‘Otac’ Pirate Bay-a me je ubedio da je bolje da izgubimo bitku za slobodni internet

Možda je dvodecenijska vremenska distanca od početka masovne upotrebe interneta pravo vreme da se okrenemo i pogledamo šta smo to, nas sedam milijiardi, uradili od kada je je to čudo ušlo u naš svet, potom u domove i na kraju u džepove, na zglobove, na glave. Dobro, ne baš svih sedam milijardi, zato što i dalje postoje delovi planete u kojima ljudi nisu čuli za Gugl, iako je je vrlo verovatno da je neka od velikih tehnoloških kompanija iskoristila baš njihovo jeftino prirodno okruženje za novo, ogromno i užareno skladište podataka

Istina o tome kako internet funkcioniše i na koje se sve načine zloupotrebljava, posebno preko nas, njegovih naivnih korisnika, verovatno namnikada nije jače udarala po nosu. Dovoljno je pomenuti Snoudena i sve ono što je, po cenu sopstvene slobode, podelio sa svetom. Detaljnije i preciznije dokaze za teorije o tome da je Džordž Orvel bio u pravunismo mogli da dobijemo. Uostalom, u trejleru za novi VICE dokumentarac o prisluškivanju možete videti koliko je lako hakovati bilo čiji telefon i uživo pratiti sve njegove aktivnosti. U današnje vreme, to je ravno čitanju misli. Istina je da smo uspeli da takve informacije poistovetimo sa svim onim sranjima u moru skrola i lajka. Možda su nam ipak teorije draže. Odnosno, manje zastrašujuće od činjenica.

Ugrožena privatnost nije jedini problem koji je izum, kakav internet jeste, produbio. Uspeli smo da od nečega otvorenog, dostupnog i, pre svega, jeftinog napravimo oruđe za produbljivanje nejednakosti, nenormalno bogaćenje pojedinaca i kontrolu informacija. Suštinski, koristimo ga kao kerozin za sve suroviji kapitalizam. Moć je, naravno, nešto za čim svi prirodno, manje ili više, žudimo, a ako 2016. godine želiš da budeš najmoćniji od svih smrtnika, sve što treba da uradiš je da kontrolišeš internet. I da, to je vrlo moguće uraditi.

Ako samo malo zagrebemo ispod površine – što gotovo niko od nas ne radi pre nego što na Fejsbuku okači antikapitalistički meme, dobije lajkove i oseća se super povodom toga – videćemo da je upravljanje internetom u privatnim rukama. Samo jedna od ključnih privatnih organizacija je ICANN, u čijoj je kontroli veći deo IP prostora, domena kao i identifikatora internet protokola. Inače, ICANN je formalno registrovan kao neprofitna organizacija koja se bavi ‘humanitarnim i javnim radom’. Za razliku od svih drugih oblasti, u upravljanju internetom ne učestvuje nijedna organizacija Ujedinjenih nacija. Kakav bi to meme bio.

Zbog svega ovoga je i bilo zanimljivo prisustvovati konferenciji u organizaciji SHAREfondacije pod nazivom Internet as a Common, odnosno ‘Internet kao javno dobro’. U nizu predavanja, panela i diskusija govorilo se o tome da li internet treba da bude javno dobro dostupno svima, da li je i kako moguće to ostvariti u sadašnjem poretku stvari, kao i o tome na koje sve načine i danas može da se koristi na taj način.

Onaj ko najbolje može da nas uputi u ono što se krije iza svakog našeg surfovanja jePeter Sunde, suosnivač Pirate Baya, član finske Piratske Partije, vegan, političar, zagovornik jednakosti i zaštite životne sredine i verovatno jedan od najpoznatijih boraca za slobodni internet. Njegova biografija više od bilo čega govori o problemima koje je susret napredene tehnologije i ljudske vrste doveo na ovaj svet. Pre dve godinekandidovao se za poslanika u Evropskom parlamentu, a samo nekoliko dana posle izbora, uhapšen je na farmi u Malmeu kako bi odslužio zatvorsku kaznu zbog slučaja protiv Pirate Baya iz 2009. godine. Pušten je pošto je odslužio dve trećine osmomesečne kazne zatvora.

Danas ga slušam kako govori da je jedini način da pobedimo sistem, taj da namerno izgubimo bitku.

– Moje omiljeno pitanje je zašto? Dakle, zašto sve ovo izgleda ovako kako izgleda? Zašto sve radimo na način na koji radimo? Zato što sve ovo uvek doživljavamo kao tehničko pitanje. Iako je u pitanju sve osim tehnologije. Tehnologija je najlakša stvar u svetu tome – kaže za VICE Srbija Peter Sunde.

– Treba da razgovaramo o društvu, o legalnim problemima i svim onim pitanjima koja postaju goruća zbog ove situacije. Mi bismo tehnički mogli da srušimo sistem, a onda bismo morali da otvorimo diskusiju i diskurs u kome ćemo o internetu govoriti u kontekstu budućeg društva ili, čak, društva u sadašnjosti, umesto da ga posmatramo kao odvojenu zajednicu i tennološko pitanje – dodaje on.

Tokom predavanja ‘Stvari od kojih (ne)bi trebalo da odustanemo’, Sunde je objasnio zašto misli da jedino ako silujemo i zloupotrebimo sistem, možemo da ga urušimo.

– Igra je evoulirala. Tokom naše borbe nazivani smo raznim imenima. Hakeri i pirati su nam bili kul, pa smo to iskoristili. Teroristi? Nije kul. Kada su nas moćnici Holivuda nazvali sektom, mi smo osnovali crkvu ‘kopimizma’, pomoću koje smo razmenjivali fajlove. Znate, pored legalnog, vodili smo i medijski rat.

I posle svega, Peter kaže da danas ‘ne postoji više ništa što možemo da uradimo’. Svi smo mi privilegovani, a kapitalizam je pobedio u svakom smislu. Nejednakost će postajati sve veća i veća. Kao primer navodi i sve te startap kompanije i, s pravom se pita kako to sve zaista funkcioniše, osim što izgleda kul. Imamo li sindikate za mlade ljude koji rade u takvim firmama, imaju li oni uopšte slobodno vreme?

Zato predlaže: hajde da završimo tu jebenu igru. Uvedimo još kamera, još kontrole i nagdledanja, još Fejsbuka, još Airbnba, još Ubera, više GMO hrane, dajmo sopstveni DNK našim vladama da rade sa njim šta žele i odreknimo se svih naših prava. Jedini izlaz, kaže on, je da što pre izgubimo. Smatra da će ta vrsta opterećenja urušiti sistem.

Kako sve ovo što je ispričao, a što me je oduvalo, ne bi ostalo u domenu mojih vlažnih snova pitao sam ga kako misli da je to moguće ostvariti. Može li se do desiti u nekoj vrsti direktne akcije?

– Nisam baš siguran da mislim da je to moguće, ali se nadam da može doći do neke direktne akcije koja će promeniti stvari. Ono što mi nedostaje je kultura građanske neposlušnosti. Mnogo smo poslušni na internetu, iako ne postoji nikakva legislativa, zapravo ne postoji ništa prema čemu bismo trebali da budemo poslušni – kaže Sunde.

– Mi želimo da budemo poslušni, i ja uopšte nisam okej sa tim. Nadam se da će doći do građanske neposlušnosti ali sve što vidim govori mi da se stvari kreću u drugom smeru. Tako da nisam preterano optimističan po pitanju budućnosti.

I zaista, digitalna prava su i dalje ‘živa materija’. Ali umesto da sednemo, zapišemo ih i pridržavamo se, mi dozvoljavamo da nam se ona nameću, kaže Đorđe Krivokapić, direktor za pravne prakse SHARE fondacije i pita se kojii put izabrati – da li treba balansirati interese vlada i kompanije? Sam je i odgovorio na pitanje, ‘Međutim, njihov interes je isti, a to je da prikupljaju podatke’.

U početku jesmo mislili da je internet Divlji zapad, ali ubrzo smo saznali istinu: privatne kompanije su te koje imaju moć i da je sprovode nad nama, između ostalog, prodajući naše podatke radi sopstvene finansijske koristi.

– Diskurs je veoma uzak i zato mislim da tu više nema prostora za reagovanje. Šta možemo? Da se bavimo aktivizmom ili da osmišljamo neki super kul hipsterski bicikl koji će promeniti svet na društvenim mrežama? Lepo je što smo zaustavili ACTA sporazum i sva ta dokumenta čije skraćenice zvuče kao polno prenosive bolesti – kaže Peter Sunde.

– Ali ne možemo se zavaravati da takve stvari neće dolaziti u drugom obliku. Ako samo pogledate ko upravlja IP prostorom, razumećete zašto nam je potrebna kreativna destrukcija – poentira Sunde.

Važno je da promenimo pogled na svet, a ne samo na internet, koji je sastavni deo naših života, kaže. Mladi moraju da budu svesni da imaju moć, a njegova ‘tipična’ ideologija je jasna, posebo u načinu na koji se bavi svim tim problemima.

– Osim interneta i tehnologije, mnogo radim u oblasti klimatskih promena i zaštiti životne sredine. Mislim da treba da jedemo manje mesa, da ne iskorišćavamo životnu sredinu i da razmišljamo o održivim resursima. Za mene je, takođe, i feminizam važna stvar, moramo svi da budemo jednaki. A sve to ide ruku uz ruku, ne možete da diskutujete o internetu samo kao o internetu – priča mi Peter i priseća se najveće tehnološke konferencije u Istočnoj Evropi, u Poljskoj, kojoj je prisustvovao samo koji dan ranije.

– Bilo je više belih muškaraca nego žena govornika na konferenciji. Stoga će, naravno, tehnološka industrija biti puna belih muškaraca. Zbog toga nam je feminizam potreban kako bismo unapredili tehnologiju, ali i društvo u kome je ta nejedakost očigledna – dodaje on.

Životna sredina i te kako trpi zbog tehnološke revolucije, nastavlja Peter.

– Potrebna nam je i svest o životnoj sredini, kako ne bismo gradili neverovatno velika skladišta za servere na mestima koja moraju da ih hlade, kao što je Fejsbukov centar za podatke u severnoj Švedskoj, koji zagreva temperaturu za 40 stepeni. A vlada je u fazonu, ‘Jeeej, Fejsbuk!’. Čak su i platili za to – završava Sunde.

Džordž Orvel je u ‘poslednjem upozorenju’ verovatno bio u pravu. Osim za to da ćemo odbaciti orgazam jer je, kako je i Sunde primetio, od uvođenja masovnog korišćenja interneta, broj orgazama je verovatno trostruko skočio.

Ali, činjenica jeste da ako se ne uključimo, naš digitalni ustav biće onaj dokumentFacebook terms and condition koji nikada nismo ni pročitali.

 Foto: Marija Ćirić, Share fondacija