konrad Adenauer u Sofiji.

Hrvatska je za poslednjih godinu dana pala na listi Reportera bez granica za četiri poena i trenutno se nalazi lošije pozicionirana od susedne Srbije, kandidata za članstvo. Od Srbije je, u regionu, jedino Rumunija bolje ocenjena.

O perspektivama približavanja Srbije Evropskoj uniji i tome kako bi one mogle da utiču na medijsku branšu govorio je Branko Čečen iz Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, koji smatra da se nezavisno novinarstvo nalazi u paradoksalnoj situaciji.

„Finansiranja organizacija civilnog društva, pa i nezavisnih medijskih projekata, smanjena su na trećinu dosadašnjih, jer ovaj region polako prestaje da bude prepoznat kao važan ili interesantan za ostatak Evrope, u svetlu kriza sa kojima je suočena u Ukrajini, na Bliskom istoku ili severu Afrike. Onog trenutka kada uđemo u EU, preostaće jedino fondovi iz Brisela, a oni se poput IPA projekata kanališu preko Vlade. Sad, koja će Vlada, sadašnja ili buduća, biti voljna da plaća one koji je kritikuju i čine da medijska slika o njoj bude lošija od one koju su zamislili? Možda negde postoji, ali ne u Srbiji“, naveo je Čečen.

Čečen kaže da svi fondovi koji nisu komercijalni, od tog trenutka pa na dalje, prolaze kroz Vladu.

„A Vlada vas neće finansirati da ih istražujete i da činite da izgleda loše. U nekim zemljama hoće i to vrlo rado, ali u našim zemljama sigurno neće. Tako da je to nešto na šta bismo mi trebalo, ako je ikako moguće da se pripremimo, a kada kažem mi – mislim na nezavisne organizacije koje se bave proizvodnjom medijskog sadržaja“, kaže Čečen.

Za Iva Prokopieva, medijskog mogula iz Sofije, koji vodi koncern Ekonomedija, glavni problem finansiranja medija polazi od ekonomske krize 2008.

„Mediji su ciklična branša i duboko zavisni od ekonomske situacije. Ako se ona razvija i mediji rastu. Od 2008, trend je i u svetu da je drasticno pala prodaja štampanih medija, cirkulacija i izdvajanja oglašivača“, rekao je Prokopiev.

„Uz to, velike novinske kuće su u poslednjih deset godina promenile svoje vlasnike, poput Financial timesa, Wall street journala i The Economista, a to su tektonski poremećaji u kratkom periodu“ kaže Prokopiev.

I Čečen i Prokopiev se slažu da je jačanje nezavisnih institucija i posebno nezavisnog sudstva, preduslov uređivanja medijskog prostora. Prokopiev je naveo da u Bugarskoj postoji relativan medijski pluralizam, da je sudstvo nezavisno, ali ne i tužilaštvo.

Time su političke elite, u kombinaciji medija koje kontrolišu i tužilaštva, u poziciji da vrše pritisak na oponente. čečen je naveo jasnu spregu vlasti u Srbiji i velikih oglašivača, kao glavni instrument kontrole medija.

„Ranije smo imali tajkune koji vrše takav uticaj, ali oni su sad stavljeni u stranu i iza najvećih oglašivača stoji gola politika“ zaključio je Čečen.

Publika i dalje želi diskusije i analize

Da su mediji i politika često suprotstavljeni, čulo se na uvodnoj diskusiji, ali trenutno se nalaze na istoj strani u problemu gubitka verodostojnosti. Koliko tome doprinosi tehnološka revolucija, u kojoj medijski konzumenti putem brojnih onlajn kanala komunikacije traže samo ono što već znaju, čime dobijaju potvrdu, a ne i objektivnu informaciju?

Tanja Beket, novinarka BBC-a, misli da uprkos sveopštoj površnosti, publika želi da čuje diskusiju i dublje analize. “Mislim da postoji tržište za dublju analizu. Problem je u tome što je to prilično skupo proizvesti. Ne verujem da internet to menja. Internet je za ljude koji žele odmah da budu u toku. Ako žele analizu vesti, mislim da još uvek ima prostora za dobre, analitičke njuz programe. Zapravo mi se čini da je tako, sada više nego pre. Pitanje je samo da li ste sigurni da imate publiku i novac za tako nešto”, ocenjuje Beket.

Video priloge televizije N1 pogledajte ovde.

 Foto: N1