I dok mandatar još uvek piše (krasnopisom) program buduće vlade, mi već vidimo da nam se crno piše u budućnosti. Ako je suditi po ”trejlerima” koje nam mandatar emituje na svojim konferencijama za medije – biće mnogo borbe i mnogo slobode. Ali, nepravilno raspoređenih, pa bi udarna parola buduće vlasti mogla biti: Borba za svaki medij – sloboda za huligane!
Poslednji primer ovog prvog (borbe za svaki medij) bi mogao da nosi i jedan od starih reklamnih slogana: zašto kažeš Putin, a misliš na sebe? i – zašto kažeš Đenero, a misliš na RTS?
Naime, ničim neizazvano novinarsko pitanje: kako komentariše to što je njegov boravak u Moskvi bio tek treća vest u Dnevniku RTS-a, priredilo je mandataru prijatno iznenađenje (ne, nije bio iznenađen podatkom, naravno da ga je znao, nego bogougodnim pitanjem) i dalo mu mogućnost da on nama priredi neprijatno – ne iznenađenje, jer smo već navikli – nego neprijatno iskustvo.
U opširnom i očito nečim izazvanom izrugivanju hrvatskom novinaru Davoru Gjeneru, koji je ni kriv ni dužan emitovan pre mandatarovog (privatnog? partijskog? medicinskog?) susreta sa ruskim predsednikom, čuli smo i da će mandatar proveriti zašto je ”taj neki stručnjak” toliko važan i da će odmah ”poslati dopis” Putinu da ga je taj ”rasturio po značaju” i da ga se Putin čuva kad sledeći put dolazi na Balkan jer ”ko si, bre, ti Putine”.
Ova (samo nama?) mučna tirada završila se mandatarovom izjavom da je RTS – javni servis (tačno) i da se on ne meša u njegovu uređivačku politiku (tačno?). Šteta samo što za krucijalni dokaz tog nemešanja (a i verovatni razlog svoje ljutnje?) nije ponudio RTS-ovo izveštavanje o (po vlast) neprijatnom protestu protiv savamalskog kršenja zakona i Ustava, koje je, za razliku od prethodnog, RTS ovog puta ilustrovao i slikom koja, doduše, nije verno prenela brojnost i energiju protesta, ali ipak jeste bila važna informacija za sve koje vlast pokušava da drži u medijskom mraku.
A kad se vlast ovako pedantno i ovoliko energično obračunava sa jednim naoko bezazlenim rasporedom vesti u Dnevniku (i to u ponoćnom izdanju, a ne u udarnom terminu), kako onda da joj ostane snage da se obračuna još i sa huliganima? Pa nije vlast superheroj da se bori na svim frontovima odjednom. Zato je mandatar otvoreno najavio da od tog posla nema ništa jer – nema konsenzus. Konsenzus?! Konsezus za borbu protiv huligana?! Konsenzus kojih činilaca? Policije i huligana? Da postignu konsenzus oko toga da ovi prvi neće intervenisati dok ovi drugi ”intervenišu”?
Osim toga, ko je uopšte huligan? Ni oko toga nema konsenzusa, bar ne između vlasti i stručne javnosti. Jer, ako je suditi po mandatarovim izjavama, zločini koje država treba da rešava su samo oni koji nisu bili po volji ove vlasti. A zločinci i huligani su samo oni koji rade stvari koje ova vlast nije naručila.
Foto dizajn: Peščanik
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.