Vikimedija: Cenzura u Evropi

Fondacija Vikimedija 6. avgusta je kritikovala odluku Evropskog suda pravde u Luksemburgu kojom su građani EU dobili pravo da se iz internet pretraga uklone rezultati koji vode do informacija koje su pogrešne ili više nisu relevantne. Nakon što su počela da stižu obaveštenja od pretraživača Gugl o povlačenju linkova u pretragama, generalna direktorka Vikimedije ocenila je da je reč o cenzuri i da je evropsko pravosuđe zanemarilo dužnost da omogući slobodan tok informacija. Na sličan način u julu su reagovali i neki ugledni britanski mediji čiji sadržaji su povlačeni iz pretraga.

Vikimedija, u čijem sastavu je i internet enciklopedija Vikipedija, dobila je od Gugla više obaveštenja o linkovima na njene sadržaje koji se više ne prikazuju u rezultatima pretrage. U fondaciji smatraju da je to cenzura i da stvara rupe u pamćenju na internetu.

Generalna direktorka Fondacije Vikimedija Lila Tretikov ocenila je da ova odluka evropskog pravosuđa „sprečava ljude da slobodno pristupe pouzdanim informacijama o izvesnim ljudima i događajima“.

U svom zvaničnom blogu ona je ocenila da to ima direktan uticaj na internet enciklopediju Vikipedija, čiji autori su korisnici interneta. Kako je navela, taj sajt je dobio već 50-ak zahteva za uklanjanje sadržaja.

Generalna direktorka Fondacije Vikimedija Lila Tretikov ocenila je da ova odluka evropskog pravosuđa „sprečava ljude da slobodno pristupe pouzdanim informacijama o izvesnim ljudima i događajima“

Odluku je doneo Evropski sud pravde u Luksemburgu, uz ocenu da pojedinci imaju pravo da iz rezultata internet pretrage Gugl uklone linkove ka stranicama koje sadrže netačne ili zastarele podatke.

Gugl je 30. maja na internet postavio formular kojim građani EU mogu da traže brisanje rezultata pretrage. Ovim se Gugl povinovao odluci evropskog pravosuđa, koje je odlučilo da pojedinci imaju pravo na brisanje linkova ka stranicama koje sadrže zastarele ili netačne lične podatke.

Evropski sud pravde je „odbacio odgovornost da zaštiti jedno od osnovnih i univerzalnih prava, pravo da se traže, primaju i prenose informacije“, navela je Tretikov.

„Posledica je da valjani rezultati pretrage nestaju u Evropi bez javnog objašnjenja, pravog dokaza, pravosudne kontrole i bez mogućnosti žalbe. Rezultat su rupe u memoriji na internetu“, dodala je ona.

Precizirala je da će Vikipedija objaviti upozorenja za svaki sadržaj koji se povuče zbog odluke pravosuđa, a stranica za to već je pokrenuta.

Savetnici Vikimedije takođe su izdali saopštenje, posebno istakavši da internet pretraživači nemaju pravnu obavezu da obaveštavaju izvore informacija o povlačenju linkova, tako da su sa situacijom upoznati isključivo zahvaljujući dobroj volji Gugla.

„Manjak transparentnih politika i procedura samo je jedna od mnogih propusta u evropskoj odluci“, navodi se u saopštenju.

„Manjak transparentnih politika i procedura samo je jedna od mnogih propusta u evropskoj odluci“, navodi se u saopštenju.

Ističe se takođe da je moguće da su i drugi pretraživači povukli neke rezultate, a da o tome nisu obavestili Vikimediju.

Britanski mediji već su se u julu žalili na ovu odluku, istakavši da je Gugl već iz pretrage izbacio jedan tekst na Bi-Bi-Sijevom blogu i više članaka u engleskim medijima.

Gugl je sredinom jula naveo da je dobio više od 91.000 zahteva da izbrise ukupno 328.000 linkova zbog „prava na zaborav“ u Evropi.

Američka informatička grupa Majkrosoft je sredinom jula krenula stopama Gugla, omogućivši korisnicima u Evropi da traže povlačenje rezultata sa svog pretraživača Bing.