Impresivno deluje vest da je na nedavno održanom mitingu podrške novom rukovodstvu RTV, pod nazivom Ne anarhiji – da institucijama, jedan od govornika citirao Voltera, Dostojevskog i Aristotela. Ulična priredba sa višim smislom! Skup koji, kako bi rekao jedan od citiranih, pronosi “uzvišenu dužnost propagatora ideje”!
Na šta li se govornik pozvao? Da li na Volterovu ocenu da se sloboda u Engleskoj rodila iz svađe plemića sa kraljevima? Možda na belešku u kojoj Dostojevski, uprkos svom narodnjaštvu, priznaje da još nije video dovršenu državu, da je država kodeks za osrednje i da u njoj nema ničeg apsolutnog? Ili nas je podsetio na Aristotelov stav da je lakše pronaći istinu o tome šta je pravda, nego na pravdu navesti one koji su dovoljno moćni da sprovedu svoju volju?
Sumnjam. Uz takvu knjišku podršku, govornik se ne bi ni laćao mikrofona. Mora da je našao nešto prikladnije za propagiranje ideje koja je, po svemu sudeći, bila upravo suprotna: vera u apsolutnu snagu države i njenih institucija, osuda kritike vlasti, afirmacija prakse u kojoj bi volja onih koji imaju političku moć bila neprikosnovena.
Mada slogan Ne anarhiji – da institucijama na prvi pogled deluje prihvatljivo, ako ga raščlanimo i pažljivije razmotrimo, posebno u vezi sa nedavnim zbivanjima u i oko RTV, mogli bismo njegovu prihvatljivost dovesti u pitanje.
Budući da se još uvek ne zna program novog tima RTV, proizlazi da se nije ni imalo šta podržati osim tima samog po sebi. Tačnije, podrška je mogla biti data samo smeni dosadašnjih urednika i novinara, u uverenju da će, uz zanimljivu anticipaciju, baš novi tim doneti korenite promene uređivačke politike, koje, sudeći po zamerkama i njihovim adresantima, ne teže javnom medijskom servisu izvan političkih interesa, već pod njihovim patronatom.
Pošto je podrška novima usledila nakon protesta zbog smene dosadašnjih, anarhijom se očigledno smatraju sami protesti. Nasuprot tome, razrešenje urednika programa pozdravlja se kao plod rada institucija koje u ovom slučaju, istina u malom formatu, oličava Upravni odbor, a koje bi, u nekoj maglovitoj perspektivi, mogao oličavati sud.
Tako se institucije generalno, postavljene kao bezuslovni antipod anarhije, unapred amnestiraju za sve što i u njima samima može biti trulo, poput nekompetentnosti, haotičnosti, korumpiranosti, političke pristrasnosti, odsustva nezavisnosti, pa, dakle, i anarhičnosti. Proizlazi da su, kakve su da su, nedodirljive. Bez obzira na to koliko u njihovom podaništvu ima autodestrukcije, a u radu odstupanja od zakona.
Prisustvo nekoliko visokih funkcionera vladajuće stranke i dva ministra, uključujući i ministra pravde (valjda da bi podupro premijerovu tvrdnju da je sve bilo po zakonu), pokazuje ne samo to uz koga je sada vlast, već i to da promene, ako ne i sam miting podrške takvim promenama, nisu ništa drugo do kreacija iste vlasti i njene osvedočene zakonitosti.
Kad sve saberemo i oduzmemo sledi da se radilo o mitingu podrške sadašnjoj vlasti. Ali i više od toga: radilo se o protestu protiv kritike vlasti, o protestu protiv protestovanja kao takvog. Studentski pokret odmah je prepoznao politički bofl u luksuznom pakovanju. Vide li ga i ostali?
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Filmovi o novinarima i za novinare
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.