Plod tronedeljnog Pásztorovog razmišljanja o RTV-u: Situacija nalaže koncentraciju

Nije lako u ovakvoj situaciji i voditi ljubav i paziti da to neko sa strane proglasi silovanjem, a još pritom i zadovoljiti moralne norme ionako napaljene javnosti

Nije trebalo proći ni pune tri nedelje od „događanja urednika“ na Radio-televizije Vojvodine, pa da pred javnost ono što je u međuvremenu o tome svario saspe bivši i budući predsednik Skupštine Vojvodine i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara u kontinuitetu István Pásztor. A sadržaj te vodnjikave izlučevine – što će reći: bez boje, mirisa i ukusa – dostojan je drevnih mudraca i glasi da Pásztor „prati dešavanja na Radio-televiziji Vojvodine”, jer je to, kako je precizirao, „jedna značajna i respektabilna institucija”.

Mentalni unered…

U istom danu predsednik SVM-a uspeo je sročiti i još dve misaone tvorevine koje se prirodno nadovezuju na njegovu prosto proširenu logiku: savet kolegama političarima da se uzdrže od komentarisanja događaja na RTV-u i naravoučenije da “postoje nadležni organi koji treba da povlače određene poteze u smislu rešavanja unutrašnjih problema i uređivanja te medijske kuće”.

Biće, međutim, da je – i pored toga što prati dešavanja na Radio-televiziji Vojvodine – Pásztoru u protekle nepune tri nedelje od smene (i ostavki) 14 urednika promakao najbitniji detalj: Aleksandar Vučićpresudom da je u slučaju RTV-a sve urađeno „čisto i po zakonu” (i, naravno, bez upliva politike) već je odradio posao nadležnih organa i tako im uštedeo budući trud.

A biće, možda, i da se Pásztor samo mentalno uneredio: pritisnut s više potencijalno međusobno suprotstavljenih emotivno-funkcionalno-interesnih strana – ljubavlju svog najpouzdanijeg političkog partnera, položajem budućeg prvog čoveka Skupštine Vojvodine koji je upoznat s tim da i evropske institucije „prate dešavanja na Radio-televiziji Vojvodine” i činjenicom da se za sudbinu te kuće počela zanimati i domaća javnost – uspeo je sročiti misli koje svojom dubinom nadilaze i onu čuvenu Virág Elvtársa u „Krunskom svedoku” da se „međunardona situacija intenzivira”. Ima, naravno, u Pásztorovim izjavama i malo legalizma prašinom već pokrivenog Vojislava Koštunice s elementima njegove naivne neobaveštenosti, ali, Bože moj: nije lako u ovakvoj situaciji i voditi ljubav i paziti da to neko sa strane proglasi silovanjem, a još pritom i zadovoljiti moralne norme ionako napaljene javnosti.

I notorne glumosti

U tom smislu, a smisao je u ovom slučaju u bojama kameleona, Istvánu Pásztoru na raspolaganju je ostao vrlo sužen izbor vokabulara kojim je, čak i nepune tri nedelje od smene programskog direktora Radio-televizije Vojvodine Slobodana Arežine, mogao izaći pred javnost: izjaviti notornu gluhost o praćenju dešavanja i još notorniju glumost o tome da će nadležni organi povući nekoga u smislu nečega. Uostalom – kao i u slučaju brakorazvoda s Demokratskom strankom, prvo na lokalnom a na kraju i na pokrajinskom nivou – lider SVM-a je pokazao sposobnost vrednu divljenja čak i u najotmenijim cirkuskim arenama: zatvorivši vrata uspomena na gostovanja kod donedavnih urednika i novinara Radio-televizije Vojvodine on ih je istovremeno razvalio u mogućem uverenju da kvalitet programa potencijalno predstavlja najveću opasnost ogoljenoj propagandi, a o čemu bi ponešto iz vlastitog iskustva (kad bi hteli ili smeli) mogli progovoriti i novinari „Magyar Szóa“ ili RTV-a „Pannon“, na primer.

Međutim, ono što – za razliku od očekivanih bezbojnih sivih izjava o RTV-u – mnogo više čudi u celoj ovoj priči je Pásztorova sposobnost da ocvalim frazama o ostanku, opstanku i interesima mađarske zajednice u Vojvodini upravo pred velikim delom svojih sunarodnjaka pokrije svoja stranačka pokrivanja ostanku, opstanku i interesima svog najpouzdanijeg partnera, bilo kroz podršku Zakonu o poljoprivrednom zemljištu bilo kroz potpuni gubitak empatije prema kući čiji su se urednici i novinari prema njemu odnosili, ako ništa drugo a ono sa uvažavanjem koje ne nalaže samo profesija nego i osećaj ljudskosti.