Mađar so: Nakon reorganizacije redakcije slede otpuštanja

Kakav je uticaj mađarskih stranaka i Pokrajinske vlade na reorganizaciju rada dnevnog lista na mađarskom jeziku i kako će u svemu tome proći novinari?

Pod krovom višedecenijskog sedišta dnevnog lista na mađarskom jeziku Mađar soa (Magyar Szó) u Novom Sadu uskoro bi ponovo trebalo da se nađe kompletna redakcija, čiji su pojedini delovi pre 10 godina preseljeni u Suboticu i Sentu.

Motiv za ujedinjenje, međutim, rukovodstvo lista i zaposleni tumače različito, a oko toga nema saglasnosti čak ni u samom Upravnom odboru. Očekivanja su pak jedinstvena – reorganizovanje redakcije Mađar soa najverovatnije neće proći bez smanjenja broja zaposlenih.

Da je povratak detaširanih delova redakcije Mađar soa iz Subotice i Sente u Vojvode Mišića 1 u Novom Sadu gotova stvar, potvrdili su u izjavama za Cenzolovku predsednik Upravnog odbora Lukač Ujhelji i direktorica tog lista Rozalija Ekres, i taj proces bi, kako nam je rečeno, trebalo da bude okončan već tokom leta.

Reorganizacija u izvedbi Božidara Đelića

Ideja o tome da redakcija „Mađar soa iz tri dela ponovo bude cela“ nije nova, ali su se uslovi za ispravljanje, kako u upravi lista konstatuju, pogrešnog poteza iz 2006. godine stekli tek kada su početkom ove godine Upravni odbor lista i Nacionalni savet Mađara, kao osnivač, prihvatili plan rada Mađar soa za 2016. godinu, kojim je predviđena i reorganizacija redakcije.

„Reorganizacija redakcije, kako je predviđeno programom rada za 2016, uslovljena je potrebom za racionalizacijom troškova, a u uslovima smanjenih dotacija od AP Vojvodine, odnosno od lokalnih samouprava Subotice i Sente za ukupno 20 miliona dinara“, objašnjava za Cenzolovku Lukač Ujhelji, predsednik UO.

Novinari koji podržavaju Mađarski pokret rekli su za Cenzolovku da iza najavljene reorganizacije redakcije ne vide ništa drugo do priliku da se redakcija oslobodi „nepodobnih“

„Iako poslujemo pozitivno, obavezni smo da učinimo sve kako bi očuvali trend. To nam je, između ostalog, važno i zbog tržišno orijentisane štamparije“, navodi naš sagovornik.

Kompanija „Mađar so“ sastoji se iz tri dela: redakcije lista Mađar so, Izdavačke delatnosti i Štamparije. Potonja, napominje Ujhelji, većinu svojih prihoda ostvaruje na tržištu.

„Negativno poslovanje firme otuda bi onemogućilo štampariju da učestvuje na tenderima, što bi ozbiljno narušilo funkcionisanje kompanije, pa i samog lista“, ističe sagovornik Cenzolovke.

Veoma blizu te tačke Mađar so se našao 2004, kada je tu poslovnu godinu, prema podacima koje je sam list objavio, završio s minusom od 280.000 evra. Spasonosno rešenje za list predložila je firma „Altis konsalting“, čiji je suosnivač bio Božidar Đelić, bivši ministar finansija, a po kojem je delove redakcije trebalo dislocirati u Suboticu i Sentu: u Suboticu su, sledeći taj program, prebačeni desk i unutrašnjopolitička redakcija, dok je u Senti od pre 10 godina, uz druge poslove, počela priprema sportskog dodatka. Na posve novi način ustrojena redakcija prvi broj objavila je 2. marta 2006. godine.

Naravno, programom „Altis konsaltinga“ bilo je planirano da se dodatna ušteda ostvari i otpuštanjem, pa je shodno tome blizu 30 zaposlenih dobilo otkaz. Prema proceni ove konsultantske kuće, Mađar so je 2007. godinu trebalo da završi „u plusu“ od čak 550 hiljada evra.

Da razdvajanje redakcije nije donelo željeni efekat predočila je juna prošle godine u intervjuu Mađar sou direktorica tog lista Rozalija Ekres. Ona je ocenila da je preseljenje delova redakcije „u ekonomskom smislu bio pogrešan potez“, navodeći da je tek nakon 2012. usledila konsolidacija finansija lista.

„Vraćanjem delova redakcije u Novi Sad, ili kako mi to kažemo ‘kući’, tokom leta, verujem da ćemo obezbediti nastavak pozitivnog poslovanje koje beležimo poslednjih godina“, kazala je za Cenzolovku Rozalija Ekres.

Uloga Mađarskog pokreta

Nekadašnji glavni i odgovorni urednik Mađar soa Peter Kokai, smatra, međutim, da je za sudbinu lista preseljenje redakcije bio ispravan potez.

Kokai, koji je bio na čelu lista od 2002. do 2009. godine, predočava u izjavi za Cenzolovku da 70-80 odsto čitalaca tog lista živi u subotičkom i potiskom kraju (u koji spada i Senta), te da je sasvim logično „da i novinari budu tamo gde su i čitaoci“.

„U proteklih 10 godina svi brojevi i svi dodaci lista izašli su na vreme“, ističe Kokai koji je od 2009. na čelu marketinga lista. „U vreme interneta i bežične komunikacije, funkcionisanje redakcije koja je organizovana kao Mađar so ne predstavlja nikakav problem“.

Naš sagovornik, koji je član Upravnog odbora Mađar soa, ne veruje u zvanično obrazloženje za ujedinjenje redakcije, koje je izneo predsednik UO. Ono što ga, kaže, dodatno buni jeste tvrdnja o tome da je ujedinjenje redakcije predviđeno programom rada za 2016. godinu.

Oko pitanja političke kontrole lista, u paketu s tvrdnjama o cenzuri, redakcija je proteklih godina više puta dolazila u sukob sa svojim osnivačem, Nacionalnim savetom Mađara, tačnije – sa Savezom vojvođanskih Mađara, koji politički kontroliše NSM

„Barem u onoj verziji koju sam dobio, tako nešto ne stoji“, navodi Kokai i izražava sumnju u to da, ukoliko je takav dokument zaista usvojen, iza vraćanja deska i unutrašnjopolitičke redakcije u Novi Sad stoje razlozi ekonomske prirode.

„Stvarni cilj najavljene reorganizacije lista nije ekonomske ili organizacione prirode, nego direktna politička kontrola novinara, urednika i svih sadržaja lista“, izričit je naš sagovornik.

Oko pitanja političke kontrole lista, u paketu s tvrdnjama o cenzuri, redakcija je proteklih godina više puta dolazila u sukob sa svojim osnivačem, Nacionalnim savetom Mađara, tačnije – sa Savezom vojvođanskih Mađara, koji politički kontroliše NSM.

Zaoštravanje odnosa između barem dela redakcije i osnivača postalo je ogoljenije nakon što je 12 novinara Mađar soa, zajedno sa grupom funkcionera SVM, prošlog leta učestvovalo u formiranju Mađarskog pokreta, nevladine organizaciju koja je od starta zauzela opozicioni stav prema politici koju Savez vojvođanskih Mađara vodi prema zajednici Mađara u Vojvodini.

U tom angažmanu trojica novinara lista, među kojima i Kokai, otišli su i korak dalje pa su na minulim pokrajinskim izborima našli na izbornoj listi „Mađarski pokret za autonomiju“, čiji je jedan od nosilaca bio upravo predsednik Mađarskog pokreta Tamaš Korhec.

Pozivajući se na, kako navode, „nepristojnu ponudu“ za raskid radnog odnosa koja je početkom godine upućena Peteru Kokaiju, novinari koji podržavaju Mađarski pokret rekli su za Cenzolovku da iza najavljene reorganizacije redakcije ne vide ništa drugo do priliku da se redakcija oslobodi „nepodobnih“.

Sam Kokai objašnjava da su u januaru samo on i još dvojica kolega od 210 zaposlenih dobili ponudu za raskid radnog odnosa uz otpremninu i uz vrlo kratak rok za izjašnjenje. Okolnosti koje su pratile tu ponudu, prema njegovim rečima, navode na pomisao da je starni cilj toga zapravo bio da se „na bezbolan način list oslobode onih koji su iz bilo kog razloga ’neprijatni’“.

Nakon što je odlučio da ostane u listu, Kokai je pre nekoliko dana obavešten o tome da će nakon reorganizacije redakcije biti premešten u zajedničku službu kao – referent marketinga.

„Nemam ništa protiv takve odluke“, kaže za Cenzolovku.

Vlada određuje broj zaposlenih

Koje će biti brojno stanje redakcije nakon reorganizacije lista, zasad je nepoznanica. Cenzolovka saznaje da će nova sistematizacija radnih mesta biti završena do polovine juna, nakon čega bi, navodno, trebalo da bude poznato ko sve ostaje da radi u ujedinjenoj redakciji Mađar soa, odnosno da li je zebnja simpatizera Mađarskog pokreta u toj redakciji – bila opravdana.

„Stvarni cilj najavljene reorganizacije lista zapravo nije ekonomske ili organizacione prirode, nego direktna politička kontrola novinara, urednika i svih sadržaja lista“ (Peter Kokai, član UO)

„U ovoj godini sigurno će doći do smanjenja broja zaposlenih u redakciji, ali u ovom trenutku ne mogu da vam kažem tačan broj“, izjavio je za Cenzolovku Lukač Ujhelji, predsednik Upravnog odbora Mađar soa, napominjući da je u tom listu i u protekle četiri godine bilo smanjenja broja zaposlenih.

Direktorica lista Rozalija Ekres kaže da ne isključuje mogućnost smanjenja broja zaposlenih, ali napominje da će eventualni „rezovi“ zavisiti prvenstveno od Pokrajinske vlade.

„Da li eventualno postoji višak zaposlenih znaće se tek nakon što Pokrajinska vlada za 2016. odredi maksimalan broj zaposlenih kod korisnika javnih sredstava, gde spada i Mađar so“, navela je Ekres.

Ona navodi da je u Mađar sou trenutno zaposleno 210 osoba, od čega 185 na neodređeno vreme (u redakciji 75 ih je zaposleno na neodređeno vreme, a 10 na određeno vreme). S ovim brojem zaposlenih, kompanija Mađar so se uklapa u maksimalan broj zaposlenih za 2015. godinu.

Uredbu koja propisuje gornju granicu broja zaposlenih u sistemu AP Vojvodine za 2015, Pokrajinska vlada donela je 5. maja ove godine. Na naše pitanje kada će biti doneta uredba za 2016, u Banovini su nam poručili:

„To zavisi od toga kada će takvu uredbu doneti Republička vlada.“

 Foto: Konstantin Lazorkin / Flickr